Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

Србин био на челу католичке цркве

Датум објаве: недеља, 1 марта, 2015
Величина слова: A- A+

Папа Сикст V потиче из села Бjелске Крушевице, усред Боке Которске. Порекло води од Папића или Шашића

Папа Сикст V, световоног имена Фелиће Перети или Срећко Крушчица Папа Сикст V

Папа Сикст V, световоног имена Фелиће Перети или Срећко Крушчица Папа Сикст V


НЕДАВНО смо били сведоци када jе део хрватске jавности књигу професорке Злате Боjовић “Историjа дубровачке књижевности” протумачио као “иредентистички, империjалистички покушаj узимања не само туђе баштине, већ и туђе териториjе”. Овакве бурне, често и параноичне реакциjе наших комшиjа не изненађуjу добре познаваоце њихових прилика. Оно што изненађуjе jе изостанак реакциjа с ове страну Саве и Дунава на многоброjна хрватска своjатања наше баштине, наших књижевника, наших научника.

Историчар књижевности, новинар, дугогодишњи председник Хрватског ПЕН-а Слободан Просперов Новак, коjи jе књигу др Злате Боjовић означио као смешну и врло опасну, поводом изласка изабраних дела Иве Андрића jе рекао:

– За некога ко овде живи он може бити само хрватски писац и доказ тога да jе могуће да jедан хрватски писац пише на српском.

За хрватску jавност нема недоумице, Милутин Миланковић jе хрватски научник. На помен Николе Тесле никада нису имали дилему. Гениjе из Госпића jе хрватски научник. “Ноћ музеjа”, коjа се краjем jануара, организуjе у готово целоj Европи, у Хрватскоj jе била посвећена “изумима и открићима” Николе Тесле. У Србиjи на ове и сличне хрватске егзибициjе, типа “узми шта ти се свиди”, нема реакциjе. Из приче коjа следи, и коjа jе углавном непозната, можемо да се суочимо са истим поступком коjи врло педантно спроводе у нашем комшилуку.

КРУШКИЦА

МНОГИ знатижељници били би врло зачуђени када би пажљивим листањем хронологиjе Рима и Ватикана открили неке мање познате детаље из њихове историjе. Вечни град jе у I веку пре Христа имао више од милион становника, а после пада Западног римског царства и многоброjних пљачкашких похода, шест стотина година касниjе, jедва 1.000 житеља. Од мегалополиса спао jе на “остатке остатака” где jе шачица људи живела у рушевинама некадашње престонице света. Рим jе и у долазећоj ери животарио. Тако jе почетком XV века имао око 15.000 становника. Венециjа jе у то време имала 170.000, Лондон 185.000, а Париз 300.000 становника. Али оно што ће посебно изненадити знатижељнике jесте податак да ће Рим у XVI веку, за само пет година, повећати броj житеља са 18.000 на 100.000. Посебно чуђење изазива податак да jе личност коjа jе пробудила Рим из вековне успаваности био човек пореклом из Боке Которске – папа Сикст V. Устаљено мишљење да jе први папа Словен био Пољак Карол Воjтила, Јован Павле II, нашло се на озбиљном историjском испиту. И овде почиње прича о jедном великом папи наших корена и сегмент историjе коjи jе за многе скривен али и нескривен покушаj да се у Загребу прогласи Хрватом.

Ко jе био Сикст В и шта се зна о његовом пореклу? Постоjи неколико теориjа о његовом пореклу коjе се засниваjу на историjским изворима: сведочењима барског надбискупа и примата српског Андриjе Змаjевића, у његовом чувеном делу “Љетопис црковни” (Обод Цетиње, 1996, том 2. стр. 490-491), као и на документима из Ватиканског архива. Ове теориjе разликуjу се само у неколико де таља – да ли се отац будућег папе у завичаjу презивао Папић или Шашић и да ли jе његова породица припадала ширем братству Свилановића. Пре устоличења, папа Сикст звао се Фелиће Перети. Презиме Перети узео jе Сикстов отац, по тадашњим обичаjима да се фамилиjарно име даjе према месту рођења. Пошто jе свет угледао у селу Бjелскоj Крушевици у Боки Которскоj, превео jе име завичаjног места на италиjански – крушкица се на овом jезику каже перета – и тако озваничио породично име.

СРЕЋКО

КАКО се папин отац нашао у Италиjи? Краjем XV века у залеђе Боке стиже турска армада, па се Сикстов отац склања у фрањевачки самостан у Котору, одакле га jедан италиjански редовник одводи, под окриљем папске државе, у избеглиштво. Настанио се у месту Гротамаре, оженио Италиjанком Мариjаном, а 13. децембра 1521. рођен jе њихов четврти син, коjи jе назван Срећко (италиjански Фелиће). Сиромашна породица с много деце ниjе могла да прехрани сва гладна уста, па jе Срећков уjак, фрањевац Салваторе, одвео четрнаестогодишњег Фелићеа у фрањевачки самостан у Монталту, где jе и заређен.

Папа Сикст V

Пола века касниjе, након смрти папе Гргура XIII, 24. априла 1585. изабран jе за папу. Умро jе у Риму, 24. августа 1590. године. Андриjа Змаjевић, коjи jе живео нешто доцниjе (Пераст 1624 – Паштровићи 1694), у своjоj хроници сведочи да папа Сикст Пети потиче “од оца из Крушевица, села у Боци од Котора, недалеко од Пераста, нашега мjеста, гдjе и данашњи дан Папића кућа зове се, отуда у њоj људи њему прилични… “ и да су од православног братства Свилановића, коjи славе Светог Николу. Змаjевићи су пореклом с Његуша, а долазак своjих предака у Боку, у Пераст, повезивали су с одласком последњих Црноjевића из Црне Горе.

Постоjе документи коjи потврђуjу да jе папин отац живео у Монталту, где jе дошао из Боке Которске, из села Бjелска Крушевица, и да никад ниjе научио италиjански jезик. Наjважниjи међу њима jесте мишљење врховног ватиканског правног органа, Папинског суда, из 1655. године. Проблем jе настао зато што jе Сикст V, пре избора за папу, 15 година био кардинал – титулар Завода Светог Јеронима у Риму, jедине неиталиjанске богомоље, и тада донео пропис да чланови могу бити искључиво припадници jужнословенског становништва, настањени с римске стране Јадранског мора, и да, уз то, мораjу знати матерњи jезик. Како су и припадници из балканских словенских покраjина желели да постану чланови светоjеронимског завода, суд jе требало да установи териториjу с коjе се може постати његов члан. Утврђено jе да ту териториjу чине Далмациjа, Истра, Котор, Хрватска, Босна и Славониjа. Представник суда дао jе и допунско тумачење:

– Свима jе веома познато да се у Апулиjи, Абрузу, Калабриjи, Маркхама и другде, налазе многе насеобине Јужних Словена, међу коjима се (људи) не служе другим jезиком доли српским, као што jе био случаj с оцем Сикста V jер jе био Словен (сит езе! Нупкиз): он jе дошао живети у Гротамареу, близу Јадранског мора, ту се оженио и родио му се споменути Сикст – наведено jе тада у суду.

Тако jе Врховни папински суд утврдио да jе Сикстов отац био словенске крви, говорио српским jезиком и да ниjе знао италиjански.

ДОКУМЕНТИ

ПРИЧА о папи Сиксту V не би била потпуна ако се не обjасни како га своjатаjу, по обичаjу, и наше комшиjе Хрвати. За њих jе “Фелиће Перети био син jедноставних земљорадника из краjева с jужног руба хрватског етничког простора”.

– Вjероватно jе из Крушчице у Боки Которскоj. Отац, Хрват, му се преселио у Италиjу гдjе се оженио његовом маjком коjа jе била Талиjанка – указуjу Хрвати.

На трибини Хрватске академиjе знаности и умjетности “Купола Светога Петра у Риму” теолог и књижевник Иван Голуб рекао jе како jе градитељ те цркве, папа Сиксто V, био “хрватскога подриjетла”.

– У таjном ватиканском архиву пронашао сам документе коjи свjедоче о хрватском подриjетлу папе Сикста V – рекао jе академик Голуб, поjаснивши да jе “папин отац с хрватске обале Јадрана отишао у Италиjу, те се ондjе оженио Талиjанком и с њом добио сина Фелићеа Перетиjа – тврдио jе Голуб.

Могли би се навести jош неки примери са сличним тврдњама. Али jедна чињеница jе необорива – у Боки Которскоj и њеном залеђу не постоjи ниjедно село коjе се зове Крушчица. А у писаним историjским траговима нема документа коjи би оспорио сведочење Андриjе Змаjевића.

У прилог аутентичности и озбиљности његових записа наjбоље говори чињеница да jе папа Клемент X, 23. фебруара 1671. године, Змаjевићу поверио не само столицу барског надбискупа, већ и почасну и престижну титулу архиепископа примаса Краљевства Србиjе. Змаjевић jе столовао у Будви, jер jе Бар тада био под османском управом.

Понтификат Сикста V траjао jе пет година. Имао jе jасну визиjу обнове Рима. Чим jе преузео Свету столицу формирао jе Ватиканску библиотеку, дао налог архитекти Доменику Фонтани да почне пресвођење куполе базилике Светог Петра, изградњу нових палата, поплочао 121 улицу, изградио око 10.000 метара нових улица… Обновом или доградњом античких водовода у дужини од тридесетак километара снабдео jе Рим водом и подигао 27 jавних фонтана. Обновио jе и око 120 цркава. По ономе што jе остало иза њега, Сикст V може се сматрати утемељивачем модерне концепциjе европског града. У сваком случаjу, Сикст V, био наш или не, кратко jе али славно паповао.

ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ
АНДРИЈА Змаjевић одржавао jе приjатељске везе с наjистакнутиjим српским првацима свог доба, херцеговачким митрополитом Василиjем Јовановићем (Свети Василиjе Острошки) и патриjархом Арсениjем III Чарноjевићем. О њему jе писао да jе “по старини земљак наш, драг приjатељ”. Научио jе црквенословенски jезик и ћирилицу, jер се њом “служи читава наша нациjа”. 0 себи jе говорио да jе “ватрени католик и ватрени Србин”.

СИМБОЛ ЗАВИЧАЈА
ПАПА Сикст V, световног имена Фелиће Перети, столовао jе од 1585. до 1590. године. Припадао jе реду фрањеваца. Био jе познат као државник великог ауторитета. Посветио се одбрани вере, обнови Цркве и повећању угледа Свете столице и папске државе. А 1588. године екскомуницирао jе из Католичке цркве енглеску краљицу Елизабету I. Родио се у Гротамару, приморском месту код Анконе. Школовао се у Ферму, Ферари, Болоњи, Риминиjу и Сиjени. У Ферму jе докторирао теологиjу. Обављао jе дужност главног викара конвентуалаца, био бискуп Св. Агате ди Готи у Кампаниjи, а потом кардинал. Када jе постао папа, на његовом грбу био jе лав коjи у шапи држи гранчицу с три крушке, симбол завичаjа његовог оца. Легенда каже да су и у његовом гробу, уочи сахране, засиjале три златне крушке.

 

Извор: НОВОСТИ

 

Везане виjести:

Александар Живковић: Наjављена посjета папе Сараjеву и …

Могу ли исток и Ватикан под jедан крст? – Jadovno 1941.

МРАЧНЕ ТАЈНЕ ВАТИКАНА: Хоћемо ли сазнати све детаље о …




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top