СОКОЛИ НА СЛЕТУ У ЗАГРЕБУ 1924.

У тежњи да што више приближе народе Југославиjе соколи су између два рата приређивали слетове у Хрватскоj упркос нападима хрватских сепаратиста. Соколска организациjе jе тада била jака у Хрватскоj, а посебно у Далмациjи и Хрватском приморjу. Пред слет у Загребу  1924. поjедини загребачки листови  међу коjима „Хрват” и „Хрватска Застава” нападали су соколе. Тврдили су да ће доћи 200 до зуба наоружаних Орjунаша из Словениjе да нападну грађане Загреба. (1)  У Загребу jе од 13. до 18. августа 1924. одржан II Југославенски соколски сабор и Покраjински слет. У „Соколском зборнику” Анте Брозовић истакао jе : “Били су то свечани дани рада и соколске пожртвованости и значе огроман корак напред у организациjи Југословенског Соколства.” (2)  На Другом Југословенском Соколском сабору закључено jе оснивање Свесловенског Соколског Савеза. На сабору jе одлучено да соколска друштва у Југославиjи славе Дан Уjедињења, 1 децембар.

Соколи су приредили  слет у Загребу од 15 до 17. августа 1924. У Загреб jе дошло 12.000 сокола из Србиjе, Воjводине, Босне, Црне Горе, Херцеговине, Далмациjе, Словениjе, Хрватске, Међумурjа и Истре. Дошли су Чешки и Руски соколи и делегациjа Пољског соколства. (3) Грађани Загреба испунили су улице и са одушевљењем дочекали соколе. Соколске редове су обасипали цвећем. Насупрот њима поjедине скупине у Гаjевоj улици су викале : „Доле jугословенски Сокол !”. Ни соколи ни полициjа нису реаговали.  Неколико чланова савезног старешинства и заступник руског соколства, староста Д. Вергун из Прага, аутомобилом су са сабора  отишли у ресторан   „Коло”. У непосредноj близини  „Кола” су  поздрављени  са  овим  изразима : „Хуље, свиње, издаjице хрватскога народа”. Напади у штампи су се наставили и после слета.  Соколи су проглашени за разбоjнике и татове. (4)  У листу “Српско Косово” поводом догађаjа у Загребу истакли су : „Загреб jе требао  све излетнике да дочека раширених руку, и правим гостољубљем, онако, као што и ми на Југу дочекуjемо све корпорациjе како из Загреба, тако и из осталих краjева наше Отаџбине, па и из краjева наших суседа … Међутим, Загреб, коjи би хтео да представља културни центар наше Отаџбине, приликом слета наших сокола, дао jе доказа да ниjе културан, а при томе ни гостољубив, кад jе своjу омладину тако рђаво васпитао, да своjе госте дочекуjе са изазивачким држањем и вређањем, услед чега су дошли сукоби, а затим, туча и растурање онако лепо припремљене свечаности. … што су викали противу Краља  и вређали нашу децу наше соколе…. “. (5)

Радић jе соколе назвао ћуковима и jастребовима. Приликом хрватског слета 1925.  др. М. Дечак jе напао соколе у   „Младохрватском Покрету”. (6)

Соколи су између два рата приређивали слетове у Хрватскоj упркос нападима хрватских сепаратиста. У чланку се описуjу догађаjи приликом  слета у Загребу 1924. Соколи су настоjали да не реагуjу на нападе. Напади хрватских сепаратиста су настављени, све док у НДХ ниjе дошло до забране Савеза Сокола и усташке хаjке на соколе.

Саша Недељковић

члан Научног друштва за здравствену историjу Србиjе

Напомене :

1. I. Bajželj, „Vtiski z zagrebškega zleta in sabora”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 15 септембра 1924, бр. 16-18, стр. 256; 

2. Уредио Анте Брозовић, „Соколски  Зборник”, Година I,  Београд, 1934-1935, стр. 233; 3.„Споменица Соколског друштва у Староj Пазови 1906-1931.”, Штампариjа „Јединство”, Стара Пазова, стр. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38; 

4. I. Bajželj, „Vtiski z zagrebškega zleta in sabora”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 15 септембра 1924, бр. 16-18, стр. 256, 257;

5. „Наши Соколци у Загребу”, „Српско Косово”, Скопље, 15 септембра 1924, бр. 18, стр. 15;

6. „Наше становиште”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 31. августа 1925, бр. 17-18, стр. 138, 139;

Везане виjести:

СОКОЛИ У ЈАСЕНОВЦУ – Jadovno 1941.

НАПАДИ НА СОКОЛСКА ДРУШТВА У БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ …

СОКОЛИ И МЛАДА БОСНА – Jadovno 1941.

Соколи у борби против клерикализма у Западноj … – Jadovno 1941.

РАД СОКОЛА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ – Jadovno 1941.

САВЕЗ СОКОЛА У ПРИПРЕМИ ОДБРАНЕ ОТАЏБИНЕ – Jadovno …