arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Пусто, све је пусто, све пусто оста…

Zoran_Saponjic-e2f715c8Три пута сам jутрос читао вест у новинама, и – нисам могао да веруjем своjим очима! На воjноj паради у Загребу, коjа ће бити организована поводом 20 година „Олуjе“ учествоваће воjници страних земаља! Не пише коjих, али, сходно логици, вероватно оних коjе су одбиле да учествуjу на паради у Москви поводом 70 година победе над фашизмом.

Не пише у вести ни да ли ће на параду бити позвана Србиjа. Не би ме то зачудило. Прво позив, а онда притисци, условљавање отварања поглавља учешћем на паради, рецимо. Затим и jасна порука са запада – парада у Загребу нема алтернативу! Зашто да не, ниjе да нисмо навикли на сличне догађаjе…

Шалу на страну…

Не пише у новинама ни шта ће учесници воjне параде у Загребу, хрватска, а и воjске страних земаља коjе ће им се придружити, славити. Да ли хиљаде убиjених Срба, или десетине хиљада протераних? Да ли колоне трактора и запрежних кола бомбардованих са копна и из ваздуха или уплакана лица оне несрећне дечице, затрпана завежљаjима… Да ли унезверене старице, или несрећне старце како изгласа кукаjу оног 5. августа 1995. бежећи пред хрватском воjском? Да ли ће славити оне коjи су успели да побегну, или оне коjи су остали па заклани по своjим двориштима… Заиста, велики броj разлога за славље!

То да ће парада, са учешћем страних воjника бити добро организована, не сумњам. У Загребу бар имаjу искуства са дочецима са цвећем у рукама…

Чуди ме и да у Загребу, сад, пре неколико дана, ниjе организована и прослава поводом Козаре, рецимо… Повод – сличан. А и на Козари jе, уз домаћу, учествовала и страна воjска, истина, на Козари jе било мало више страних воjника, а мало мање саветника, у „Олуjи“ jе било обрнуто… И, jош jедна разлика… Сећам се добро филма „Козара“, гледао сам га у сали основне школе у мом селу, седамдесет и неке, у њему су Бата Живоjиновић и оно детенце, ако се не варам, преживели у оноj земуници, у „Олуjи“ jе мало ко био те среће…

Ја ћу 5. августа запалити свећу оним несрећницима из колоне… Много сам дана провео са њима, са оловком у руци у годинама пре „Олуjе“, од Бенковца до Обровца, од Книна до Дрниша, од Биљана Горњих до Биљана Доњих, и, памтим много добрих људи коjи су бранили своjе.

Неких се сећам и из година после „Олуjе“, jадних, бедних, понижених, разбацаних по баракама избегличких центара. Сећам се њихове туге, жала за завичаjем, њихових усахлих очиjу без наде, увек пуних суза. Сећам се ходника барака, препуних завежљаjа, прња, спремних као да ће одмах некуд кренути, а, у ствари, нису ишли никуда, ту су остаjали и умирали.

И, много смо се према њима и ми овде огрешили… Ниjе да им нисмо могли дати више, ако не хлеба, онда барем утехе, могли смо им пружити коjу реч, мало наде, макар и лажне.. И зато jе 5. август прилика да их се сетимо, да мртве замолимо за опроштаj.

А мени ће главом, док сам жив, звонити глас jедног од оних несрећника коjи сам слушао у ходнику бараке у Шљивовици изнад Ужица… Глас коjи jе jечао иза затворених врата:

– Пусто, све jе пусто, све пусто оста…

И, сећаћу се мог колеге, сада покоjног Тмуше, како у тоj истоj бараци седи са jедним старцем из Лике… Седе њих двоjица и плачу… Капљу сузе по завежљаjима и новинарскоj бележници…

После jе барака у Шљивовици изгорела, jаукао jе ветар данима кроз нагореле рогове и греде… Становици избегличке бараке? Неки су у Канади, Аустралиjи, Америци… Већина горе, на гробљу изнад Чаjетине, испод крстача поцрнелих од ветра, кише и сунца…

И, нема ту разлога за прославу, Бог ми сведок…

Пише: Зоран Шапоњић

Извор: ИСКРА

Везане виjести:

МАЛОВИЋ: СРБИ СЕ НЕ СМИЈУ ОДРЕЋИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ

ПУСИЋЕВА ЗАБОРАВЉА ШТА ЈЕ ГОВОРИО ТУЂМАН

Пусић: Прослава годишњице Олуjе ниjе славље страдања људи

СРБИ ЋЕ ХРИШЋАНСКИ ОБИЉЕЖИТИ 20 ГОДИНА ОД „ОЛУЈЕ“ И ПРОГОНА

ОДЛУКА О ОСНИВАЊУ ОДБОРА ЗА ПРОСЛАВУ „ОЛУЈЕ“ – АНТИЕВРОПСКИ ЧИН

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Pad Jugoslavije

Početkom 1941. još se ništa nije bilo promijenilo u našem svakodnevnom životu. Ja

Udaja

Oženili smo se 2. rujna 1940. godine. Fritz je bio isto tako skroman

Rat

Krajem semestra u Pariz su došli moji roditelji i Mira. Tata je produžio

Pariz

Koliko god mi je bilo teško ostaviti Fritza, moram priznati da mi je

Fritz

No sudbina je promijenila tijek ovih događaja. Otputovala sam, doduše, u Pariz, ali

Matura

Čak i najboljim đacima škola je uvijek pomalo “teret”, pogotovo ambicioznijima u koje

Mladost

Sve u svemu, imale smo sretno djetinjstvo, okružene ljubavlju i brigom, a standard

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​