Срби криви по Хитлеровој наредби

Хановер – У низу предавања која су у Хановеру, у организацији Задужбине споменика Доње Саксоније, одржана на тему „Ратни заробљеници у Немачкој од 1939-1945“, највећу пажњу привукло је излагање „Расизам или хладнокрвна политичка калкулација“ познатог немачког историчара Рудигера Оверманса из Фрајбурга. Дотичући се теме о „српској кривици“ овај пензионисани војни историчар, по чину обертлојтнант (високи официр), рекао је да она потиче од Гаврила Принципа, и да је по Хитлеровој наредби поново активирана после југословенског кршења Уговора о ненападању (27. март 1941. и војни пуч) који је југословенска влада била потписала с немачким Рајхом.

„Према ставу данашњих историчара атентат у Сарајеву био је „окидач“ за почетак Првог светског рата, али Срби и Гаврило Принцип нису кривци за његов почетак“, нагласио је Оверманс.

Познати немачки војни историчар, својевремено предавач на Универзитету у Фрајбургу, шематски је приказао положај ратних заробљеника, прецизно одређен према Хитлеровој наредби. Народи су били разврстани у групе, ниске, високе и средње расне вредности. Од Хитлерове политике се одступало у случајевима кад је то било у интересу немачког Рајха. Чак су ликвидације били поштеђени и Јевреји који су могли добро да се „употребе“.

Тако су и заробљени Срби који су заједно са Словенцима и Хрватима били сврстани у нижу расну вредност у логорима имали добре шансе да преживе. По Хитлеровој наредби из априла 1941. заробљени српски официри требало је да буду распоређени на најтеже физичке послове. Међутим, по доктору Овермансу, то се није догодило због Женевске конвенције, чији је Југославија била потписник, али и због избегле југословенске владе у Лондону, коју је Енглеска првих година рата подржавала. Најгоре су третирани Руси и Јевреји. Они су могли да преживе само случајно. Предавач је говорио да су највеће шансе за преживљавање имали католици, а најмање православци.

На скупу је, међу 80 слушалаца, било много и оних добро упознатих с темом, па је и дискусија била узбудљива, а понекад набијена и емоцијама. Предавачу је замерено да је предавање пуно бројева и да је технократско. Једна Пољакиња која се заједно са супругом бави овом темом и на заседање је допутовала из Варшаве, предавачу је кроз сузе замерила да је више говорио о Хитлеру него о пољским женама које су у најтежим мукама умирале на присилном раду.

„Ми овде говоримо о заробљеницима, а жене никада нису биле ратни заробљеници“, одговорио је Оверманс.

Скупу је присуствовао и пензионисани дипл. инж. Петар Милорадовић, председник удружења „Бараке 35 Атер – Оснабрик е.В“, син једног од српских заробљеника који је Други светски рат провео у нацистичким логорима у Немачкој и Француској.

„Предавање је морало да обилује бројкама и статистиком јер је предавач аналитичар, који се не препушта емоцијама. Ако су бројеви тачни, онда нема нагађања. Оверманс делује хладнокрвно јер је његов задатак био да слушаоцима пренесе податке, а не емоције. Ја сам га схватио као објективног излагача, а нарочито када су у питању Срби и Југославија“, оценио је за „Вести“ Милорадовић.

Рођендански дар

„Немачка је у Први светски рат ушла због Аустрије с којом је имала Уговор о војној сарадњи, али немачки војници ипак су 1941. одмах по уласку у Сарајево скинули спомен-плочу Гаврилу Принципу и поклонили је Хитлеру за рођендан. И то је детаљ који указује какав је у то време био немачки однос према Србима и Гаврилу Принципу, који је био понос свих Срба“, примећује Петар Милорадовић.

Књига о деци убијеној у Јасеновцу

Водитељу скупа др Ролфу Келеру, иначе председнику Задужбине за спомен-обележја Доње Саксоније, потписник ових редова у име редакције „Вести“ предао је књигу „Из колијевке у Јасеновац“ Бањалучанина Милана Дашића. У књизи су наведена имена 19.432 дечака и девојчица убијених у Јасеновцу и специјалним логорима за децу. Др Келер се захвалио, уз напомену да ће књига своје место наћи у библиотеци његове организације у Целеу и да ће му служити као вредан извор информација о страдању деце у Другом светском рату. Књига, иначе, може да се набави и у књижари „Вести“.

Аутор: Р. Лукић

Извор: Вести онлине