fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

РАЗОРУЖАВАЊЕ СРБИЈЕ

Немаром уништена оклопна возила Воjске Србиjе

Док су траjали ратни сукоби на просторима СФРЈ у њих смо као воjници, политичари, грађани и уопште као друштво ушли прилично наивно, неплански и без одређеног циља. Ниjе ни за замерити након уљуљканог готово педесетогодишњег лагодног живота.

Онда jе поново почео период мира? Или боље речено период без оружаних сукоба. У том периоду нема ратних дешавања, али се наставила делатност “милосрдног анђела” коjи нас jе прво обезглавио, jер нама ниjе требала глава коjа размишља већ глава коjа слуша. Глава коjа размишља (наравно на начин коjи се њима не свиђа) jе режим. А глава коjа слуша jе демократски изабрана тековина. Све се одвиjа ненасилним методама осмишљеним и испробаним у доба хладног рата. Е, ту смо такође испали наивчине. Ниjе за замерити, у „хладном рату“ смо били несврстани. Али, зашто у оба случаjа нисмо учили на туђим искуствима нам jе наjвећа грешка.

Уверење jе да видовњаци и врачаре виде будућност. Али паметни људи и паметан народ не веруjе ни у видовњаке ни у врачаре али сам зна да предвиди будуће догађаjе. Воjска jе и након бомбардовања била спремна да одговори, имала jе своjу доктрину, наоружање и искуство, али „реформа“ се настављала, односно тек добиjала препознатљиве обрисе и достизала врхунац. У току бомбардовања говорило се о копненоj интервенциjи. Избегнута jе jер jе силницима била исувише ризична и скупа. Прибегло се петооктобарскоj интервенциjи коjа jе, много jефтиниjа за њих, и гле чуда, прикривениjа и ефикасниjа.

 

Воjска Србиjе

 

Шта се дешавало са воjском коjа jе параметар снаге jедне државе?

Прво jе остала гладна. Не буквално, али суштински да. Приватизациjа Митроса, 29. Новембра, Јухора и многих стратешких предузећа коjих се сећаjу сви коjи су икада обули воjничке чизме са натписа на конзервама СДО-а прекинула jе линиjу снабдевања храном. Потписи и прописи ефикасниjи од бомби.

Друго, воjска jе остала огољена, такође пропадањем компаниjа и гиганата текстилне индустриjе Јумко, Нитекс, Први маj, фабрике коже у Руми.

Треће, вишак наоружања нам jе постала „ратна техника“ коjа jе „застарела“ али она за чиjу jе употребу обучен наjвећи броj воjноспособног становништва. Не заборавимо да jе таквом „застарелом“ техником срушен понос савремене технике НАТО ваздухопловства.

Гладни, голи, боси и голоруки, али jош увек паметни, приступили смо програмима ПРИЗМА и сличним програмираним методама и њиховим производима. Добили смо и менторе коjи су надгледали комплетан процес. Ми смо то веома добро спроводили као добри ђаци. У сред зграде ГШ постављена jе канцелариjа стране воjске. Да ли се то назива самосталност и сувереност. На запоседнутоj териториjи су се онда смењивале разне идеjе прегруписавања, удаљавања jединица од границе, промена назива и величине jединица. Стваране су мање „оперативниjе „ групациjе. Јединство у командовању jе довођено у питање.

Ах да, наjпре jе министар воjни постао цивил, затим директор безбедносне, па директор обавештаjне агенциjе. Створили су се услови кариjеризма у руководећем кадру тако да jе дошло до изражаjа утркивање за коjи чин или коjу бенефициjу више. Питомци су постали студенти а студенти кадети.

Са армиjа на корпусе, са корпуса на бригаде, са бригада на батаљоне… свео нас jе jедан уигран тим коjи спроводи осмишљен план.

Вишак наоружања коjи Запад боли jош од како су га видели приликом повлачења Приштинског корпуса претворио се у нерентабилан. Подсећања ради, немачка индустриjа jе под параваном пољопривредних машина уздигла своjу ратну машинериjу између два рата. Ми у мирнодопском времену остаjемо голи боси и разоружани под геслом вишка и „реформе“ коjа се изгледа завршава jер им jе успела.

Не могу само да разумем зашто смо постали толико наивни да смо народски речено „слепи код очиjу“, да ли патимо од колективне амнезиjе или смо постали толики садисти да солимо своjе ране? Ако потискуjемо сопствену историjу или нам jе одељење за везу избрисало из главе исту, можемо да аналитички видимо шта се дешавало са „нерентабилним“ тенковима суседне нам Македониjе, њиховим проjектом Леопард и искуством у борби против терориста у околини Тетова.

Требало би да се запитамо да ли имамо саветнике са запада или менторе. Разлика jе веома велика. И скупа. И не само у новцу. Има нешто што (не)свесно продаjемо а што нема цену!
„Мене све ране мога рода боле!“

(Видовдан, Велизар Вемић)

 

Извор: СРБИН ИНФО

 

Везане виjести:

ПОТПИСАН УГОВОР О НАБАВЦИ 12 ХАУБИЦА – Jadovno 1941.

ЦИЉ ЗАПАДА ДА „УШИ И ПЕРЧИН“ СРБИЈЕ НЕ ШТРЧЕ

Карамарко: Нећемо се одрећи БиХ

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: