Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Пуповац: Јосиповић ме напада јер нећу да славим „Олују“

Датум објаве: петак, 24 августа, 2012
Величина слова: A- A+

Pupovac

АУТОР: МИЛОШ МИТРОВИЋ

Београд, Загреб – Очекуjемо да предсjедник заустави своjу политичко-медиjску кампању производње алтернативне политике Срба у Хрватскоj, непризнавања изабраних представника Срба од опћина до Сабора и изабране српске самоуправе у Хрватскоj под изликом бриге за плурализам међу Србима – каже у разговору за Данас Милорад Пуповац, председник Српског народног виjећа (СНВ) и посланик Самосталне демократске српске странке у Хрватском сабору.

Текст (последњи у низу) у недељнику Новости, коjи издаjе СНВ,у коjем jе председник Хрватске Иво Јосиповић, поред осталог, прозван због залагања да фирма Емпорион његовог приjатеља Марка Воjковића без тендера добиjе посао убирања накнада за музичка ауторска права и тиме оствари велику добит био jе повод за жестоке нападе Јосиповића на Пуповца. Јосиповић jе рекао да се Пуповац бави „етнобизнисом“ и да jе „рекетирао“ раниjе хрватске владе, да jе за себе учинио пуно, а за Србе мало, да Пуповац нема „монопол на српство“, да jе потребна плурализациjа мањинске политичке сцене у Хрватскоj… Негирао jе да врши притисак на Новости, како га недељник оптужуjе.

Пуповац jе одговорио да jе Јосиповић „одлучио жртвовати наше политичко приjатељство и партнерство, а све због тога да би заштитио своjе донедавно пословно приjатељство у наплати ауторских хонорара“.

 

Да ли иза напада председника Јосиповића на вас, осим приватних интереса коjе помињете, стоjе и политички, односно – мислите ли да сте у „немилости“ због одбиjања да одете у Книн на прославу акциjе „Олуjа“?

– Моjе одбиjање да дођем на прославу „Олуjе“, а што од мене досад ниjе тражио ниjедан хрватски предсjедник и премиjер, свакако jе jедан од разлога што jе предсjедник Јосиповић одлучио покренути кампању против мене и оптужити ме да jа и нисам толики заговаратељ помирења између Хрвата и Срба jер на многим мjестима „одржавам међуетничке тензиjе ниског интензитета“. Рећи као што jе предсjедник Јосиповић рекао поводом доласка Вељка Џакуле (председник Српског демократског форума, прим. аут.) на прославу „Олуjе“ да су тиме Срби „признали хрватску побjеду и тако прихватили Хрватску као своjу домовину“, представља врло опасан начин потврђивања држављанске лоjалности. Предсjеднику очито ниjе довољно што сам као народни заступник у четвртом мандату присегао на Устав Хрватске, што jе као предсjедник вањскополитичког одбора Сабора представљам у свиjету и што свакодневно инсистирам на важењу њезина Устава и закона за све њезине грађане, па и грађане српске националности. Предсjедник се очито опредjелио за чудан пазар помирења с Вељком Џакулом – jа ћу признати српске жртве уколико Срби признаjу хрватску побjеду.

 

Доказуjе ли Јосиповић пред бирачима своj „патриотизам“ нападима на вас?

– Нажалост, предсjедник Јосиповић jе у посљедњих нешто више од годину дана отпочео с помицањем удесно. Прошле године jе одбио доћи у Јадовно, гдjе jе заjедно с бившим предсjедником Србиjе Борисом Тадићем, чиjи преци су убиjени у том страшном логору смрти, требао комеморирати. Ни прошле ни ове године ниjе се одазвао позиву на комеморациjу српским жртвама у Глини. Ни прошле ни ове године ниjе се одазвао позиву на обиљежавање Дана устанка народа Хрватске у Србу, 27. аугуста. Било би ми жао уколико предсjедник мисли да таквим поступцима чини добро било своjоj улози, било Хрватскоj. Многи су доказивали своj патриотизам на мени и моjем политичком раду. Било би штетно за предсjедника уколико би се и он одлучио за тако нешто.

 

Да ли вас jе поводом оцена Јосиповића контактирао или подржао било ко из власти у Србиjи?

– Не, ниjе нитко. Српско народно виjеће и jа честитали смо како новоизабраном предсjеднику Николићу тако и новоизабраном премиjеру Дачићу, пожељели им успjех у раду и изразили спремност на сурадњу у интересу Срба у Хрватскоj и односа између Хрватске и Србиjе. За то вриjеме Вељко Џакула у овдашњим медиjима изjављуjе да за своjе дjеловање има подршку предсjедника Николића. Тешко ми jе повjеровати да би то могла бити истина.

 

Какви су сада ваши лично и односи СНВ-а са Владом Хрватске?

– Добри. Веома партнерски и то се партнерство све више развиjа. И треба се развиjати jер има jош увиjек значаjан броj питања о положаjу Срба у Хрватскоj – суђења за ратне злочине, реелектрификациjа повратничких средина, имовинска и пензиjска питања, питања откупа станова и обнове, питања развоjа повратничких средина и питање статуса српских мањинских институциjа и начина бирања српских представника у Сабору. За већину ових питања потребна су финанциjска средства, а боjимо се да напад предсjедника Јосиповића и посве неосноване оптужбе за финанциjске малверзациjе у нашим организациjама може произвести додатне анимозитете према Србима у увjетима све веће неимаштине и финанциjских тешкоћа. Утолико jе предсjедников напад на нас штетан и може довести у питање испуњавање обавеза Хрватске садржаних у мониторингу приступању ЕУ.

 

С обзиром на историjу добрих односа СНВ-а и вас лично с председником Јосиповићем има ли простора за изглађивање односа?

– Предсjедника Јосиповића смо подржали и у кандидатури и у кампањи за предсjедника, те смо га подржавали и пратили у његовоj регионалноj и унутрашњоj политици. Жао нам jе што се он у посљедње вриjеме удаљава од нас, па и од те политике коjу смо сматрали заjедничком. Унаточ томе, и унаточ посљедњим нападима, ми таj однос желимо развиjати, а могуће политичке и неполитичке неспоразуме отклањати. То сам Јосиповићу, уосталом, написао у писму коjе сам му упутио приjе његова писма. То сам му написао у порукама коjе смо размиjенили непосредно приjе његова jавног напада на наше институциjе и на мене.

 

Како гледате на став Јосиповићевог саветника Синише Таталовића да „Хрватску треба градити као модерну еуропску нациjу, а не скуп етничких заjедница“, што се у Србиjи тумачи и као кроатизациjа Срба?

– Таталовић никад ниjе говорио и не говори из своjе главе, не само зато што му савjетничка улога то не допушта него зато што му то не допуштаjу много озбиљниjи разлози. Он jе своjу знанствену и своjу савjетничку кариjеру градио на мањинскоj политици, али не на активноj, промањинскоj политици и увиjек jе везивао коња гдjе му газда каже. Он jе само изговорио оно што jе предсjедник Јосиповић написао – посебна права Срба треба укинути и њихова права осигуравати преко политичких странака и тако добити оно што неки овдjе зову „политичким Хрватима“, неки „православним Хрватима“ а неки попут Таталовића „европским Србима“. Наравно да смо ми против подиjељеног друштва и да смо против етничке сегрегациjе и то jе сукус наше политике и нашег политичког дjеловања, али смо исто тако против асимилациjе и против разарања институциjа коjе могу бити отпор тоj асимилациjи.

 

Како одговарате на оптужбе избегличких удружења у Србиjи да сте се олако сагласили са закључењем преговора ЕУ и Хрватске и да jе требало више да инсистирате на повратку права Срба „на децембар 1990“?

– Илузиjа jе вjеровати да бисмо ми могли зауставити процес закључења хрватских преговора, као што jе била илузиjа да се краjинском политиком могло зауставити међународно признање Хрватске. Умjесто за политику илузиjе коjа нас jе све, и Србиjу и Србе изван Србиjе страшно коштала, опредjелили смо се за политику немогућег – учинити оно што jе jучер изгледало немогуће, повратити утjецаj политике Срба у Хрватскоj на свим разинама од опћинске до државне, од државне до регионалне и европске. За то су нам служили и преговори и за то нам служи ово раздобље мониторинга. Уосталом, захваљуjући томе помогли смо да се избjеглицама у Србиjи осигура 300 милиjуна еура на донаторскоj конференциjи, а коjе из мени непознатог разлога данас нитко не спомиње. Питање што ће се урадити с тим новцем, много jе важниjе од политикантског зановиjетања оних коjима jе хрватска Влада била добра док су од ње добивали новац за „бригу“ о избjегличким правима, а онда им jе престала бити добра кад тог новца више ниjе било.

 

Права Срба ствар Владе и Сабора

– Питање регулирања права националних мањина, па и права Срба ствар jе Хрватског сабора и Владе. Истина, предсjедник може своjим jавним и неjавним утjецаjем покушати омести рjешења Сабора или Владе, као што у писму коjим jе започео напад сугерира да jе учинио у случаjу прошлогодишњих рjешења за бирачко право Срба и за статус Српског народног виjећа у Уставном закону о правима националних мањина. Но већи проблем од тога могао би бити уколико би предсjедник развоj партнерства између нас и Владе могао искористити као додатан повод за своjе смањивање партнерског односа с Владом – каже Милорад Пуповац.

 

Извор: Данас.рс




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top