Код Централног споменика у Скеланима данас jе служен парастос и прислужене су свиjеће за покоj душа 305 погинулих Срба из овог мjеста и околних села, од коjих jе њих 69 убиjено на данашњи дан приjе 22 године.
Половину погинулих чинили су цивили, жене, дjеца и старци, од коjих се четворо jош води као нестало.
Више стотина становника Сребренице и сусjедне општине Баjина Башта у Србиjи, те броjне делегациjе присуствовале су данашњем парастосу и полагању цвиjећа за 305 настрадалих Срба из бивше општине Скелани.
Цвиjеће на споменик положио jе и изасланик предсjедника Републике Српске Душко Четковић, делагациjа Владе Српске коjу су чинили министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић и министар саобраћаjа и веза Неђо Трнинић.
Четковић jе поручио да институциjе Републике Српске неће одустати од захтjева да починиоци злочина одговараjу.
„Нико ниjе одговарао за злочин почињен над Србима у Скеланима, као ни за остале злочине почињене над Србима у БиХ и због тога смо овдjе да им одамо пошту и укажемо на злочин за коjи неко мора одговарати, односно они коjи су га починили злочине над нашим народом“, истакао jе Четковић.
Цвиjеће на споменик положиле су и делегациjа Борачка организациjе Српске предвођена предсjедником Миломиром Савчићем, те представници Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, удружења логараша, те делегациjе општина и локалних борачких организациjа из региjе Бирач, као и сусjедне општине Баjина Башта.
Какве су злочине починиле jединице Насера Орића у Скеланима наjбоље илуструjе свjедочење сестара Драгине Ранковић и Милке Николић, коjе су изгубиле вjеру у правосуђе БиХ, и кажу да jедино вjеруjу да ће зликовце стићи Божиjа правда.
Њихова маjка Миленка Ристић имала jе 63 године и била jе сама у кући. Зликовци су jе силовали, провукли jоj руке кроз расjечене груди, заклали и кроз гркљан jоj забили дрво. Нашли су jе такву испред куће коjа jе изгорjела.
Осим Милене, зликовци су у сусjедноj кући убили Новака Ристића, његову супругу Иванку, кћер Митру и сина Мићу, коjи jош ниjе пронађен и достоjно сахрањен.
Случаjно jе преживио наjмлађи син Цветко, коjи већ 22 двиjе године трага да дође до посмртних остатака брата Миће да их сахрани поред родитеља и сестре. Цветко jе преживио да би свjедочио.
Милка Николић испричала jе да су убиjени њен рођак Новак, његова супруга Ивана, као и њихова кћерка Митра, коjа jе имала 19 година.
„Њихов син Мићо имао jе 16 година, тога дана jе нестао и jош ниjе пронађен, а преживио jе само син Цветко, коjи се сакрио у оближњу шикару и нису га открили. Нисмо их могли познати колико су били унакажени када смо дошли након два дана у село“, присjећа се Милка Николић.
Јаке муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића упале су 16. jануара 1993. године у зору у српска села Кушиће, Ћосиће и Калиманиће, гдjе jе, такође, данас положено цвиjеће, а затим у Скелане убиjаjући, пљачкаjући и палећи све што jе српско.
У Скеланима и околним српским селима муслиманске снаге убиле су 69 Срба од коjих 15 жена, 165 раниле, а 30 заробиле, од коjих половина ниjе жива, док се четворо jош води као нестало.
Међу погинулима већином су били цивили – наjмлађи Александар Димитриjевић имао jе само пет година, а његов брат Радослав живот jе изгубио у дванаестоj години.
Милениjа Митровић тог 16. jануара била jе заробљена у свом дворишту са jош шест чланова своjе фамилиjе. Њеног супруга Радивоjа злочинци су заклали.
„Заробили су нас и тукли водећи према селу Пољак. Ту су ме натjерали да носим врећу опљачкане пшенице до 20 километара удаљеног села Карачићи. Тукли су нас и у логору у Сребреници, гдjе сам провела три седмице до размjене“, присjећала се Милениjа.
Од батина jоj jе била сломљена вилица, избиjени сви зуби. Митровићева прича да су их у логору свакодневно тукли и да нису добиjали храну, па су неки заробљеници умрли од посљедица тортуре и глади.
Сва српска имовина у овом краjу jе опљачкана. Тог дана jе, осим у диjелу Скелана, Црвице и Петриче, гдjе муслиманске снаге нису успjеле проћи, попаљено и нестало jош 15-ак српских села и заселака коjа jош нису обновљена и већи броj преживjелих становника нема гдjе да се врати.
За масовни злочин над скеланским Србима, као ни за све остале почињене над Србима у средњем Подрињу, ни послиjе 22 године нико ниjе одговарао, што jе, према оцjени мjештана, срамота међународног и правосуђа БиХ.
Везане виjести:
СУТРА ПАРАСТОС ЗА 305 УБИЈЕНИХ СРБА
У Сребреници геноцид, а у Братунцу, Скеланима…? – Jadovno …