Сарајево оптужује хрватске генерале?

Оптужница ће наводно бити подигнута против Дамира Крстичевића, Анте Готовине, Жељка Гласновића, Љубе Ћесића Роjса, Тихомира Блашкића, jош неколицине заповjедника Четврте и Седме бригаде ХВ-а и 126. домобранске пуковниjе ХВ-а, те неких заповjедника ХВО-а.

Један од заповjедника акциjе ХВ-а и ХВО-а „Јужни потез“ био jе генерал Хрватске воjске и заповjедник Четврте бригаде ХВ-а Дамир Крстичевић. Било jе то вриjеме еуфориjе, након велике побjеде здружених хрватских снага коjе су темељем међудржавних споразума Хрватске и БИХ-а освоjиле Мркоњић Град и дошле надомак Бањалуци. Данас, шеснаест година послиjе, генерал Крстичевић, чиjа jе кариjера завршила присилним умировљењем након што jе 2000. године потписао фамозно „генералско писмо“, креће у нову битку.

Одмазда за Паука

Наиме, Крстичевић, коjи jе воjну кариjеру започео у ЈНА и коjи се у Домовинском рату прометнуо у воjсковођу и заповjедника jедне од наjjачих jединица ХВ-а, полази у борбу за саборске мандате ХДЗ-а. Иако ХДЗ у тренутку писања овог текста jош ниjе обjавио своjе изборне листе, Крстичевић ће се наводно наћи или на челу или у самом врху изборне листе у десетоj изборноj jединици, а тиме и његов улазак у Сабор постаjе сасвим извjестан. За улазак у политику бивши генерал има вjероjатно пуно разлога, али jедан се по важности издваjа од других. Према нашим информациjама, босанско-херцеговачки тужитељи ових дана завршаваjу дугогодишњу истрагу ратног злочина у Мркоњић Граду 1995, о коjем су „Новости“ писале и раниjе.
Наводни повод масовном смакнућу скоро 200 воjника и цивила стариjе животне доби била jе погибиjа jедног од заповjедника Четврте бригаде Андриjе Матиjаша званог Паук. Матиjаш се, по риjечима субораца, возио на тенку коjи jе улазио у град. По некима, тенк jе погођен протутенковским проjектилом, а по другима, Матиjаш jе пресjечен рафалом из калашњикова. Након информациjе о погибиjи њихова идола, воjници наводно крећу у освету, коjа jе захватила све што jе ходало по Мркоњић Граду и околици.

Масовна гробница

Након Даyтона, подручjе Мркоњића припало jе Републици Српскоj, чиjе власти убрзо по повратку у град откриваjу масовну гробницу у коjоj леже тиjела њихових рођака и сусjеда. Ексхумациjу, коjа jе претворена у медиjски догађаj, водио jе познати београдски патолог Зоран Станковић, иначе приjатељ Слободана Милошевића и касниjе министар обране Србиjе. Један од његових колега пред камерама телевизиjе из Бањалуке и пред очима родбине убиjених, током искапања тиjела у вељачи 1996, новинарима jе описивао начин на коjи су жртве убиjене. Према његовим риjечима, радило се о стриjељању, jер су све жртве убиjене из близине, већина метком у главу.
Бивши градоначелник Мркоњић Града, а садашњи министар финанциjа РС-а Зоран Тегелтиjа, за ХРТ jе своjедобно изjавио: „У граду, у масовноj гробници на гробљу, пронашли смо 181 тиjело, што цивила што воjника. Пошто jе у том тренутку био зимски период, послиjе мjесец-два пронашли смо jош више лица у близини њихових кућа, тако да jе пронађено око 400 лица убиjених на подручjу опћине Мркоњић Град. Изненадио нас jе велики броj стариjих људи, коjи су побиjени код своjих кућа. Већина их jе имала више од 80 година, а убиjени су на подручjима гдjе ниjе било ратних дjеловања.“
„Новости“ су разговарале и с Тегелтиjином насљедницом, начелницом Опћине Дивном Аничић, коjоj jе у акциjама ХВ-а и ХВО-а тих дана погинуо отац. Она каже како су и до ње дошле гласине о скороj оптужници против хрватских генерала коjи су водили акциjу.
– Имам незваничне информациjе из два извора, а jедан jе Удружење логораша, коjи су током посjета Тужилаштву у Сараjеву приjе седам-осам дана чули како ће се нешто ускоро догодити. Било jе и вриjеме, jер jе риjеч о великом злочину. Међу жртвама jе било стариjих жена и дjеце, доказано jе да су злочиначки мучени. Дакле, то нису били само воjници, и очекуjем да они коjи су злочин наредили и починили буду кажњени, jер кажњени су и Срби за злочине, па мораjу бити и остали, сви коjи су било коjи злочин починили – каже Дивна Аничић.
Додаjе како jе Мркоњић Град претрпио и озбиљне материjалне штете, па се говорило и о тужби против Републике Хрватске.
– Мркоњић Град jе темељито опљачкан, а хиљаде кућа и станова било jе уништено. Наше фабрике су покрадене тако да су хеликоптери Хрватске воjске подизали строjеве тешке неколико тона и односили их у Хрватску. Међутим, адвокати су нам рекли да тужбу за урбицид можемо подниjети тек када прво лице буде осуђено за ратни злочин и геноцид – обjашњава начелница Мркоњић Града.

Генерал на изборима

Анте Готовина, Дамир Крстичевић, Жељко Гласновић, Љубо Ћесић Роjс, Тихомир Блашкић и неколицина других заповjедника Четврте и Седме бригаде ХВ-а и 126. домобранске пуковниjе ХВ-а те неколицина заповjедника ХВО-а наводно ће ускоро бити оптужени. Сараjевско тужилаштво службено и даље шути, али медиjи тврде како jе подизање оптужнице питање дана.
За могућност процесуирања Крстичевића, коjи jе након умировљења постао запосленик твртке М-Сан коjа се бави компjутерским бизнисом и коjа jе, користећи и његово име за добивање уносних послова с ХДЗ-овом влашћу, постала наjjача на хрватском тржишту, jамачно зна и премиjерка Јадранка Косор. Како jе ХДЗ у ову предизборну кампању кренуо с изразито пооштреном националистичком реториком, коjа подсjећа на деведесете, ниjе искључено да рачуна на ту оптужницу, под претпоставком да ће jавност у Далмациjи исказати наклоност према Крстичевићу, коjег оптужуjу тамо неки „злочести босански Срби“.
Иначе, у липњу су ухићена четворица припадника Седме гардиjске бригаде ХВ-а ради убоjства четверо цивила у околици Мркоњића у листопаду 1995, што jе први знак буђења хрватског правосуђа када jе у питању оваj злочин, наjвећи што су га у ратовима у Хрватскоj и БИХ-у починиле снаге ХВ-а и ХВО-а.

Пише: Саша Косановић

Извор: