Раденска без срца

Србија сa великим силама, мора да разговара погнуте главе, да тражи разумевање, ако треба и милост, али да исти такав однос има према Словенији, е то не може да се разуме

НИКАДА Србија ту лекцију односа међу државама и народима научити неће, а крајње је проста, једноставна и гласи: према великима како мораш, према малима како теби одговара. Прошло је скоро стотину година откако је Србија жртвовала своју државност, посебност, славу, историју… зарад интереса туђина, малих народа и народа у покушају. Ти мали, који не могу, нити ће икада моћи да покажу бар један гроб, задужбину, дворац сопствених царева и краљева (нису их имали) узвратили су Србима мржњом, геноцидом, етничким чишћењем, брисањем њиховим, (српских) трагова, где год је то могуће.

Али, Србија се према таквима и даље, без прекида, понаша као незрело чељаде, тинејџер с кога су скинули обућу и одећу, све до гаћа, али се он и даље грли с лоповима, нуди им оно мало што му је преостало. За све који би овде да се позову на хришћански принцип окретања и другог образа, рећи ћу да примена наведеног код народа води у нестанак с историјске сцене.

За пример горе изнетог односа могу да се узму сви народи и новостворене државе с простора бивше Југославије, али овога пута ћемо о Словенцима. Непосредан повод је Сајам туризма, манифестација јуче отворена у Београду. Ресорни словеначки министар дошао је у Београд, даје изјаве о дивној сарадњи Србије и Словеније, примају га на највишим местима, гостује по медијима… и нигде нико, од новинара до оних који га грле као брата рођеног, да постави питање положаја Срба у Словенији, а тамо их има 40.000.

Како и зашто Словенија ни 25 година од оног оперетског рата испод Алпа, не признаје Србе као националну мањину, не дозвољава чак ни српској деци да имају допунску наставу на свом језику. Да науче свој језик. Италијана и Мађара у Словенији има десет пута мање него Срба, али су уставом заштићена мањина. Као и Роми. Срби су у Словенији избрисани, не постоје.

Кад су оно пре петнаестак година, након „октобарске револуције“ схватили да им без тржишта бивше СФРЈ, посебно Србије, нема спаса, режим у Љубљани је у Београд послао своје бизнисмене (с торбама пуним новца) да крче „путеве сарадње“. Данас Словенци у Србији имају више својих фирми него у самој Словенији. Неки од словеначких производа поново у Србији имају култни статус. „Горење“ монтира белу технику у Србији и шаље је у Русију с ознаком „произведено у Србији“. Профит, наравно, иде у Словенију.

Може ова ситуација да се разуме и објасни, али не може да се разуме истовремено сраман, понижавајући однос Словеније према тамошњим Србима. Србија са Немачком, и осталим великим силама, мора да разговара погнуте главе, да тражи разумевање, ако треба и милост, али да исти такав однос има према Словенији, е то не може да се разуме.

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести: Ратко Дмитровић