arrow up

Подијелите вијест:

Слике мрачне прошлости

http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/tekst-slike-represija.jpg

Поставка изложбе „У име народа: политичка репресиjа 1944-1953“ у Историjском музеjу Србиjе. Међу експонатима пред посетиоцима ће се наћи и прецизан списак 56.000 стрељаних у име режима

КАНЦЕЛАРИЈА Озне, затворске ћелиjе у коjима су дане проводили Дража Михаиловић, Борислав Пекић, Драгољуб Јовановић, фотографиjе и личне ствари познатих и непознатих људи страдалих на Голом отоку и многим другим казаматима „оживеће“ на изложби „У име народа: политичка репресиjа у Србиjи 1944-1953“ у Историjском музеjу Србиjе, коjа ће бити отворена 16. априла.

Први пут jе на jедном месту сабрано све што се зна о овом времену. Пред посетиоцима су до сада необjављене фотографиjе са Голог отока, база података са дешифрованим подацима 16.500 затвореника озлоглашеног острва, као и прецизан списак 56.000 стрељаних у име режима.

Са плаката коjи позива посетиоце да уђу у музеj гледа нас jедан од наjпознатиjих политичких осуђеника, књижевник Борислав Пекић. Његово лице намерно jе окренуто ка згради Скупштине Србиjе, као да и данас пркоси држави коjа га jе прогласила дисидентом. На улазу у музеj посетиоце чекаjу куглице коjима се некад гласало „демократски“, у две кутиjе, „за“ и „против“.

У музеjу, специjално „замраченим“ за ову прилику, сликама егзалтираних људи са митинга и радних акциjа супротстављаjу се бонови и „тачкице“ за храну, као и мапе таjних гробница. У централном холу, на зиду jе поређано на стотине фотографиjа знаних и незнаних страдалника политичког режима тог времена.

– Оваj хол jе посвећен свим жртвама. Уз фотографиjе, изложени су и лични предмети тих људи, њихова последња писма наjближима исписана на папирима, прошверцованим књигама, па чак и jастучницама. Ови предмети треба да „оживе“ те безимене слике на зиду – каже, за „Новости“, аутор изложбе Срђан Цветковић.

ПОДРШКА

ПОСТАВКА „У име народа“ настала jе управо захваљуjући подршци и помоћи народа. Многи људи су прилагали фотографиjе и личне ствари своjих наjмилиjих коjи су страдали тих година, донирали своj скромни новац и време волонтираjући током припрема. Цветковић веруjе да постоjи jош много вредних сведочанстава о тим данима, па ће свим посетиоцима бити омогућено да их, уколико желе, донираjу за неку наредну велику изложбу.

Намера аутора jе да покаже да политичка репресиjа ниjа знала за класне и социjалне разлике. Фотографиjе познатих људи коjи су у jедном тренутку постали претња режиму само су део много веће слике.

– Ове приче су узете симболично, како би илустровале припаднике различитих слоjева друштва коjи су убиjени због иделошко-политичких разлога или ратне освете. Колективно и неселективно кажњавани су сви коjи су првих месеци после рата доспели у руке Озне.

Био jе то начин да новоформирана држава „покаже зубе“, да се застраши становништво, да се режим отресе тог старог грађанског слоjа – обjашњава Цветковић.

У jедноj од соба у музеjу стоjи верна реплика сеоског дворишта. У средини амбар и бунар, аутентични примерак дародавца из Панчева, као jасна асоциjациjа на принудни откуп и колективизациjу коjа jе готово уништила послератну пољопривреду и одвела у смрт хиљаде сељака.

У наставку „шетње“, слике села замењуjу призори са Голог отока. У централном делу налази се макета наjпознатиjег послератног гулага, а на зиду фотографиjе заробљеника, али и управника и чувара злогласног затвора.

Потресна сведочанства о страдањима на Голом отоку кулминираjу са скицом злогласне „Петрове рупе“, у коjоj су сурово кажњавани они коjи су били „имуни на друге васпитне методе“.

ТРИБИНЕ

У посебном одељку музеjа, „конгресноj сали“, током изложбе биће приказивани некада забрањени филмови, документарци, али и држана предавања и трибине о политичкоj репресиjи. На изложби ће гостовати делегациjе из Словениjе, Мађарске, Пољске, коjи ће представити своjа искуства из тог мрачног времена.

На увид jавности први пут изнете и личне ствари Драже Михаиловића, коjе jе имао приликом хапшења, „запаковане“ у реплику ћелиjе у коjоj jе живео последње дане. Његове прве „комшиjе“ су Пекић и Јовановић, чиjа се писма и фотографиjе могу гледати седећи на затворскоj клупи.

– Дража jе за нас само jедан мали делић приче о великим страдањима. У центру пажње су обични, анонимни људи, сељаци, свештеници, спортисти, професори, чиjе судбине нису ништа мање значаjне. Желимо да проговоримо о овим тешким темама и да на таj начин допринесемо ширењу политичке културе, а не да распируjемо мржњу или реваншизам за коjи jе сад касно – наглашава Цветковић.

Изложба „У име народа“ биће отворена 16. априла, у 18 часова, „митингом“ на Тргу Николе Пашића и траjаће до августа. Колико jе ова прича важна и лична многим људима, сведочи и jедна лала. Непозната особа окачила jу jе на врата музеjа, а организатори су решили да jе оставе ту, у знак подршке свима онима коjе jош боли сећање на те дане.

 

Пише: Ана Попадић

Извор: Вечерње Новости

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Добри мој!

Кажеш „Не желим тамо да идем. Отерали су ме. Нас су отерали. Нећу

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​