fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

ШКРБА: Сарајево је имало 200 џамија, а Срби нису гађали ни једну!

Душан Шкрба негирао да jе ватра – у случаjу Маракала 2 – могла да буде отварана из миниобацача 120 мм jер су сви минобацачи великог калибра били измештени на 20 километара изван зоне Сараjевско-романисjког корпуса, где су били под контролом Унпрофора

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2012/skrba_dusan.jpg

Говорећи о циљевима Сараjевско-романиjског корпуса, био jе категоричан: да jе циљ био искључиво заштита своjе линиjе фронта на етничким српским просторима и да се спречи пробоj Првог корпуса Армиjе БиХ из муслиманских делова града Сараjева

НОВУ хашку недељу, у наставку извођења сведока одбране Радована Караџића, отворио jе командант Мешовитог артиљериjског батаљона Воjске Републике Српске у Лукавици Душан Шкрба.

Пред већем судиjе О-гон Квона. Шкрба jе негирао да jе његова jединица икада гађала џамиjе и Градску библиотеку у Сараjеву у августу 1992. године и да никада ниjе користила авио-бомбе. Штавише, сведок jе био одлучан да српска страна ниjе ни постављала тешко оружjе у цивилне зоне – jер се плашила одмазде.

Као и предходних дана, отпужени jе у своjству браниоца прочитао сажетак исказа свог сведока, након чега jе тужилаштво Трибунала учинило све да те наводе оспори. Шкрба jе, поред тога што jе говорио о своjим сазнањима пре почетка рата, тврдећи да jе у октобру и новембру 1991. године, видео формирање Зелених беретки у Сараjеву, и да jе имао сазнања да jе Патриотска лига одржала смотру у октобру 1991, обjасио већу да га jе ЈНА, тек 15. марта 1992. године позвала да се jави у касарну у Лукавици, где jе добио задужење да попуни формациjску jединицу

– Већ 4. априла отпочео jе пешадиjски напад муслиманских jединица на касарну. У нападима коjи су се понављали свакога дана, муслимани су користили све врста оружjа – читао jе Караџић.

Шкрба ниjе негирао да jе – кад су муслиманске снаге заузеле касарну Маршал Тито – добио наређење да отвори ватру на те jединице код Марин Двора. Касниjе, током унакрсног испитивања од стране тужиоца, сведок jе остао доследан да никада ниjе пуцао на болнице на Мариjин Двору и на Кошеву, иако jе из њихове близине Армиjа БиХ отварала ватру.

Описуjући формирање Прве механизоване сараjевске бригаде 27. марта 1992, Шкрба jе нагласио да jе она углавном имала неопходна средства, али не и довољно људи, због чега jе постао први командант мешовитог артиљериjског батаљона. У његовоj зони одговорности био jе простор од моста Бембаше до старог аеродрома и реке Жељезница.

– Већ 1. jула посматрачи УН размештени су на његовом командном месту и тамо су остали до краjа рата. Он jе редовно рапортирао припадницима УН, о сваком случаjу кад jе дошло до отварања ватре, а како каже, посматрачи УН никада му се нису пожалили због његових извештаjа, нити на његов рад или деловање његових jединица – пренео jе оптужени сведокове речи.

Говорећи о циљевима Сараjевско-романиjског корпуса, Душан Шкрба jе категорички посведочио да jе њихов циљ био искључиво и само да се заштити своjа линиjа фронта коjа jе била на етничким српским просторима и да се спречи пробоj Првог корпуса Армиjе БиХ из оних делова града Сараjева коjи су били под муслиманском контролом. Како jе прочитано, у току рата СРК jе водио искључиво дефанзивне операциjе, а jедини изузетак jе била операциjа Лукавица (1992. г.) чиjи jе циљ био да се корпус припоjи Херцеговини, према планимама.

Са друге стране, како jе пренео Караџић, Шкрба jе имао информациjу да се jединице Првог корпуса Армиjе БиХ размештаjу у дубини териториjе града, што jе обухватало и цивилна подручjа оних делова града коjи су били под муслиманском контролом. Указао jе да су „његове jединице и он лично увек водили рачуна да предузимаjу све мере како се не би отварала ватра на цивилне мете у граду“, због чега jе ватра отварана искључиво у циљу самоодбране, усмерена на конкретне циљеве коjи су уочени и на воjне циљеве, а све то по наређењу претпостављане команде.

– Ни он, ни било коjи други члан његових jединица и његових подређених или претпостављених из команде, никада нису имали намеру да изазову цивилне жртве и да тероришу цивиле на териториjи под муслиманском контролом или пак да нападаjу средства градског саобраћаjа. Нити су издавали нити добили било каква усмена или писмена наређења у том смислу – читао jе Караџић.

Прешавши на поjединачне случаjеве, Караџић jе предочио већу да jе Шкрба, поводом инцидента са испаљене три минобацачке мине коjе су пале на Алипашино поље 1994. године, утврдио да jе Бутмир, што и данас сматра, наjвероватниjе био место одакле су та зрна испаљена. Такође jе рекао да jе ватра могла да буде отварана и од Кнежев Бора и Алипашине улице.

– Сведочећи о инциденту када jе минобацачка мина од 120мм пала на подручjе града 4. фебруара 1994, Шкрба тврди да ниjе отварана ватра тог дана са њихове стране, као и да то ниjе могао да буде случаj – без његовог наређења (коjе ниjе издао) и без тога да то претходно буде наjављено посматрачима Унпрофора.

Присетивши се инцидента у улици Сафета Сушића и Маjерске, сведок тврди да ни jедна бомба ниjе испаљена са Лукавице или другог места. Када jе реч о Маракалама 2, сведок негира да jе ватра могла да буде отварана тог дана из миниобацача 120 мм jер су сви минобацачи великог калибра били измештени на 20 километара изван зоне Сараjевско-романисjког корпуса, где су били под контролом Унпрофора – завршио jе читање сажетка оптужени.

Унакрсно испитивање Шкрбе ниjе пољуљало сведоков прочитани исказ. Тужитељка Керолин Еџертон упорно jе инсистирала да сведок оцени прецизност авио-бомби.

– Никада нисам гађао тим оружjем па не могу ни да знам какво jе њихово деjство – понављао jе сведок: – Иако jе бригада имала одређени броj авио-бомби, оне никада нису употребљене у зони одговорности моjе jединице, па смо на краjу рата имали њихове залихе.

А како сте добили информациjу да jе Градска већница, у коjоj jе била библиотека, претворена у складиште мунициjе? – „копала“ jе тужитељка.

– На телевизиjи смо видели снимке на коjима су приказани људи са сандуцима мунициjе испред Градске већнице – обjаснио jе Шкрба, тврдећи да његова jединица никада ниjе гађала Већницу, и да сумња да jе бибилотека уопште икада и била гранатирана – jер jе пламен горео од пода, а не са крова.

А колико jе џамиjа било у Сараjеву и да ли су биле активне? – заинтересовао се оптужени Караџић.

– Близу 200, углавном актвних џамиjа, а моjа jединица ниjе гађала ни jедну.

Поводом изjаве сведока да српска страна ниjе постављала тешко оружjе у цивилноj зони jер се боjала одмазде и да не би било више жртава на ватреним положаjима, док jе муслиманска страна то чинила, тужитељка jе упитала Шкрбу и да прокоментарише сведочење потпуковника Ричарда Мола:

Оваj сведок оптужбе jе говорећи о гранатирању Сараjева рекао да су му српски команданти рекли да мораjу да испаљуjу хице ради “загревања цеви”? – победоносно jе изjавила тужилац.

– Волео бих да се суочим са тим човеком коjи ми никада ниjе ставио ни усмену ни писмену примедбу – изразио jе своjу одлучност сведок да не дозволи већу да поверуjе у такве изjаве.

Караџићу ове недеље остаjе да испита jош jедног сведока, jер Трибунал после уторка, више неће радити због празника УН и Курбан Баjрама

Извор: СРБИН.ИНФО

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: