Пупин окупљао наше добровољце у Америци

Пре једног века, наши сународници из расејања кренули су на Солунски фронт. Наш Чувени научник помоћ тражио од америчког председника Вилсона. Прва група од 254 војника је из Њујорка на пут пошла у јануару 1915.

Српска голгота у Првом светском рату имала је одјека међу нашим исељеницима у Америци, па су у јулу 1914. године организовали Српску народну одбрану, коју је лучно водио наш научник др Михајло Пупин. Наш чувени научник организовао је да се у 83 места насељена Србима упишу добровољци за српску војску и одбрану отаџбине. То је, уједно, био и одговор на позив аустроугарског амбасадора у САД Константина Думбе свим исељеницима који су родом са територије монархије да се пријаве у конзулате ради евидентирања. Циљу тог евидентирања је било упућивање „под војну заставу“, уз претњу онима који се не одазову запленом имања и прогоном њихових породица.

Слање добровољаца из Америке у Србију, како за „Новости“ открива професор др Владимир Гречић, стручњак за америчку емиграцију, одвијало се илегално. Прва група од 254 добровољаца је из Њујорка ка отаџбини кренула у јануару 1915, а до октобра исте године је послато укупно 1.900 добровољаца.

– МЕЂУ организаторима прикупљања добровољаца у Америци, на једној страни је био Милан Прибићевић, изасланик Краљевине Србије у САД и шеф Војне мисије, а на другој вође СНО, на челу са др Михајлом Пупином. Прибићевић је заговарао југословенство, и мобилизацију не само Срба већ и Хрвата, а Пупин је био за мобилизацију само америчких Срба – говори Гречић.

Наш саговорник каже да се Пупин обратио свом другу из студентских дана и сабрату из масонске ложе, америчком председнику Вудроу Вилсону: „Молим вас да одобрите мобилизацију америчких грађана српског порекла, како би отишли у Европу да бране своју отаџбину и народ. Ја вас као брат молим да нам помогнете!“

РУСИЈА

У Споразуму са српском владом, у лето 1915. из Русије је отпочело организовано пребацивање добровољаца у Србију. Тако је до септембра 1915. на балканска ратишта пребачено око 3.500 војника.

Одобрење америчке администрације је стигло у марту 1917. године, после чега се приступило планирању регрутације и транспортовања добровољаца. Добровољачка акција је имала велики публицитет у америчкој јавности, а Михајло Пупин је поручивао америчким Србима: „Браћо, зову вас ратници, не да их замените, већ да станете поред њих на бојишту, на места погинулих другова.“

Српски добровољци су се окупили у Чикагу 28. јануара 1918, а затим су пребачени у војни логор „Форт Луис“ у Канзасу. Кратку војничку обуку пролазе у српским добровољачким камповима у Новом Брунзвику и Новој Шкотској. Српска влада је формирала депое у Марсељу, Авру и Бордоу ради организованог прикупљања добровољаца, а на пут ка Европи Срби из Герија су кренули 21. фебруара 1918.

– Из САД је у француску базу у Бизерти, у Тунису, пристигло 5.026 добровољаца. Ту су пролазили војну обуку након које су били распоређивани у јединице српске војске и упућивани у Солун. Другим путевима је дошло још око 1.000 америчких Срба. Због тога што су их патриотски ангажовали вође Српске народне одбране и почасни председник Михајло Пупин, амерички Срби су за ове добровољце говорили да су – Пупинова народна војска – каже професор Гречић.

На другој страни света, Срби који су живели на подручју Аустроугарске нашли су се присилно мобилисани на Источном фронту. Не желећи да ратују за Хабзбуршку монархију, а против словенске браће на Балкану и у Русији, многи су се предавали руским бригадама. Историчари тврде да је око 100.000 Срба из бечке монархије емигрирало у Руско царство, а многи су постали добровољци руске и српске војске.

* сведочанство Пупин у Охају са члановима Соколског друштва које је дало велики број добровољаца

Када се рат завршио, краљ Александар Карађорђевић је Србима добровољцима из расејања који су дошли на Солунски фронт и победили обећао да ће их даривати кућама и имањем у отаџбини.

Према Уредби о добровољцима донетој у децембру 1919, сиромашним добровољцима-борцима додељено је по пет хектара земље у местима где је планирана колонизација од стране Министарства за аграрну реформу. У периоду од 1920. до 1941. године, у колонизацији, само у Банат су се слиле 10.933 породица, а од тога 6.238 породица српских добровољаца из Првог светског рата из Херцеговине, Лике, Босне, Далмације, Црне Горе, Баније и Кордуна. Исто толико људи је насељено у Бачкој и Срему.

Међутим, сам процес колонизације био је непотпуно организован тако да су добровољци често препуштани сами себи.

– Међу добровољцима из Америке, али и из других земаља, осећала се горчина, јер награда коју су добили као добровољци у српској војсци често је после рата њима и њиховим породицама личила на казну. Поред тога, они су били оспоравани од свих оних којима је њихова колонизација сметала. И доживели су ратни пораз и личну трагедију – тврди историчар Милан Мицић.

* одлучност Српски војници на прузи код града Мурманска

Добровољци су били жртве политичког насиља НДХ, мађарских окупационих власти, Немаца у време окупације Југославије и на крају комуниста. Савез ратних добровољаца је забрањен 1947. године, а нетрагом је нестала архива о 43.136 ратних добровољаца, као и ратне заставе добровољачких јединица.

ИТАЛИЈАНСКИ ОДРЕД

Прикупљање добровољаца у Италији је ишло много теже, јер су италијанске власти спречавале ту активност и забраниле формирање добровољачке јадранске легије. Зазирући од уједињења југословенских народа, италијанска влада је тек пред пробој Солунског фронта дозволила групи од 234 официра и 80 војника да крену за Солун.

Аутор: Марко Лопушина

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Голгота добровољаца из Великог рата: Невини страдали у …

Уједињење или смрт | Јадовно 1941.

Српски добровољци у Великом рату | Јадовно 1941.