Срби у Книну као да нису ни постојали!

Творци једне Хрватске туристичке брошуре заборавили на некад већинско становништво Книнске крајине. Избачено све што подсећа на допринос православних Книњана

ЗАГРЕБ ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“

У туристичкој брошури о Книну, која се ових дана појавила на интернету, а ускоро ће бити и одштампана, Срби као да нису никада постојали у том граду, а нису наведени ни сакрални објекти попут Саборног храма Покрова Пресвете Богородице. Туристичка заједница града Книна напросто је „избрисала“ из сећања све што има везе са Србима у овом граду, а историја је прекројена на такав начин да се учешће народа који је до 1995. био већински уопште не види.

Док се до детаља описује историја града од десетог века до данас, вешто је избачено све оно што подсећа на важан допринос Срба у Книну, а поименично се уопште не наводе славни Книњани српске националности. За ауторе брошуре која ће у Книну бити понуђена туристима, сам град има искључиво важност као седиште хрватских краљева.

И многи данас познати становници града српске националности упозоравају на ове недостатке, али се приређивачи ограђују и најављују да ће неке „могуће грешке“ бити исправљене у наредним издањима. За почетак би брошура требало да буде одштампана у 2.000 примерака.

Нису наведени ни подаци о броју Срба у Книну. Прве ратне године 1991. у Книну је живело 9.867 Срба и 1.660 Хрвата, док је 2001. године остало тек 1.269 Срба и 9.546 Хрвата. Нема ни речи о томе како су Срби почели да живе у тим крајевима још у предтурском времену, када су и настала три манастира – Крупа, Крка и Драговић. Из тог времена су и многи српски храмови, а Срби су дали незамењив допринос у развоју целог краја око Книна, као и целе Далмације.

Све је то историја коју није могуће фалсификовати, нити заборавити, али је у брошури о Книну напросто нема. Српска црква која се налази у главној книнској улици као да не постоји и није уопште наведена.

Градоначелник Книна др Марко Јелић, који је и сам покренуо процесе да се релаксира ситуација у Книну, увидео је грешке из брошуре и најавио да ће оне ускоро бити исправљене. Јелић је у више наврата показао да има осећај за унапређење односа Хрвата и Срба у Книну, па му сигурно није превише драго што је једна таква брошура уопште урађена са очитом намером да се „заборави“ историја, а последице могу да имају и политичке конотације.

Аутор: Ј.Керблер

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Книн: Краљу Звонимиру „доцртана” два прста | Јадовно 1941.

Како данас заиста изгледа Книн и живот Срба у њему | Јадовно …

Супермаркет успомена: у Книну, 20 година после