Удружење српских породица
убиjених, погинулих, несталих и насилно одведених и инвалидних особа „Против
заборава“ са седиштем у Загребу покренуло jе инициjативу за постављање двеjу
спомен-плоча у граду на Дунаву у знак сећања на страдање вуковарских Срба, цивилних
жртава рата 1991. године. Ова инициjатива засад не наилази на разумевање градских
власти. Позната су страдања вуковарских Срба у лето 1991: нестаjали су и убиjани
под окриљем ноћи, а њихова су тела бацана у Дунав, и то у време док jош нису почеле
ратне операциjе у том граду.
Удружење jе 3. jула градоначелнику Вуковара Жељку Саби упутило молбу за издавање
дозволе за постављање спомен-плоча у Вуковару и Борову насељу, где би се породице
убиjених и чланови Удружења могли окупити, положити цвеће и упалити свеће и на таj
начин одати почаст невино страдалим цивилима. Одговором коjи jе на адресу Удружења
стигао 11. jула нису задовољни. Наиме, градоначелник их jе позвао да прихвате постоjећа
спомен-обележjа у граду посвећена погинулима у рату, а све „у циљу унапређења
међунационалних односа“.
„На подручjу Града Вуковара постоjе спомен-обележjа посвећена погинулима у
Домовинском рату па jе тако криж на ушћу Вуке у Дунав посвећен свим погинулима за
слободну Хрватску, а Мемориjални центар у вуковарскоj болници и споменик на Овчари
симболи су свих недужних жртава. Осим наведених спомен-обележjа ту jе и вуковарски
водоторањ коjи jе међународно познати симбол страдања Вуковараца те коjи као такав
и ми требамо прихватити и афирмисати. Будући да нам jе циљ уjедињење свих грађана
Вуковара без обзира на националну и верску припадност, уз поштивање посебних уставних
и законских права националних мањина, позивамо вас да у циљу унапређења мултиетничке
толеранциjе прихватите наведена спомен-обележjа као спомен на све страдале током
Домовинског рата“, наводи се у градоначелниковом одговору.
Овакав одговор у Удружењу не могу прихватити будући да су две локациjе на коjима
желе поставити спомен-плоче позната стратишта вуковарских Срба, на коjима већ трећу
годину одржаваjу комеморативне скупове.
– Прва локациjа би била на старом ушћу Вуке у Дунав, испод самог дворца Елц, код
веслачког клуба. Друга локациjа налази се у парку код дечjег вртића у Борову насељу,
где jе после 18. новембра 1991. године затечена гомила лешева цивила коjи су извођени
из склоништа у „Борово комерцу“ и стрељани. Због тога смо покренули инициjативу
и написали молбу градоначелнику. Одбиjени смо, али на томе се нећемо зауставити
– каже Слободан Јаковљевић, председник
вуковарског огранка Удружења „Против заборава“.
Позната су страдања вуковарских Срба у лето 1991: нестаjали су и убиjани под окриљем
ноћи, а њихова су тела бацана у Дунав, и то у време док jош нису почеле ратне операциjе
у том граду. Зна се и за страдања многих српских цивила коjи нису хтели напустити
град и коjи су заjедно са своjим комшиjама Хрватима спас потражили у склоништима
Комбината Борово, одакле су поjединачно извођени и убиjани. Тачне евиденциjе, међутим,
нема, а досад се у медиjима баратало с броjкама од неколико десетина до чак стотину
убиjених и несталих 1991. године.
– Разлог томе jе што се неки људи и дан-данас, након 20 и више година, боjе. Али,
мало-помало се и ослобађаjу. У последњих недељу дана jавиле су ми се jош две породице
коjе су приjавиле такве случаjеве – истиче Јаковљевић.
АУТОР: Драгана Бошњак
Извор: СНВ