Srba manje nego tragova predaka

Datum objave: nedelja, 29 novembra, 2015
Veličina slova: A- A+

Naši sunarodnici u Mađarskoj još se nalaze tamo gde ih je naselio Čarnojević. Od 10.000 Srba, njih 2.500 žive u Budimpešti. Imaju poslanika

Vojislav i Jovanka Lastić ispred zadužbine Tekelijanum / Foto: Darko DOZET
Vojislav i Jovanka Lastić ispred zadužbine Tekelijanum / Foto: Darko DOZET

NISU danas Srbi u Mađarskoj brojni, ali ne ponestaje im optimizma: prvi put posle nekoliko decenija imaju svog poslanika u mađarskom parlamentu, dobili su na upravljanje svoje obrazovne ustanove, a odnosi njihove matične države i domovine, čini se, nikada nisu bili bolji.

– Malobrojni jesmo, ali smo vrlo aktivni u očuvanju nacionalnog identiteta, pa se mnogi Mađari, Nemci, Slovaci i ostali začude kada čuju da nas ima samo 10.000 – kaže srpski poslanik Ljubomir Aleksov (57), istoričar. Aleksov je žitelj Lovre, jedinog sela u Mađarskoj u kome su Srbi, njih oko 250, još uvek većina.

Od samih Srba, u Mađarskoj su brojniji tragovi njihovih predaka. Onih pradedova koji su 1690. u Velikoj seobi s patrijarhom Arsenijem Trećim Čarnojevićem ovamo pristigli i korene pustili od Sentandreje do Budima, Pešte i Segedina.

Letopisi pamte da su 1698. godine u Pečuju, više od polovine žitelja činili Južni Sloveni, među njima i Srbi. U Budimu je početkom 18. veka bilo 1.539 kuća,među njima 769 mahom srpskih, 700 nemačkih, a tek 68 mađarskih. Sentandreja je 1720. godine imala 88 odsto Srba (njih oko 8.000) a u Segedinu je 99 kuća, od ukupno 193, pripadalo srpskim porodicama.

– I dalje smo u tim istim krajevima, na “adresama” svojih dedova, ali u mnogostruko manjem broju – priznaje Aleksov realnost.

– Najviše smo naselili Budimpeštu, a tu, među dva miliona stanovnika, svoje mesto pronašlo je i 2.500 Srba – veli dalje Aleksov.

Slikoviti govoreći, kada bi se danas svi živi Srbi u Mađarskoj sakupili na jednom mestu, recimo u Sentandreji, ona bi ostala – poluprazna. Ta živopisna varoš na 20 kilometara severozapadno od Budimpešte, ima 28.000 stanovnika. Među njima jedva da je preostalo stotinak srpskih duša. Nedovoljno da ispune barem jednu od četiri sentandrejske srpske crkve.

Srpska gimnazija u Budimpešti

* Srpska gimnazija u Budimpešti

“Tako se radujem što sam se rodio u Sentandreji, u ovoj maloj srpskoj oazi”, pisao je u pretprošlom veku Jakov Ignjatović (1822 – 1889). Znameniti predstavnik srpskog realizma, autor “Večitog mladoženje” i “Vase Rešpekta” verovao je da je Sentandreja, taj “komad srpske povesnice i kulture, zaslužila večiti spomen u Srpstvu”.

– Spomen će živeti sve dok u Mađarskoj bude nas, a mi činimo sve da se odupremo asimilaciji – veli Aleksov i objašnjava da su stvari krenule nabolje u Orbanovoj eri.

Zahvaljujući izmenama Ustava, srpska i ostale manjine stekle su pravo na parlamentarne zastupnike, prvi put posle pada komunizma u ovoj državi. Bila je to dobra vest, ali ona ima i lošu stranu jer je reč o poslaniku sa ograničenim pravima. Sedi u parlamentu, učestvuje u diskusiji, predlaže čak i zakone, ali nema pravo glasa.

Ljubomir Aleksov, srpski poslanik u mađarskom parlamentu

* Ljubomir Aleksov, srpski poslanik u mađarskom parlamentu

Zanimljivo je da na po jednog “ograničenog poslanika” jednako pravo imaju Srbi kao i Nemci kojih ima blizu 200.000. To je manjince ujedinilo pa su već na početku mandata “progurali” predlog da u narednoj godini dobiju duplo više novca iz državnog budžeta.

Odavno je splasnula euforija Mađara povodom ulaska njihove zemlje u EU, jer njihova prosečna plata iznosi od 400 do 450 evra. Ipak, mađarski Srbi se raduju nastojanjima Srbije da uđe u evropsko jato.

– Imaćemo privid da između nas i naših sunarodnika u Srbiji nema granice, a verujemo da će odnosi između naše matice i domovine biti još bolji, na dobrobit svih nas – kaže Aleksov.

Optimista je i Vojislav Lastić (88), jedan od najuglednijih predstavnika srpske populacije u Mađarskoj, nekadašnji pitomac Tekelijanuma, doktor ekonomije i bivši glavni inženjer u jednoj od najvećih projektantskih firmi komunističke Mađarske. Učestvovao je u izgradnji gasovoda u Rusiji i Olimpijskog stadiona u Minhenu.

Lastići su poreklom iz Iriga, odakle su se Vojislavovi preci preselili u Pečuj, ali nisu nikada zaboravili Srbiju. Vojislav je poslednji put bio u poseti rodbini u Beogradu pre 15 godina.

– Koreni se ne zaboravljaju – kaže ovaj simpatični gospodin.

Pozira nam sa kćerkom jedinicom Jovankom Lastić, direktorkom Srpske gimnazije “Nikola Tesla”. Ona je, prema prvom obrazovanju, stečenom u Beogradu, hirurg ortoped. Posle 12 godina prakse, 1993. godine, bolnicu je zamenila profesurom. Te godine, naime, Srpska gimnazija okrenula je novu stranicu u svojoj istoriji – odvojila se od hrvatske škole. Zbog nedostatka profesora pretio joj je gubitak licence.

Srpska deca u Tekelijanumu

* Srpska deca u Tekelijanumu

Tako je dr Lastić žrtvovala “svoju” medicinu zarad “naše” Srpske gimnazije “Nikola Tesla” koju danas pohađa 427 Srba iz Mađarske, Vojvodine, Šumadije, Republike Srpske i Crne Gore. Jovanka im već 17 godina predaje biologiju.Kompletan rad Srpske gimnazije finansira mađarska država. Nastava se odvija po mađarskom nastavnom programu, ali na srpskom jeziku. Uveden je predmet “narodopis”, u okviru kojeg se izučava istorija Srbije, kao i prošlost Srba u Mađarskoj.

Uz srpski, gimnazijalci obavezno izučavaju mađarski, nemački i engleski jezik. Ali, u svim srpskim školama i dalje vlada nestašica nastavnog kadra.

ZAPOSTAVLjENI U MEDIJIMA

SRBI smatraju da su zakinuti na planu medija. Emisija “Srpski ekran” traje 26 minuta, a emituje se jednom nedeljno na državnoj televiziji i to u krajnje nepopularnom ranojutarnjem terminu. Po rečima Petra Lastića, direktora Srpskog instituta u Budimpešti, Srbi pokušavaju da izbore pravo na zasebnu redakciju na televiziji i radiju. Na državnom radiju svakodnevno je na programu dvočasovna emisija posvećena našim sunarodnicima. O životu Srba pišu “Nedeljne novine”.


VOLE CRKVU I VLADIKU

EPARHIJA budimska i njen vladika Lukijan imaju veliki ugled u očima tamošnjih Srba. Protonamesnik Zoran Ostojić veli da o praznicima, naročito na Đurđevdan”, Saborni hram Svetog Georgija iz 17. veka u Srpskoj ulici u Budimpešti bude dupke ispunjen. To je i jedina srpska bogomolja u ovom gradu jer su negdašnji saborni hram posvećen Svetom Dimitriju na budimskoj obali Dunava, komunisti srušili 1949. godine u čast Staljinovog 70. rođendana.

 

Izvor: NOVOSTI

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top