Саопштење поводом годишњице страдања Срба из источне Билогоре

Дана 31. октобра 1991. године, нападом на ТО Грубишно поље, започела jе акциjа хрватске паравоjске под кодним називом „Откос-10“, коjа jе имала за циљ ликвидирати или протjерати Србе са подручjа источне Билогоре, смjештеног на сjеверозападу Хрватске у троуглу између Бjеловара, Дарувара и Вировитице.

Народ источне Билогоре, оцjенивши да малоброjне српске снаге, њих око 400, неће моћи дуго издржати притисак преко шест пута броjниjих хрватских формациjа оjачаних тенковима и далекометном артиљериjом, а поучен историjским искуством из Другог свjетског рата, када су их усташе одводили и убиjали у логорима Јадовно и Јасеновац, кренуо jе у егзодус спашаваjући голе животе. Тога и наредног дана, комплетно становништво из 23 и jедан броj житеља из jош 15 села, напустило jе то подручjе и у избегличкоj колони, у коjоj се нашло око 4.000 људи и преко 600 различитих возила, прешло у Босну, у коjоj се jош ниjе ратовало. Међу њима jе било и око 250 припадника других националности, Хрвата, Чеха, Мађара и Рома, дио њих у мjешовитим браковима са Србима.

Послиjе повлачења Срба из источне Билогоре, услиjедила су убиства преосталих становника, пљачка, паљевине и минирања кућа, укључуjући и села у коjима раниjе ниjе ни било отпора. У наjбољоj усташкоj традициjи из 1941., настављено jе рушење и девастациjа православних храмова тако да су до темеља изгорjеле дрвене цркве билогорског стила, jединствени споменици културе нулте категориjе под заштитом УНЕСЦО-а: храм св. Димитриjа у Растовцу, саграђен приjе 1700. год. и Успениjе Пресвете Богородице у Доњоj Рашеници из 1709. године. На подручjу источне Билогоре, у рату и пораћу, од 1991. до 1997. године, колико jе до сада утврђено, живот jе изгубило 65 особа, већином српске националности и оних коjи су били у родбинским везама са српским породицама. Од укупног броjа страдалих 39 jе цивила, од коjих jе 17 убиjено приjе акциjе „Откос-10“ током кампање застрашивања и злостављања, те 24 припадника ТО, док су двоjица Срба ликвидирана иако су остали у хрватскоj воjсци и полициjи.

До Другог свjетског рата на подручjу источне Билогоре живjело jе 18.000 житеља српске националности, а послиjе усташких злочина у Другом и оних почињених у посљедњем рату, 2005. године, по подацима Митрополиjе загребачко-љубљанске, преостало их jе 1.170, углавном стариjих особа, док их jе попис становнштва у априлу 2011. дочекало мање од 1.000. За наведене злочине над Србима почињене у источноj Билогори, jош нико ниjе одговарао ни пред Хашким трибуналом ни пред хрватским судовима.

Веће за ратне злочине у Београду осудило jе Вељка Марића, припаднику ЗНГ, на казну затвора од 12 година због кривичног дjела ратног злочина против цивила зато што jе 31. октобра 1991. године у селу Растовац у општини Грубишно Поље хитцима из ватреног оружjа убио Петра Слиjепчевића (1926) у породичноj кући у присуству супруге Ане. У међувремену jе против Марића проширена истрага због сумње да jе током септембра 1991. године, у просториjама Средњошколског центра у Грубишном Пољу, коjи су припадници ЗНГ користили као притвор, мучио и повређивао затворенике српске националности. На терет му се ставља убиство Миће Васиљевића коме jе ножем пререзао стомак и убиство Владимира Кучере (1968), као и мучење Звjездана Мачка.

У цркви Светог Марка у Београду, у организациjи Завичаjног удружења “Билогора”, у недељу 3. новембра 2013., са почетком у 11,00 часова, служиће се парастос страдалим у Грубишном пољу и источноj Билогори у периоду од 1991. до 1997. године.

У Београду и Бања Луци, 30.10. 2013.

П Р Е Д С Ј Е Д Н И К

Саво Штрбац

Извор: ВЕРИТАС

Везане виjести:

Milan Bastašić – Bilogora i Grubišno Polje 1941 – 1991.

24. 10.2011. – Ранко Раделић: Хрватска акциjа Откос – триjумф усташтва и фашизма!