РАД СОКОЛА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ У МЕЂУРАТНОМ ПЕРИОДУ

Соколско друштво у Урошевцу

После Првог светског рата  соколска друштва на Косову и Метохиjи обновила су своj рад. Рад се одвиjао упркос качачким нападима. У часопису „Српско Косово” упућен jе апел за помоћ селу Лепинама октобра 1924. У апелу се истиче : „Село Лепине, коjе се налази на Косову, запаљено jе од качака, и изгорело сво и целокупна летина. Становницима прети смрт, jер им долази у сусрет зима, без хране, без крова и без топле одеће.  –  Ради спасавања становника, образован jе Одбор у Приштини, коjи ће прикупљати прилоге и колико jе могућно помоћ укаже оштећеном и упропашћеном народу.”(1)

Од 5 до 9 септембра 1928. одржан jе у Скопљу VI покраjински слет ЈСС. Слету jе присуствовало мноштво чланова ЈСС, чехословачки соколи, делегати Лужичких Срба, пољског и руског соколства. (2) Том приликом извршен jе поход Соколства  на  Косово поље 7 септембра 1928, где jе извршена заклетва Соколства и прочитана декларациjа  Соколства у коjоj се истицало : „ … Свих тих дугих, тешких, бурних пет столећа тече у историjи нашег народа jасна и моћна беспрекидна струjа идеализма и пожртвованости, коjи су нам дали Младу Босну, коjи су нам родили силне jунаке и доприносили огромне жртве, коjи су проживели трагедиjу  Албанских Гора, коjи су пре десет година продрли и сломили солунски фронт …”. Све те соколске свечаности и приредбе пратило jе становништво у великом броjу. (3)

Соколска друштва на Косову и Метохиjи  била су jедним делом део Соколске жупе Скопље, а другим делом део жупе Цетиње. Соколска Жупа Скопље окупљала jе 1934. 40 друштава, 75 сталних и 33  привремене сеоске соколске чете. (4) Соколска жупа Цетиње радила jе на подизању села преко сеоских чета. Благодарећи Пољопривредном одjељењу Банске управе Жупа jе 1936. поделила соколским четама 7.896 воћних садница и 9.607 шумских садница. Све ове саднице примљене су и засађене. Сем овога четама jе подељено и 25 гвоздених плугова окретача по цени од 100 динара по комаду. Жупа jе одржала 10 пчеларских течаjева по разним местима.  Одсек за чете и пољопривреду Жупе Цетиње по умереним ценама уступио jе четама на селу семена луцерке, пољопривредне алате и преузео акциjу за извоз лековитог биља. Одсек jе приредио просветни течаj у Пећи.  (5) 

Соколско друштво Косовска Митровица   (Соколска Жупа Цетиње), приредило jе 11 маjа 1935. соколску академиjу  на коjоj су наступиле све категориjе друштва. Суплент Милорад Цветковић  предавао jе поводом 700 годишњице смрти о св. Сави. Соколско друштво Косовска Митровица имало jе 10 сеоских чета. (6)   Соколско друштво “Трепча” основано jе 14 маjа 1935. у Старом Тргу (срез Вучитрн) код Косовске Митровице. Скупштини су присуствовали делегати из Косовске Митровице и Цетиња. Пуковник Јован Аћимовић изнео jе у дужем говору циљеве соколства. За старешину друштва изабран jе инжењер Марко Јурjевић, за начелника инжењер Бранко Глушчевић, … . Међу изабраним члановима управе било jе много рудара и радника, коjи су и раниjе били чланови разних соколских друштава и истакнути соколски прегаоци. У друштво се одмах уписало 220 чланова и чланица. (7)

Соколско друштво Косовска Митровица  jе 1936. приредило jавни час, 2 академиjе и 2 излета. Друштво jе имало 11 чета. Чета у Жеровници jе сваког месеца приредила скуп свога чланства. Чета jе одржала 10-дневни пчеларски течаj, обавила 2 логоровања и више приредби.Старешина чете био jе Поповић. Соколско друштво Ђаковица имало jе 1936. 6 чета. Соколско друштво Трепча приредило jе 1936. 2 академиjе у Старом Тргу и 1 у  Косовскоj Митровици. Извело jе са чланством излет и учествовало на jавном часу у  Косовскоj Митровици. Друштво у Пећи имало jе 1936. 12 чета. Соколска друштва жупе Цетиње на Косову и Метохиjи заjедно са делом Рашке области (Нови Пазар) била су у оквиру IV окружjа. Седиште окружjа било jе у Пећи. Начелник jе био Арсениjе Костић, а начелница Милица Арсовић. Било jе 7 друштава и 25 соколских чета. Друштво Пећ имало jе 261 члана вежбаjућих категориjа. Учествовало jе на  слету у Суботици са 29 чланова. Србица jе била ново друштво. Имала jе све вежбаjуће категориjе са 225 вежбача. Друштво Косовска Митровица имала jе све категориjе сем стариjе браће. Вежбаjућих категориjа било jе 444. Предњачки збор имао jе 12 предњака. Три официра била су вође стрељачког, коњичког одсека и вођа одсека за соколске чете. На jавном часу било jе 174 вежбача свих категориjа. (8)

Соколска чета Велика Хоча, из Соколског друштва Ђаковица, примила jе 1938. бесплатно од Банске управе Зетске бановине 100 комада jабукових садница, а у 1939. 11 плугова са нижом ценом. Чета jе била заслужна због свог рада на унапређивању села. (9)

Средска жупа била jе у прошлости Шумадиjа Старе Србиjе. Соколска чета села Средске добила jе 1938. на поклон заставу од свог члана Јордана Љамића. На освећењу заставе били су присутни : Изасланство из чете села Мушутиште, старешина жупе Иван Брановачки, жупски просветар Мирко Јовановић, изасланик команданта бригаде из Призрена члан сокола потпуковник Душан Миливоjевић, призренско певачко друштво „Цар Урош” на челу са хоровођом професором Стеваном Гушчином, многи соколи из друштва Призрен са старешином Стоjаном Чемерикићем, воjна музика,  омладина из одсека за физичко васпитање из Призрена (око 400) и други угледни грађани и грађанке. По освећењу заставе говорили су Јордан Љамић, старешина чете Петар Великинац и просветар Урош Тодоровић  нагласивши решеност средачке чете да соколуjе и предано служи краљу и отаџбини. Просветар жупе jе у свом говору истакао националне и моралне врлине Средчана и њихове заслуге у очувању народне свести, имена и jезика, пожелевши да се цела Средачка жупа окити соколским заставама. Све врсте соколске чете Средска извеле су вежбачке тачке праћене свирањем  воjне музике из  Призрена. Соколски радник учитељ Душан Шошевић истакао jе да ће Средска као и досад, непоколебљиво бранити родну груду, краља и народну слободу и да  ће високо држати соколску заставу. Чета jе спадала међу оне завететоване jединице за Петрову петолетку, коjе су добар део своjих завета испуниле. (10)

Филмови „V покраjински слет у Скопљу“, „Крунисање Душаново“, „Ускршњи обичаjи Лужичких Срба“, „Снежана“, „Зимски спорт“ и „Гимнастичке вежбе“ са великим успехом приказани су у Скопљу, Велесу, Куманову, Тетову, Призрену и Штипу. Претставе су даване у соколанама, а понегде ради велике посете, даване су и у биоскопима. Не само школска деца и соколско чланство, него су и родитељи и омладина у великом броjу посетили представе. Укупно 22 представе посетило jе 3.990 деце, нараштаjа, чланства и других. (11)

Професор Мирко Јовановић и предњак Соколске жупе Скопље Паjтонџиjевић посетили су 17 децембра 1938. Приштину, где су одржали две филмске представе за соколску децу и нараштаj, као и за ученике и ученице основних и средњих школа.  Приредбу jе организовао  просветар  приштинског друштва професор Бора Јовановић. Приказано jе два пута пред 942 гледаоца шест соколских и забавних филмова. Професор Мирко Јовановић одржао jе сваком приликом и по jедно предавање о соколству. (12)

У Соколском дому у Приштини 16 априла 1939. одржан jе збор четних начелника. На збору су били заступљени делегати из сеоских соколских чета Суви До, Доња Гуштерица, Јањево и Коморан. Друштвену управу заступали су просветар  Недељко Вириjевић, и таjник Радомир Николић, а збором jе руководио начелник Иван М. Ивчић, пешадиjски наредник водник. Решено jе да се приликом посете Косову, Скопске и Цетињске жупе одржи штафетно трчање од манастира Грачанице и Самодреже. Штафете су требале да дођу код споменика на Газиместану на краjу помена, старешинство jе требало да прими буктиње и тиме ода пошту борцима за слободу и уjедињење. (13)

Соколско друштво у Призрену 1939. свечано jе прославило  30-годишњицу свог рада. Соколску поворку поздравио jе старешина друштва потпоручник Миливоjевић. Затим jе поворка прошла кроз варош, носећи на челу заставу коjу jе даровао краљ Александар а кумовао краљ Петар II. На свечаноj академиjи говорио jе жупски просветар, Мирко Јовановић, а затим просветар призренског друштва Троj и начелник жупе Скопље Паjић, коjи jе похвалио рад начелника друштва у Призрену Николе Пеђе. (14)

Предлог о организовању прославе 550-годишњице Косовске битке 1939. дали су соколи из жупа Скопље и Цетиње, та прослава остала би само соколска, да ниjе, у последњи час, Удружење Косоваца у Београду створило план о прослави на широj основи, и тиме омогућили и ширим слоjевима народа да учествуjу.  Стизали су представници и чланови четника, добровољаца, Народне одбране, Кола Српских Сестара, … . У наjвећем броjу стизали су соколи, у соколским одорама из варошких друштава и у народним ношњама из сеоских чета. Соколи из жупе Скопље, у великоj поворци са музикама, дошли су с воза у станици Косово Поље, док су из жупе Цетиње стигли пешке са jуга. Из Црне Горе дошло jе 2.000 чланова свих категориjа, са десет друштвених застава а из скопске жупе око 3.000 чланова. Придружили су им се соколи из осталих жупа. Из жупе Београд било jе око 60 сокола. Многоброjна изасланства стигла су из жупа Сплит, Нови Сад, Петровград, Тузла, Крањ, Марибор, Крагуjевац, Љубљана, Загреб, Ниш, Сараjево, итд. (15)

Свечаност jе почела литургиjом у Грачаници, на коjоj jе чинодеjствовао патриjарх Гаврило. Видовданска прослава  одржана jе пред спомеником коjи jе 1928. подигло соколство. Поред споменика су биле делегациjе националних друштава. Учесник прославе Бранибор Дебељковић упамтио jе наочиту групу Црногораца и Бокеља. Шпалир jе држала воjска, официри. После службе грунули су топови. Пошто су представници власти и удружења стигли на Гази Местан, дотрчале су соколске штафете, лучоноше, из скопске и цетињске жупе, коjи су донели пламен из Грачанице и Самодреже. Пламен су предали старешинама жупа Брановачком и Милошевићу, а ови су га предали изасланику Савеза Сокола Смиљанићу, да га уручи патриjарху. Патриjарх Гаврило jе на том пламену упалио воштаницу, истичући значаj косовске ватре за српски народ. На прослави су говорили представници цркве, владе и воjске, Удружења Косоваца, среза вучитрнског и Савеза Сокола. У име цркве први се обратио епископ Емилиjан као рођени Косовац. После њега говорио jе представник Католичке цркве. Затим министар воjске и морнарице Недић. У име Удружења Косоваца говорио jе председник удружења Михаjло Киjаметовић. Сви говорници истицали су значаj Косовске битке за развиjање националне свести у народу и одали пошту палим хероjима. Министарство пошта и телеграфа издало jе посебну дозволу да се извуче специjална телефонска линиjа на Косово поље, тако да jе прослава преношена преко радиjа. Положено jе 100 венаца из целе Југославиjе. После говора изведен jе дефиле воjске и сокола. Учествовали су соколи из свих жупа, са старешинством Савеза на челу, и са свим соколским заставама, и три  соколске музике. У дефилеу су учествовали и четници, Народна одбрана, ратници, итд. Кад су завршене главне свечаности, почело jе народно весеље. Чланови соколских чета из жупе Скопље, под вођством Мирка Јовановића, приказали су народу jужно-србиjанске народне игре, Русалиjе итд. У близини Муратовог турбета одржана jе слава пешадиjског пука „Милош Обилић”. Приређен jе свечани банкет, трке, ватромет, бакљада … . Коњичко друштво „Кнез Михаило” из Београда приредило jе коњске трке, воjна музика jе свирала, на Гази Местану биле су упаљене буктиње, у Приштини jе увече организован ватромет.  Увече jе Соколско друштво Приштина приредило свечану соколску академиjу. На Косову Пољу народ се задржао дубоко у ноћ око музика, народних кола, вашарских шатора и у разгледању историских места и споменика. Увече jе у Косовскоj Митровици одржана бакљада са ватрометом и соколском академиjом. (16) Министарство финансиjа jе за Видовданску прославу 1939. одобрило 250.000 динара. Кости Новаковићу jе за снимање филма дато 25.000 динара. Уз председника Удружења Косоваца  учитеља Михаjла Киjаметовића из Приштине, били су секретар друштва Будимир Орловић из Вучитрна  и благаjник др Александар Никић. (17)

Почетком августа 1939. соколско друштво Ђаковицу посетио jе Перко Мркаjић, соколски гуслар из жупе Мостар. Одржао jе предавање о Соколскоj Петровоj петолетци. Посетио jе и чете Дечане и Ереч. Велики броj сокола присуствовао jе предавањима гуслара Мркаjића. (18)

Приликом припрема за прославу 30-годишњице постоjања  Соколског друштва у Приштини, друштвени начелник Иван Ивчић, наредник-водник, обишао jе део сеоских чета и то Ново Чикатово, Ново Руjце, Потуровци и Суви До. Приликом прегледа Ивчић jе одржао предавање о узаjамности, слози и ширењу братске љубави међу соколима за извршење соколских дужности. (19)

Јубилеj Соколског друштва у Приштини прослављен jе 22. октобра 1939. На таj дан 1912. Приштина jе ослобођена од Турака. Соколско друштво у Приштини прославило jе  30-годишњицу оснивања друштва “Душан Силни”, заjедно са прославом дана ослобођења од Турака. Основано jе 1909. као прво на Косову. Године пре ослобођења биле су тешке. Друштво ниjе радило за време рата. Одмах по ослобођењу било jе обновљено и постало jе матично друштво многим соколским jединицама у Староj Србиjи.  У очи прославе приређена jе свечана соколска бакљада, са воjном музиком на челу. У поворци су сем сокола учествовала и остала национална удружења. На благодарењу у цркви били су присутни сви представници власти, на челу са командантом дивизиjске области генералом М. Миленковићем и председником општине Пеjовићем. Освећењу соколске заставе присуствовали су у име жупе Скопље  старешина Газикаловић, и просветар Мирко Јовановић. Био jе присутан први начелник друштва Сима Синадиновић. Освећење заставе обавили су проте Аритон Поповић и Јосип Спасић, коjи су били међу првим организаторима друштва. Кум заставе, Петар Илић, трговац, предао jе заставу старешини Димитриjу Спирићу, на што су чланови положили свечани завет. Старешина Спирић захвалио се соколима сеоске чете Суви До коjи су дошли на славље свог друштва, а нарочито оснивачима „Душана Силног”, присутнима и отсутнима, чиjа су срца пуна радости што им jе дело, започето под туђином, уродило плодом.  После њега говорили су делегати жупске управе из Скопља. Старешина жупе Газикаловић jе истакао : „У животу jедног народа 30 година jе кратак период; али у животу jеднога човека 30 година jе довољно да се заборави много што-шта. Нове генерациjе не знаjу за муке и патње. Рођене у слободи, не знаjу шта jе ропство. Слободу и све благодати мирнога живота примаjу као нешто природно … Слободу jе теже  сачувати него задобити” . Жупски просветар М. Јовановић сећао се када jе долазио као омладинац 1911. и видео да се умело соколовати. Иако jе тад дошао турски цар да застраши малу Србиjу, соколи у Приштини су умели да храбро укажу пут коjим треба да иде омладина. Српско певачко друштво „Косово” певало jе „Хеj Словени!”. Поворка jе дефиловала пред освећеном заставом, бурно поздрављена од народа. У подне jе приређен ручак у официрском дому, а после подне су у сали основне школе, приказивани соколски филмови, па jе затим приређена свечана академиjа у официрском дому. Академиjу jе отворио старешина  Спирић, а предавање одржао Бор. Јовановић. Подсетио jе на главне моменте развоjа соколства на Косову, од оснивања 1909, преко слета у Грачаници, Девичу, Загребу и Прагу, jавних наступа у Приштини 1909, 1910. и  1911. Истакао jе да jе будућа мисиjа сокола  на селу. (20)

Соколска чета у Гораждевцу, код Пећи, осветила jе 1 децембра 1939. своjе стрелиште, коjе су уредили сами чланови. Чета jе jедна од наjактивниjих у староj Метохиjи, а зато jе био заслужан старешина Б. Радевић. Становници села прославили су се хероjством у борбама и у последњим ратовима. Село jе добило назив “мале Црне Горе”. (21)

У оквиру Петрове петолетке, у соколскоj жупи Скопље, 1939. одржан jе велики броj аналфабетских течаjева и неколико  домаћичких течаjева. Одржани су и калемарски и  задружни течаjеви. (22)

У оквиру Петрове петолетке соколска чета Косово Поље засадила jе око 3.000 комада багремова и 150 племенитих воћака. Направила jе jедан мост. Настоjали су да се међу чланством подстиче задругарство, организуjе зимска помоћ и штедња. (23)

На годишњоj скупштини друштва Призрен 1941. присуствовао jе епископ Серафим. Заменик старешине друштва Р. Ивановић у свом говору подсетио jе на рад друштва од 1909. па до  1940. Друштво jе добило као признање заставу, поклон краља Александра. У 1940. рад jе био свестран, посебно jе било значаjно пошумљавање. Основане су три секциjе: здравствена, статистичка и сељачка.

Соколска чета у Гораждевцу одржала jе 1941. годишњу скупштину, на  коjоj jе констатован позитиван рад, нарочито одбрамбено-васпитног и стрељачког одсека, и рад у Соколскоj Петровоj Петолетци. Изабрана jе претежно стара управа на челу са учитељем Богданом Радоjевићем. За заменика старешине изабран jе стари прота Миливоjе Милетић, са 36 година свештеничке службе. Његова кућа jе била као народни дом : канцелариjе сеоске чете, две задруге и др. биле су смештене код њега. (24)

По плановима старешине друштва инг. В.Анжловара  Соколско друштво Качаник подизало jе 1940. своj дом, као завет у Петровоj петолетци. (25)

Соколско друштво у Качанику одржало jе 2 фебруара 1941.  годишњу скупштину, уз велико учешће чланова. За старешину jе изабран инг.  Владимир Анжловар,  за таjника учитељ Лабудовић Вучић, а за просветара свештеник Боривоjе Анђеловић. Скупштини jе присуствовао жупски просветар Владимир Покорни-Салабов. (26)

Позоришни одсек друштва у Качанику приредио jе три забаве и то у : 14 jануара 1941. у Качанику, 18 фебруара 1941. у Ђенерал Јанковићу и 22 фебруара 1941. у варошици Липљану са позоришним комадом “Подвала-Тврдичлук”. Приходи од представа су били намењени доградњи соколане у Качанику. Друштво jе приредило забаву 2 марта 1941. на покладе. (27)

Соколска чета у Гораждевцу упркос сметњама имала jе 9. марта 1941. прво претходно  пролећно гађање, коjе jе окупило и омладину из грађанства. Учествовало jе и 26 обвезника празничног течаjа из обавезног телесног васпитања. Услове jе испунило 26 чланова чете (учествовало jе 34) и 8 из редова грађана.  (28)

Поводом ступања на престо краља Петра II 27 марта 1941. Соколске жупе, друштва и чете међу коjима и соколско друштво у Качанику  и соколских чета Средска, Ђенерал Јанковић упутили су телеграме подршке. У поруци за краља Петра са свечане седнице на коjоj су били присутни сви чланови из чете Ђенерал Јанковић истицало се : „с тобом кроз живот и у смрт”. (29)

После Априлског рата 1941. рад соколских друштава био jе забрањен. После Другог светског рата  уместо сокола  власти су оснивале друштва СТВ Партизан Југославиjе.

После Првог светског рата  рад соколских друштава на Косову и Метохиjи jе обновљен упркос качачким нападима. Приликом слета у Скопљу соколи су посетили Косово Поље 1928. Друштва су била подељена на Соколске жупе Скопље и Цетиње. Соколска друштва су оснивала сеоске чете, коjе су радиле на унапређењу села.  Предлог о организовању прославе 550-годишњице Косовске битке 1939. дали су соколи из жупа Скопље и Цетиње. Соколски рад на Косову и Метохиjи  jе настављен до Априлског рата 1941.

Пише: Саша Недељковић члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе

1. „Апел родољубима”, „Српско Косово”, Скопље, 1. октобар 1924, бр. 19, стр. 14;
2. „Југословенски соколски календар 1930”, у Љубљани 1929, стр. 80;
3.   „Декларациjа Југословенског Соколства на Косову Пољу 7 септембра 1928”,„Соколски гласник“, Љубљана, 15 септембра 1928, бр. 18, стр. 1;
4. Годишњи извештаj о раду Соколске жупе Скопље у току радне 1934. године, Скопље, Марта 1935, стр. 6;
5. „Гласник Соколске жупе Цетиње”, Цетиње, 1 маjа 1937, бр. 5, стр. 86, 88, 93, 96, 97, 98, 111, 113; Дориомедов, „Годишња скупштина Сок. жупе Цетиње”, „Соколски гласник“, Љубљана, 8 маjа 1936, бр. 19, стр. 2;
6. „Из наших друштава и чета”, „Соколски гласник“,   Љубљана, 24 маjа 1935, бр. 22, стр. 3;
7. „Из наших друштава и чета”, „Соколски гласник“,   Љубљана, 31 маjа 1935, бр. 23, стр. 3;
8. „Гласник Соколске жупе Цетиње”, Цетиње, 1 маjа 1937, бр. 5, стр. 92,93,102,  107;
9. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 19 маj 1939, бр. 20, стр. 3;

10.  М, „Свечано освећење соколске заставе у чети Средска (Призрен), „Соколски гласник“,Београд, 11 октобар 1938, бр. 37, стр. 2;

11.   „Узани филм у соколскоj жупи-Скопље“, “Соколска Просвета”,  Београд, септембар 1938, бр.7, стр.235;

12.  „Соколски филм у Приштини”,  „Соколски гласник“, Београд, 30 децембар 1938, бр. 48, стр. 4;

13.  „Први збор четних начелника друштва Приштина”,  „Соколски гласник“, Београд, 5 маj 1939, бр. 16, стр. 4;

14.  „Соколске свечаности у Југославиjи”,  „Соколски гласник“, Београд, 16 jуна 1939, бр. 24, стр. 4; 

15.  Д.М. „Прослава 550-годишњице Косовске битке”, „Око Соколово”, Београд, 9 октобар 1939, бр. 7 и 8, стр. 105; „Свечаности на Косову”, „Соколски гласник“, Београд, 30 jуна 1939. бр. 26, стр. 1,2; 

16.  Д.М. „Прослава 550-годишњице Косовске битке”, „Око Соколово”, Београд, 9 октобар 1939, бр. 7 и 8, стр. 105; „Свечаности на Косову”, „Соколски гласник“, Београд, 30 jуна 1939. бр. 26, стр. 1,2; Бранибор Дебељковић, „Са Двора, тако рекућ, нико ниjе био”,  „Видовдански гласник”, Грачаница, Видовдан 2014, бр. 22, стр. 77; 

17.  Бранибор Дебељковић, „Са Двора, тако рекућ, нико ниjе био”, „Видовдански гласник”, Грачаница, Видовдан 2014, бр. 22, стр. 76; 

18.  „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 18 августа 1939, бр. 33, стр. 6; 

19.  „Рад друштва Приштина”,  „Соколски гласник“, Београд, 4 септембар 1939, бр. 35 и 36, стр. 5; 

20.  „Јубилеj Сокола у Приштини”, „Братство”, Осиjек, 15. децембра 1939, бр. 12, стр. 232-233; „Соколске свечаности у Приштини”,  „Соколски гласник“, Београд, 27 октобар 1939, бр. 43, стр. 5; Н. Вириjевић, „Соколство на Косову и у Приштини”,  „Соколски гласник“, Београд, 3 новембар 1939, бр. 44, стр. 3;

21.  „Једна ваљана чета”,  „Соколски гласник“, Београд, 22 децембар 1939, бр. 51, стр. 5; 

22.  „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 18 августа 1939, бр. 33, стр. 6;

23.  „Петрова петолетка у жупи Скопље”, „Соколски гласник“, Београд, 27 октобар 1939, бр. 43, стр. 5; 

24.  „Годишње скупштине соколских jединица”, „Соколски гласник“, Београд, 28 фебруара 1941,  бр. 9, стр. 6; 

25.  „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 6 децембар 1940, бр. 49, стр. 2;

26.  „Годишње скупштине соколских jединица”, „Соколски гласник“, Београд,  7 март 1941, бр. 10, стр. 6;

27.  В. Лабудовић, „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 7 март 1941, бр. 10, стр.4;

28.  „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 14 март 1941,  бр. 11, стр. 4;

29.  „Телеграми Савезу Сокола приликом ступања на престо Њ.В. Краља”, „Соколски гласник“, Београд, 28 март 1941, бр. 13, стр. 3,7;

Везане виjести:

Руско Соколство у Краљевини Југославиjи – Jadovno 1941.

СОКОЛСКО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ КОСОВСКЕ БИТКЕ

СОКОЛИ НА СЛЕТУ У ЗАГРЕБУ 1924.

СОКОЛИ У ЈАСЕНОВЦУ – Jadovno 1941.

НАПАДИ НА СОКОЛСКА ДРУШТВА У БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ …

СОКОЛИ И МЛАДА БОСНА – Jadovno 1941.

Соколи у борби против клерикализма у Западноj … – Jadovno 1941.

РАД СОКОЛА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ – Jadovno 1941.

САВЕЗ СОКОЛА У ПРИПРЕМИ ОДБРАНЕ ОТАЏБИНЕ – Jadovno …