Срби убијају српски језик

Предлог закона о службеноj употреби jезика у Србиjи већ годинама скупља прашину по фиокама и у архивама. Нико не кажњава неправилну употребу jезика. Загубљен и предлог стандардизациjе ћирилице

Излози београдских продавница препуни реклама на енглеском jезику
 

ЏАБЕ jе Ђура Даничић водио и писао „Рат за српски jезик и правопис“. Џабе, ако таj исти jезик данас нема ко да брани. Ни српски jезик, ни ћирилицу. У букварима слова све искварениjа, у натписима стране речи, латинички слогани на билбордима, меjлови и СМС поруке „растерећени“ правописа, а држава и глува и слепа, а изнад свега нема пред jезиком коjи се све више квари и писмом коjе нестаjе.

Последњи закон о службеноj употреби jезика и писма донет jе 1991. године. Променили смо од тада четири државе, као и званично име jезика коjим говоримо. Само закон донет пре 24 године, у детаљима мењан неколико пута, и даље важи. Последња брига о jезику показана jе Уставом из 2006. године. Тада jе наглашено да нам jе службени jезик српски, а писмо ћирилица и тада се стало. Изостао jе закон и акта коjа би га пратила. Нико ниjе задужен да контролише примену и кажњава кршење закона. А све то посао jе државе.

Лингвисти су jедногласни да српски jезик и ћирилицу не могу сачувати власници кафана и бутика коjи ће своj СУР или СТР „друштвено одговорно“ називати српским именима, а рекламе писати ћирилицом. Не могу ни jезикословци на научним скуповима. Може само држава коjа ће донети законе и контролисати њихову примену.

– Вук Караџић говорио jе: „Ниjе крив онаj ко jе два овна изио, већ онаj ко му jе дао“. Е, тако ниjе кривац ни онаj што усред Чачка тражи судског тумача за превод са српског на босански, већ држава коjа jе омогућила да се тако апсурдна ситуациjа догоди – започиње, за „Новости“, причу проф. др Слободан Реметић, лингвиста и члан Одбора за стандардизациjу српског jезика Српске академиjе наука и уметности. – Ниjе поштено кад се кривица за небригу о jезику и писму пребацуjе на струку, jер струка jе урадила шта jе могла, али ниjе имао ко да jе послуша. Још 2004. године сjаjан предлог закона отишао jе из Министарства културе у Владу Србиjе и на томе се зауставило. Са великим ентузиjазмом радну групу коjа jе писала закон предводио jе Бранко Брборић, наш преминули колега. Док jе он био секретар Одбора за стандардизациjу српског jезика, то тело радило jе пуним капацитетом.

Он напомиње да jе такође 2004. године направљен и предлог стандардизациjе ћирилице, онакве каква би требало да буде одштампана у букварима и какву би сви ђаци прваци требало да науче. У тиму коjи се бавио изгледом графема, осим лингвиста, били су и ликовни стручњаци. Инциjативу jе покренуло Друштво учитеља Србиjе. Готов предлог jе, каже Реметић, предат Министарству просвете, али се даље од тога ниjе одмакло. Сада jе комуникациjа кренула у другом смеру – Министарство просвете, науке и технолошког развоjа послало jе писмо Одбору за стандардизациjу српског jезика тражећи да стандардизуjу изглед букварског писма. За предлог стар 11 година, кажу у Министаству, не знаjу да постоjи, али наjављуjу да ће га потражити у архиви.

Проблем, међутим, постоjи и на другоj страни. Како академик Иван Клаjн, председник Одбора за стандардизациjу, каже за „Новости“, ово тело већ девет година не ради пуним капацитетом, jош од смрти Бранка Брборића.

– Одбор се ниjе састаjао, али радиле су његове комисиjе – тврди Клаjн. – О стандардизациjи ћирилице и захтеву коjи jе стигао из Министарства просвете разговараћемо у уторак, на састанку Одељења за jезик и књижевност САНУ.

Према Клаjновим речима, ниjе загарантовано да ће држава прихватити оно што стручњаци одаберу као наjбоље решење. Тако jе, рецимо, било са босанским jезиком.

– Не признаjемо босански jезик, као ни Хрвати, али jе држава одлучила другачиjе – напомиње академик Клаjн.

А управо Одбор за стандардизациjу, као наjмеродавниjе тело за питање jезика, закључио jе да босански нема довољно елемената да се буде посебан jезик. А посебно не да се зове босански, jер се jезици зову према народима, а не према државама. Тако би евентуално могао да буде назван бошњачким. Држава jе, међутим, из политичких разлога, одлучила сасвим супротно. Признала jе jезик и назвала га босанским!

– То би било исто као када би стручњаци за ватрогасна, саобраћаjна или нека друга питања писали предлоге закона, а онда их политичари не послушаjу, па сами смисле закон, иако се у те области уопште не разумеjу – упоређуjе Реметић. – Сви мисле да се у питања jезика разумеjу и занемаруjу да постоjи наука коjа се тиме бави.

Да су питања jезика и писма у Србиjи, на државном нивоу, више политичка, него научна, слаже се и др Срето Танасић, председник Института за српски jезик Српске академиjе наука и уметности. И он напомиње да jе написан предлог закона о службеноj употреби jезика, да jе Устав заштитио ћирилицу и национални jезик, али да се у пракси тим питањем државни органи не баве.

– Као српски лингвисти, много пута скретали смо пажњу да jе потребно донети закон коjи би регулисао службену употребу српског jезика и писма. Мора се знати и када се користи латиница као помоћно писмо, коjа jе то латиница, да ли jе хрватска или енглески алфабет, како транскрибовати дупло В… Много jе ту дилема на коjе нема званичног одговора – каже Танасић.

Он се не слаже са колегом Клаjном да Одбор за стандардизациjу, чиjи jе такође члан, ниjе радио протеклих година. Набраjа састанке, седнице и научне скупове коjе су организовали, са коjих су слали закључке. Даjу, каже, разна jезичка тумачења државним органима.

– У САНУ jе, октобра 2013. године, одржан научни скуп о статусу српског jезика, а расправљано jе и о ћирилици. Један од закључака обjављених у зборнику био jе да држава ова питања мора да дефинише, а да jоj лингвисти стоjе на располагању – напомиње Танасић.

А ситуациjа jе тренутно таква да су политичарима пуна уста ћирилице, али да државне институциjе „перу руке“ од бриге о њоj, као и о националном jезику. Закон о службеноj употреби jезика из 1991. године, коjи jе последњи пут мењан пре пет година, не прате одговараjући подзаконски акти. Нико не контролише, нити кажњава кршење употребе jезика. Зато се дешава да декларациjе за производе нису написане чак ни на српскоj jезику, а камоли ћирилицом. Исто jе и са поjединим званичним документима, формуларима, уговорима…

Иако jе последњи предлог како би могао да изгледа закон о употреби службеног jезика и писма изашао из Министарства културе, у овоj институциjи кажу да они не могу да буду званични предлагачи. За таj посао, кажу, био би задужен Републички секретариjа за законодавство.
У овом министарству jезичком политиком више се нико не бави. А нема ни назнака ни да ће друге институциjе у скориjе време да се ухвате укоштац са овим проблемима. Нико и не помиње нови закон коjи би заштитио српски jезик и ћирилицу.

СВЕ НА ЋИРИЛИЦИ
Преднацрт закона о службеном jезику и писму из 2004. године предвиђао jе да српски jезик и ћирилица буду jедини у комуникациjи свих органа државне, покраjинске и локалне власти, образовне и научне установе. Иста правила важила би и за штампане и електронске медиjе, као и за културне, угоститељске, туристичке, саобраћаjне, здравствене и сличне установе. Посебан закон требало jе да регулише употребу мањинских jезика.

СПОРНА СЛОВА У БУКВАРУ
Инциjативу за стандардизациjу ћирилице Министарство просвете упутило jе Академиjи и Одбору за стандардизациjу српског jезика због намере да се ови стандарди унесу у нови закон о уџбеницима. И наставници и ђаци жалили су се да су слова различито штампана у букварима различитих издавача, па jе зато Министарство од лингвиста затражило да даjу стручни суд.

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

Власт упозорена да примењуjе српски а не … – Jadovno 1941.

Слободан Реметић: Ћирилица поделила судбину народа …

Не даjу ђацима да уче ћирилицу! – Jadovno 1941.

АМФИЛОХИЈЕ: ОВО ЈЕ ЋИРИЛИЧНИ НАРОД И ЋИРИЛИЧНА …