Снежана Нешић: НАТО бомбардовање Србије – 69. дан. у НАТО? никад!!!

Пише: Јадовно 1941.

Нови Пазар 31. мај 1999. — 31. мај 1999.

Тог дана Владан Симић је пошао у шетњу с двогодишњим сином Марком. Само пре десетак дана Марко је дувао свећице на другом рођендану. Отишли су до продавнице у згради Р-74.

Владан је покушао да загрљајем заштити сина. Безуспешно – нашли су их мртве и загрљене. Сада би Марко славио 18 рођендан и матуру, шетао би с девојкама… Заувек је остао дете. Било је предлога да се дечји вртић у суседству назове по најмлађој жртви – двогодишњем дечаку Марку Симићу. Предлог је заборављен.

Шеснаестогодишњи Марко Роглић био је гимназијалац.

Ђорђе Пантовић с 24 године, омиљен међу вршњацима и муштеријама, и тог дана је био на радном месту у месари коју је бомба посве разорила.

Дејан Милошевић је у дворишту покушавао да поправи свој аутомобил.

Новинарка Телевизије Јединство Драгомирка Биорац чекала је аутобус. Вести о њеној смрти јавили су други.

Звездан Јајић је био јединац. Родитељска кућа у селу Скукову празна. Да запале свеће на месту Звездановог страдања долазе сестре.

Голуб Ратковић је био ватрогасац. Када су сирене почеле злокобно да завијају упозоравао је народ да се склони с улице. Он није стигао да се склони.

Драган Симовић је радио у продавници ауто-делова у бомбардованој згради, Рацо Вранић је свратио код друга Ђорђа у месару, Миодраг Никић се ту случајно задесио. А све заједно задесила их је смрт, која не може ни да се објасни ни оправда никаквим причама о „легитимним циљевима” НАТО бомбардера.

Јачи су 11 Новопазараца прогласили колатералном штетом.

Ожиљци од гелера и теже повреде и сада двадесетак Новопазараца подсећају да су пре 16 година били на „погрешном” месту.