Срби у свом колективном сећању, и што jе важниjе кроз обиље материjалних доказа, могу да се хвале државотворношћу
Ратко Дмитровић
Срби у свом колективном сећању, и што jе важниjе кроз обиље материjалних доказа, могу да се хвале државотворношћу. Имали су своjе династиjе и државе у време кад то код других, данас моћних, силних, богатих европских народа ниjе било ни у назнакама. Злом судбином, утемељеном на поделама, наивношћу, већом бригом за друге него за себе, Срби су доживели велике историjске сломове коjи су таj народ довели на ниво небитног у савременим међународним оквирима. Успут и проказаног.
Са свега четрдесетак година искуства у сопственоj држави – нешто у 19. и jош мање у 20. веку – Срби су 1918. године потопили своjу државу у мочвару названу Југославиjа и отада, ево и на[-]кон оживљавања самосталности (случаjне самосталности, готово нежељене, настале деловањем других) бауљаjу у потрази за државом; уређеном, с jасним границама, уставно и законски армираном, државом у пуном смислу тог поjма.
Речjу, Срби живе без плана, одговорности, вредносних вертикала, без система. Нема га нигде, ни у jедноj друштвеноj делатности, и подизање тих стубова основни jе посао Владе Александра Вучића. Не успостави ли систем коjи ће деловати кроз унутрашњу самообновљиву енергиjу, Вучић нема никакве шансе да српско друштво, да не кажем државу, помакне у позитивном смеру.
Шта значи постоjање система и дугорочно планирање (ово jе нека врста плеоназма) можемо да видимо код Кинеза, чиjи нас jе премиjер ове недеље удостоjио посетом, а шта значи кад тога нема, видљиво jе ових недеља код Путина и Руса.
Савремени Кинези не повлаче ниjедан потез без плана, анализе, разраде могућих последица. Све време радећи на производњи, светињи сваког раста и просперитета. То jе Кину за само неколико децениjа од пропале, ни у чему конкурентне привреде довело у сам врх светских економских сила.
Русиjа своj живот, опстанак, већ двадесетак година заснива искључиво на продаjи гаса и нафте, без стратешких улагања у сопствену економиjу, производњу изван енергетских оквира. Таj концепт се сломио за свега двадесетак дана. Цена нафте на светском тржишту преполовљена jе, и даље пада, а сасвим jе свеjедно да ли се то догађа као последица светске кризе или jе процес изазван свесно; Русиjа jе скоро на коленима. Толика земља а нема буквално ниjедан производ познат у свету. Вотка се не рачуна.
Али, Русиjа jе огромна, богата ресурсима, извући ће се. Шта ће Србиjа да уради? Хоће ли тродневни боравак кинеског премиjера у Београду оставити у нашоj глави бар делић свести да jе чврст систем, заснован на плановима и производњи, jедини начин да се направи здрава економиjа. Без тога Србиjа ће, таман да jе у понедељак уjутро приме у Европску униjу, остати само држава у покушаjу.
Пише: Ратко Дмитровић
Извор: НОВОСТИ
Везане виjести: Ратко Дмитровић