Ратни синдром дрма борце

Око 8.000 људи годишње у Добоју прође неуропсихијатријски преглед. Много пацијената са дијагнозом ПТСП, али без потпуне евиденције

Након што је ЦЈБ Добој поднео кривичну пријаву Окружном тужилаштву против Милоша Благојевића (52) због напада ножем на њиховог припадника, овај бивши борац ВРС је после истражних радњи и саслушања смештен у Клинички центар Источно Сарајево, на Психијатријску клинику Соколац.

Иако је под пријавом да је извршио кривично дело спречавања службеног лица у обављању службене радње, по свему судећи, Благојевић неће бити процесуиран, бар док се не опорави, ако је то уопште могуће, од посттрауматског синдрома који му је дијагностикован.

Управо на основу посттрауматског синдрома, Благојевић је добио инвалидску пензију, чије смањење је и узроковало напад на полицајца. Он је протекле недеље у хаустору зграде, изграђене за смештај борачких категорија у Добоју, напао полицајца и ножем му задао повреде по глави, због којих је полицајац збринут у Општој болиници. Благојевић се одмах после напада забарикадирао у стану где живи са мајком, а након преговора ипак одлучио да се преда.

– Реч је о особи леченој од посттрауматског синдрома, на основу којег је пре више од деценије изгубио пословну способност, због чега је послат у инвалидску пензију, дакле припада категорији лица са инвалидношћу као последица ратних збивања – речено је нашем листу у Одељењу за неурописхијатрију добојске Опште болнице.

Према информацијама „Новости“, Благојевић је почетком избијања ратног сукоба био у Тузланској колони, која је 15. маја 1992. године масакрирана приликом изласка из касарне „Хусинска буна“ у Тузли. До септембра те године остао је као везиста у команди потпуковника Мила Дубајића, команданта касарне ЈНА и касније официра ВРС. Потом је дошао у родну Возућу, која је муслиманским снагама Другог тузланског и Трећег зеничког корпуса била окружена са три стране.

Благојевић је из рата изашао са поремећајем понашања у критичним променама времена. И раније је привођен због напада на полицију, а психијатри су дали мишљење да је његова бурна реакција везана за униформу, војну или полицијску.

Благојевићев случај, нажалост, није усамљен, али нема тачне евиденције колико је оболелих од ратног синдрома на овом подручју. Према подацима из добојске Опште болнице и Центра за ментално здравље, годишње неуропсихијатријски преглед прође и више од 8.000 грађана добојске регије, а последњих година хоспитализује се у просеку 1.200 људи.

– Задржавамо у болници пацијенте углавном због претрпљених можданих удара, али и кризе свести, односно депресије, психозе и стресова – кажу у болници.

Благојевић и други оболели од ПТСП такође потраже помоћ у овим установама, али је њихов боравак ограничен због процедура у лечењу на трошак Фонда здравства РС. Новца да се сами јаве на лечење у једну од специјализованих установа немају, а друштво нема стратегију како да им помогне.

МНОГИ СЕ ОДЛУЧУЈУ НА САМОУБИСТВО

У ПРИЛОГ тези да су нагле епромене времена озбиљан проблем за особе са нарушеном психом иде и вест да је почетком ове недеље у Костајници надомак Добоја самоубиство извршио С. Ч. (30). Реч је о бившем припаднику Специјалне јединице МУП РС, који је према информацијама нашег листа недавно удаљен с посла, управо због проблема са психом, који су се манифестовали у последње време.

Бивши специјалац обесио се у близини своје куће, а био је отац две мале девојчице.

Аутор: Љ. ЂУРИЋ

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

ПТСП – Посттрауматски стресни поремећај | Јадовно 1941.

Ветерани представили иницијативу за збрињавање обољелих …

БОРС: Потребан програм помоћи обољелим од ПТСП-а …