Резолуција о екстериторијалности логора смрти у Хрватској

У Београду је данас поводом 25 година од оснивања Републике Српске Крајине /РСК/ одржана свечана сједница Народне скупштине РСК на којој је усвојена резолуција о екстериторијалности логора смрти у Хрватској и резолуција о кажњавању злочина геноцида и злочина над српским народом у Хрватској од 1991. до 1995. године.

Текстови резолуција биће упућени Народној скупштини Србије и Народној скупштини Републике Српске.

Предсједник Владе РСК у прогонству Милорад Буха, који је присутним образложио садржај резолуција, изјавио је Срни да је резолуција о екстериторијалности логора смрти на подручју Хрватске донесена с циљем спречавања отвореног покушаја Хрватске и њених институција да фалсификују историју и логоре смрти прикажу као радне логоре.

„Хрватска чини све да прикрије злочине. Наш циљ је да кроз ту екстериторијалност изузмемо државни суверенитет Хрватске и да се организација УН укључи у тај процес и да на мјеста гдје су била српска стратишта дођу снаге које ће штитити та подручја“, рекао је Буха.

Према његовим ријечима, само на тај начин ти меморијали могу бити сачувани, а потомци добити прилику да дођу, прислуже свијеће својим страдалим и да се помоле Богу о обаве вјерске обреде, што сада због дискриминације хрватских органа не могу да учине.

Када је ријеч о Резолуцији о кажњавању злочина геноцида и злочина над српским народом у Хрватској од 1991. до 1995. године, Буха је рекао да се у њој, између осталог, од Народне скупштине Србије тражи да једну сједницу посвети расправи о злочинима који су почињени над Србима од 1991. до 1995. године, као и да се проблем Крајине интернационализује.

„Надамо се да ће Србија отворити расправу о злочинима и да ће се кроз интернационализацију ући у отклањање посљедица геноцида“, рекао је Буха.

Он је подсјетио да је рад Владе и Скупштине РСК обновљен 2005. године и да је Влада РСК од тада одржала око 70 сједница.

Предсједник Скупштине РСК Рајко Лежаић оцијенио је да би било значајно да се о резолуцијама Скупштине РСК расправља у парламентима Србије и Републике Српске, јер се, како је рекао, Јасеновац, Јадовно, Стара Градишка тичу српског народа у цјелини.

Он је истакао да ће према институцијама Србије бити упућен и захтјев да се у Београду отвори канцеларија Владе РСК, како је то било у вријеме рата, јер само тако проблем Крајине и страшних злочина који су почињени над српским становништвом може бити интернационализован и сачуван од заборава.

„Ми, који смо жртве, кажњени смо у Хагу, али то не мора бити коначно. Прогнани Крајишници настављају борбу за истину, достојанство и РСК“, поручио је Лежаић.

Извор: СРНА