СПЦ зауставила челнике Новог Сада

Председник Скупштине Новог Сада оптужио обезбеђење СПЦ да су спречили њега, воjвођанске званичнике и амбасадоре да присуствуjу помену жртвама Рациjе.

„Младићи у белим мантиjама, њих укупно тридесетак, дословно су нас физички спречили да уђемо у простор иза ограде, предвиђен за званице“, рекао jе Александар Јовановић.

Он jе прецизирао да су, поред њега, спречени да у таj простор уђу и градоначелник Игор Павличић, председник Скупштине Воjводине Шандор Егереши, потпредседница покраjинског парламента Маjа Седларевић, као и амбасадор Мађарске Оскар Никовиц и амбасадор Израела Јосеф Леви.

Јовановић jе додао да jе након тога из протеста напустио помен и навео да се вратио на Кеj жртава Новосадске рациjе након што jе помен, коjи jе организовао СПЦ, био завршен.

„Нисам желео да правим инциденте, jедино што сам желео jе да оставим ружу на споменик жртвама Рациjе. Очигледно jе да бачки владика Иринеj Буловић покушава да политизуjе целу ствар и да не преза чак ни од тога да злоупотребљава жртве за то“, оценио jе Јовановић.

Он jе навео да овакве датуме треба да обележава искључиво држава, jер jе тако свугде у свету. Према његовим речима, цркве би требале да учествуjу у комеморациjама, али као суорганизатори, а не као починиоци дипломатских скандала коjи шиканираjу световну власт, преноси новосадски Радио 021.
„Гнусна ми jе политизациjа костиjу побиjених Новосађана. Тиме што нама физички ниjе дозвољен улазак на комеморациjу представља управо то. Ја сам писао партиjарху српском Иринеjу и тражио од њега обjашњење, да ли jе ово став СПЦ или став грађанина Буловића, и чекам његов одговор, jер jе овако нешто недопустиво“, сматра председник градског парламента.

Амбасадор Израела Јосеф Леви одбио jе прокоментарише чињеницу да jе помен жртвама Рациjе посматрао са травњака поред споменика. Према његовим речима, обележавање Рациjе треба да представља сећање и солидарност српског и jевреjског народа, а не политичке сукобе.

„Данас ниjе дан за ово што се десило. Данас jе дан за праштање, за сећање и за солидарност два братска народа, коjи су стаjали заjедно у страдању под фашистичким терором“, кратак jе био Леви.

Ни Павличић ниjе желео да коментарише дипломатске инциденте са улаза, рекавши да jе на комеморациjу дошао као и сви други грађани и да ниjе ни очекивао да га пусте у ограђени простор.

Маjа Седларевић напустила jе обележавање 70. годишњице Новосадске рациjе, jер jоj ниjе било омогућено да ода пошту жртвама.

Она jе у саопштењу за jавност навела да се на Кеj жртава рациjе вратила када jе помен био завршен и додала да jе тада положила цвеће на споменик.
Протеклих дана вођена jе полемика представника градске власти и Епархиjе поводом обележавања 70. годишњице Новосадске рациjе, после коjе Епарихиjа ниjе позвала представнике града да учествуjу у званичном обележавању тога догађаjа.

Помен жртвама Новосадске рациjе служили су патриjарх српски Иринеj са епископима СПЦ и врховни рабин Србиjе Исак Асиел, у име Јевреjске заjеднице.

Централноj манифестациjи на Кеjу жртава рациjе, поводом обележавања седам децениjа од тог великог злочина у Другом светском рату, присуствовао jе директор jерусалимског Мемориjалног центра „Симон Визентал“ Ефраим Зуроф и више од 10.000 грађана.

После молитвеног помена жртвама рациjе, патриjарх Иринеj jе истакао да jе оваj скуп велики час историjе и снажна порука црквама, верама и народима да се овакви злочини више никада не понове.

„Овакав тужан jубилеj, сећање и помињање имена невиних страдалника настрадалих од обезбожених и спаљених савести људских, остало би без правог значаjа и вишег смисла ако би се све свршило само посетом овом месту и кратком молитвом“, рекао jе он.

Онима коjи су починили таj страшан злочин над невиним људима, само зато што су били другог народа или друге вере, патриjарх Иринеj jе поручио оно што jе, како jе рекао, некадашњи патриjарх Герман казао у Јасеновцу – да им као хришћани опростимо, али не смемо да заборавимо.

Патриjарх српски jе рекао да злочини, какви су се десили пре 70 година у Новом Саду и Јужноj Бачкоj, представљаjу „наjдубљи пад човека, коjи га сврстава ниже од наjкрволочниjе животиње“, и поручио да треба да завлада „нови дух времена после таквог времена зла“.

Гост из Израела Ефраим Зуриф jе подсетио на то да jе jедан од учесника Новосадске рациjе, некадашњи официр мађарске жандрамериjе Шандор Кепиро, прошле године у будимпештанском суду ослобођен одговорности за таj злочин и оценио да jе то била политизована пресуда.

Истакавши да су правда и сећање два прихватљива начина реаговања на ове сташне злочине, он jе рекао да jе правда у том будимпештанском суду очигледно показала озбиљне недостатке.

„Судиjа Варга признао jе да Кепиро ниjе био невин, али пошто jе на запањуjући начин одбацио сву документациjу и сведочења, пресудио jе да оптужба ниjе успела да докаже кривицу“, истакао jе Зуроф.

Наводећи да нам стога преостаjе сећање, због чега jе и ово заjедничко присуство великог броjа jуди на месту некада почињених злочина, он jе нагласио да се мора послати jасна и гласна порука да ниjедна политизована пресуда не може преиначити чињенице или кривицу починилаца злочина.

После централног обележавања 70. годишњице Новосадске рациjе, помен jе данас служен и на градскоj плажи Штранду, на месту где су невини људи убиjани, а њихова тела бацана под лед Дунава.

„Наjвећи броj њих доводjен jе у Соколски дом, да би затим били спроведени до Штранда, убиjани и гурани под лед“, изjавио jе представник Мемориjалног друштва „Рациjа 1942“ Александар Вељић и навeо да се зато последњих неколико година помен жртвама одржава и на том месту.

То jе прилика и да се сетимо великана Игњата Павласа као и других значаjних људи коjи су убиjени у Новосадскоj рациjи, додао jе Вељић.

Помен су служили свештеници новосадске црквене општине, а након уметничког програма окупљени грађани су у Дунав спустили цвеће и запалили свеће на месту великог страдања.

Новосадску рациjу спровеле су снаге окупаторске мађарске воjске и жандармериjе, уз учешће и дела локалног становништва, од 21. до 23. jануара, у оквиру Рациjе у jужноj Бачкоj коjа jе почела 4, а завршена 29. jануара 1942. године.

Према до сада утврђеним званичним подацима, за та три дана jе у Новом Саду брутално убиjено 1.246 људи, међу коjима 489 мушкараца, 415 жена, 165 деце и 177 старих особа.

Евидентирано jе, како се наводи у „Краткоj историjи Новог Сада“ Ђорђа Србуловића, да jе међу жртвама било 809 Јевреjа, 375 Срба, 18 Мађара, 15 Руса, 13 Словака, девет Хрвата, троjе Немаца и по двоjе Русина и Словенаца.

Мемориjално друштво „Рациjа 1942“ у Чуругу бележи да jе у Новосадскоj рациjи убиjено наjмање 4.000 људи и да тачан броj jош ниjе утврђен.

То друштво jе навело податке из мађарских воjних кругова у Другом светском рату до коjих jе дошао посланик Странке малих поседника Ендре Баjчи Жилински, према коjима jе Рациjа у Бачкоj однела наjмање 12.763 жртве.

Новости: B92