Руско-српски час о Светом руском кнезу Владимриу

Средином маја, завршен је нови руско-српски међународни час из историје, у коме су учествовали ученици из руских и српских школа – чланови Руско-српског клуба у центру за додатно образовање „Восхождение“ („Успон“)  у граду Шуjа Ивановској области (Русиjа)   и основне школе  „Бубањски хероји» у Нишу. Тема овог видео часа била је „Велики руски кнез Свети Владимир“ .

Организатори овог мећународног часа били су, руски и српски наставници – Ђорђе Бојанић (ОШ „Бубањски хероји“, Ниш) и  Александар Муравјов Николајевич (Центар „Восхождение“ , Шуја).

Као циљ ставили смо обострано упознавање ученика широм Србије и Русије са овом темом, са историјом два братска православна народа и са руско-српским односима, кроз видео снимак који може да се погледа преко јутјуба, а све то уз сагласност родитеља ученика из Русије и Србије који су учествовали на заједничком видео часу,  каже Ђорђе Бојанић.

Наши ученици су  изнели  у свом представљању да је темељ руског православног идентитета, поставио свети кнез Владимир који је  данас звезда водиља данашњим Русима,  правди и човечности  пре свега. То је оно што Русе разликује међу глобалним светским силама данас и што привлачи друге народе ка њој. Као што је и свети Владимир привлачио својом личношћу Русе окупивши их у једну државу. Каже Ђорђе Бојанић.

Велики допринос је дао и вероучитељ ОШ „Бубањски хероји“, ђакон Дејан Јовановић који је саставио анимирани цртани филм  о чину крштења руског народа, каже Ђорђе Бојанић.

Ученици из Шуjе приказали су сцену уништења идола и победу Православља  и Свете Цркве.

Учесницима часа обратили су се научници универзитета  у граду Иваново  (Русиjа)  Александар Ипатов и професор у Институту за развој образовања у граду Иваново  (Русиjа) Александар Калинин.

А. Ипатов jе рекао: „Кнез Владимир посвети велику бригу и књижном образовању: он нареди да се његови синови и мноштво бојарске деце уче грчком писму, а и за руско писмо одреди им искусне учитеље. Поред тога он нареди да се у школу узимају и деца простих родитеља.Желећи да светлошћу свете вере просвети не само Кијев него и сву државу своју, кнез Владимир посла по свим градовима руским да се крсти народ. И живеше Владимир богоугодно и праведно, изменивши своје древне не зна божачке обичаје“.

Професор А. Калинин jе нагласио: „ У XVII и XVIII веку Срби теже да буду под заштитом руске државе и помажу јој у настојањима да се Балкан ослободи од турске владавине.  Средином  XVII века на Казањску катедру је постављен Митрополит Симон, сарадник Пећког Патријарха – Мученика Гаврила, искреног пријатеља Русије. Како је Симон  стигао у Русију као архијереј, тако су највероватније заједно с њим стигли и српски монаси. У XVIII веку многи јужнословенски исељеници су служили у руској армији као официри, а Срби су били и међу пуковским свештеницима и флотским јеромонасима Духовни подвизи српских монаха у руским манастирима и руских монаха у српским испунили су у највишем смислу идеју о словенској духовној повезаности. “.

У оквиру овог центра се реализује пројекат „Образовна сарадња православних народа Русије и Србије“. На часовима ђаци уче традицију и културу Србије. Александар Николајевич Муравјов им прича шта у животу Срба представља крсна слава, како Срби славе Божић и који манастири постоје у различитим деловима Србије. У овом пројекту учествују више школа из Русије,  каже Ђорђе Бојанић.

Кроз руски образовни пројекат ми смо поред теме о руском кнезу Владимиру ове школске 2016/17 године обрадили и тему: „Свети Сава као просветитељ  Српски и његов утицај у Русији“. А школске 2015/16 године обраћене су теме:  „Цар Николај II и руско-српски односи почетком 20. века“ и  „Руска емиграција у Србији“. Сви ови часови могу да се наћу на јутјубу, циљ нам је био да из ових видео часова и они који  гледају нешто науче о овим темама, каже Ђорђе Бојанић.

За следећу школску годину планирају се нове теме. Кроз ову Руско–српску сарадњу видимо да историја нема граница, поготово између Русије и Србије.