Ревизија историје води у нову катастрофу

Већ цео век траjу покушаjи да се наjвеће жртве Првог светског рата

прогласе кривцима. Ниjедан образован историчар нема дилему о
одговорности Немачке и Аустроугарске

НАЈНОВИЈИ обрт у интерпретациjи Великог рата гласи да
за њега нико ниjе крив, бар не међу чланицама Европске униjе. Воjници
су се просто нашли на боjним пољима и само су желели да се врате кућама,
закључио jе део савремених политичара, ради мира у кући на Западу.
Кривци су морали да буду пронађени изван ЕУ и НАТО, па су политичари
упослили своjе историчаре и медиjе да их откриjу, иронично констатуjе др
Миле Бjелаjац из Института за новиjу историjу Србиjе.

– Та историографиjа „прања руку“ зарад
jединства Европе и НАТО пронашла jе кривце за рат ван граница Европске
униjе, на истом месту где су их 1914. означили Беч и Берлин. Кривица за
рат пребачена jе на Србиjу и Русиjу, што и ниjе тежак задатак. Србиjа jе
европски париjа од деведесетих обележен за све замисливе кривице, а
Руси су традиционално у средњоевропском и англосаксонском свету поjам с
негативним одређењем, без обзира на идеологиjу – каже др Бjелаjац, писац
прве стручне књиге о манипулациjама историографиjом Великог рата
„1914-2014. – Зашто ревизиjа“. Реч jе о динамичном прегледу и анализи
таjне политике, завера, пропаганде, замене теза, обмана, крађе и
фалсификовања докумената, издаjе и удвориштва, што траjе већ цео век.

–
Ревизионизам jе почео пре него што jе проговорило оружjе, тврдњама Беча
и Берлина да су „присиљени да уђу у одбрамбени рат“. Ко погледа карту
тадашње Европе и упореди величину Србиjе с овим царевинама, лако уочава
ко jе говорио неистину. И онда и сад. Ниjедан класично образован
историчар нема дилему о одговорности Немачке и Аустроугарске за Велики
рат. Проблем jе у веома агресивноj мањини коjа добиjа политичку подршку и
медиjску промоциjу ствараjући устисак да су ревизиjом открили нешто
ново и да њихова прича ужива општи консензус – сматра др Бjелаjац.

Он
наглашава да у jавности одавно постоjи рефлекс неповерења и задршке
према „великим истинама“, коjе саопштаваjу политички ауторитети или
ауторитети силе. Зато се за манипулациjу jавношћу ангажуjу „независни“
интелектуалци.

– Ови злоупотребљаваjу
ауторитет знања и спинуjу jавно мњење. То jе наjперфидниjи и наjопасниjи
вид пропаганде, jер му просечно или испотпросечно образована маса
поклања безрезервно поверење. Политички естаблишмент увек избацуjе на
површину одређени броj оваквих „научних“ промотера његове политике, коjи
нису броjни али су врло агресивни. Сетимо се Ноела Малколма и његових
колега с Оксфорда, писаца инстант-историjа, коjи
су употребљавани током рата у БиХ и на КиМ. Слична jе ситуациjа с
ревизионистима Великог рата, коjи се баве тим послом због националних
фрустрациjа, политичких убеђења или материjалних интереса. То ниjе
питање науке, већ људског поштења – каже др Бjелаjац.

Он наглашава да озбиљни светски историчари врло оштро реагуjу на покушаjе политичке ревизиjе узрока Првог светског рата.

–
Ако се прихвати метод ревизиjе узрока и разлога за Валики рат, онда jе
направљен предложак за ревизиjу узрока Другог светског рата. Сада смо на
пола корака од тога. Ревизионисти доказуjу да jе Русиjа крива за Први
светски рат jер 1914. ниjе пустила Србиjу низ воду. На исти начин неко
сутра може да каже да су Велика Британиjа и Француска изазвале Други
светски рат обjавом ратног стања недужноj Хитлеровоj Немачкоj, због
„неке тамо“ Пољске. Таква мерила неизбежно воде у нову кататстрофу –
упозорава др Бjелаjац.

ПРЕВРТЉИВИ КРИСТОФЕР КЛАРК

Књига
историчара Кристофера Кларка са Кембриџа „Месечари: Како jе Европа ушла
у рат 1914.“ у Немачкоj jе 2013. проглашена књигом године, а аутор jе
од немачке владе добио одликовање. Др Бjелаjац обjашњава да jе Кларк у
награђеноj књизи доказивао кривицу Србиjе не само за Први светски рат,
већ и за Царински рат, кад се нашла под тоталним санкциjама
Аустроугарске, као и за анексиону кризу кад jе Беч противно међународним
договорима припоjио Босну Аустриjи.

– Што
jе наjважниjе, Кларк открива да jе мала Србиjа била инструмент Русиjе,
коjа jе прави подстрекач Великог рата. Исти Кларк jе пре десетак дана на
скупу историчара у Београду, у српским медиjима говорио сасвим
супротно, готово удворички. То говори о карактеру аутора. Нажалост, ниjе
важно оно што jе причао у Београду, већ што jе написао у књизи из коjе
ће деца на Западу да уче о Србиjи – каже др Бjелаjац.

Изврор: Вечерње Новости