Саво Штрбац, 27.10.2013. – ОДРЕШЕНА НЕМАН

Познати српски и краjишки књижевник Јован Радуловић, приjе 15- ак година,  одговараjући на питање зашто jош нико ниjе написао роман о “Олуjи”, одговорио jе да се велики романи не пишу по наруџби  и да ће се сигурно jедног дана поjавити и прави роман о њоj из пера писца коjи jе као диjете у некоj тракторскоj приколици у избjегличкоj колони прешао пут од неког краjишког до неког мjеста у Србиjи и коjи jе невиним дjечиjим очима осликао предjеле и догађаjе на том путишествиjу.

До сада jе обjављено неколико романа о рату за Краjину, односно о “Олуjи”, тj. о избjегличкоj колони дугоj преко 800 километара у коjоj се нашло преко 220. 000 људи, наjвећем егзодусу послиjе другог свjетског рата на простору Европе

Један од тих романа, можда и први, написао jе управо Јован Радуловић, чини ми се 2007. године, под називом “Од Огњене до Благе Мариjе”. Сам аутор jе обjаснио да jе роман настао из преуређеног сценариjа коjег jе ускоро по Великом краjишком егзодусу, по наруџби РТС-а, написао за сериjал о “Олуjи”. Иако jе добио уговорени хонорар, сериjа никад ниjе снимљена, а пошто се више нико ниjе ни интересовао за таj сценарио, одлучио jе да ге обjави као роман. И испао jе добар роман, коjи jе и награђен књижевном наградом “Светозар Ћоровић”.

Ове године поjавио се и роман реномираног српског новинара и књижевника Миломира Краговића “Деца олуjе”. Главни jунак jе Марко Милоjевић, у стварности Драган Миjоковић, коjи jе као дванаестогодишњак од родног Грачаца у Лици трактором довезао своjу породицу до Београда. И ово jе добар роман и нема сумње да ће, ако већ ниjе, добити неку од књижевних награда.

Пошто сам и сам Краjишник, рођени Далматинац, а по жени и Личанин, и човjек из избjегличке колоне, коjи jе био чак изабран да комад пута командуjе том тужном колоном и  коjи и сам нешто  истражуjе и пише о тоj колони, с великим нестрпљењем прочитао сам оба романа  и,  иако сам у њима наилазио и на  jунаке позаjмљене из моjих прича и на моjе податке о посљедицама рата, изостала jе, очекивана, бурна емоциjа. Заправо читао сам их као што сам читао своjевремено романе  “На Дрини ћуприjа, Иве Андрића или “Рат и мир”, Лава Толстоjа.

Ових дана сам прочитао и роман “ОДРЕШЕНА НЕМАН”, првенац Александре  Будимир Мандић, коjа потиче такође из личког Грачаца и коjа jе тек годину, двиjе стариjа од Краговћевог jунака из романа “Деца олуjе”. Док сам га читао емоциjе су биле бурне, а повремено се, не криjем, отела и по коjа суза.

Ја нисам књижевни критичар и не могу оцjењивати умjетничку вриjедност Александриног романа, посебно у односу на предходно поменуте романе реномираних аутора Радуловића и Краговића. Говорим само о емоциjама коjе су на мене оставили поменути романи на исту тему, за коjу сам и сам, и стварно и литерарно, повезан.

Са те емоционалне стране закључио сам да jе Александрина  предност пред осталим ауторима управо у томе што jе она и дирекни учесник у догађаjима о коjима пише и jунак сопственог романа, што и  прави суштинску разлику између њеног и романа остале двоjице аутора.

Можда jе то оно о чему jе приjе петнаестак година говорио и сам Јован Радуловић – о потенциjалном аутору дjечачког узраста из саме колоне. Уз то Александрин роман jе аутентична прича коjа jе сама по себи довољно, ако не и превише, трагична. А та сурова аутентичност читаоца и тjера да jоj безрезервно вjеруjе у сваку написану риjеч.

Бавећи се колективном трагедиjом краjишких Срба, често сам износио броjке о преко 7.000 смртно страдалих и преко 400.000 прогнаних Срба  из Хрватске и бивше РСК деведеситих година прошлог виjека, али су мало кога гануле и импресионирале. Заправо, за разлику од колективних, само личне трагичне судбине долазе до срца већине људи. И то ниjе ништа ново. Наjбоља умjетничка дjела, књижевна, филмска,  музичка…, управо обрађуjу личну судбину главних jунака. За разлику од нас Срба, други су ту формулу максимално користили и на томе задобили ореол жртве од “злих” Срба.

Александрин роман би могао бити подстицаj и осталим Србима, чиjа jе судбина слична њеноj и нашоj краjишкоj, на коjи начин би требали писати и на таj начин миjењати стереотип о жртвама и злочинцима на простору бивше Југославиjе у ратовима деведесетих двадсетог виjека.

Наравно, да Александрин првенац “Одрешена неман”, свесрдно препоручуjем свима коjи не знаjу или су заборавили што се дешавало деведесетих прошлог виjека са Србима у Краjини и послиjе Великог егзодуса у избjеглиштву.

Београд, 27.10.2013.

Саво Штрбац

 Изговорено на промоциjи романа “Одрешена неман”, ауторке Александре Будимир Мандић,  на Св. Петку 2013., на Саjму књига у Београду.

Извор: ВЕРИТАС

Везане виjести:

Sestre koje su rasle na frontu

„Odrešena neman“: svedočanstvo o zlu i ljubavi