Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Имам пуно разумијевање за невоље већине људи који потписују петицију. Нарочито разумијем људе који ево ни након 15 година немају свој кров над главом. Уосталом, све ове године настојимо макар умањити њихове невоље, истакао је потпредсједник Владе Слободан Узелац о петицији коју је потписало 45 000 избјеглица у Србији
Представници 103 избјегличка удружења Срба из Хрватске скупили су 45.000 потписа у петицији којом траже решење станарских, имовинских и других права Срба из Хрватске, те су је уручили највишим званичницима Србије. Предсједник Коалиције избјегличких удружења у Србији Миодраг Линта најавио је да ће захтјеви бити послани и представницима Срба из Хрватске, највишим органима ЕУ-а, амбасадама САД-а, Русије и Кине.
– Тражимо да се процес придруживања Хрватске Еуропској унији не настави док не буду ријешена сва питања прогнаних и избјеглих Срба – рекао је Линта, који је као најважнија навео имовинска права и тајне пописе осумњичених за ратне злочине.
Предсједница Скупштине Србије Славица Ђукић Дејановић примила је и приједлог резолуције којом избјеглице траже од парламента да утврди да им Хрватска крши људска и имовинска права.
Јосиповић о петицији
Петицију је коментирао и предсједник Иво Јосиповић. – Петиција у Хрватској није добила неки већи одјек. Као прво, јасно је да сама по себи, петиција не може омести пут Хрватске у ЕУ. С друге стране, постоји осјећај солидарности и сућути према избјеглицама које су толике године без свога дома. Један од организатора петиције је, штовише, на телевизији изјавио да подржава Хрватску, да јој жели свако добро и еуропску будућност, свјестан да ће се и проблеми избјеглица лакше ријешити у еуропском окружју. А Хрватска и Србија начелно су на политичкој разини договориле како ријешити проблем људи који живе у избјеглиштву, људи којима треба осигурати право на дом. На питање да ли би Хрватској већа сметња била петиција или бранитељски протести, Јосиповић каже: – Што се реторике на просвједима тиче, она сама по себи, осим ако не буде насиља, може изазвати незадовољство, али врло тешко и одгоду процеса . Просвједи су легитимни, Уставом зајамчени облик изражавања политичких становишта. Сигурно, при томе су повишење емоције и изговори се често пуно више од онога што је примјерено. Али, хрватско је друштво све зрелије и мислим да вербалне ескападе на појединачној разини неће омести пут Хрватске у ЕУ.
У петицији се захтијева обнова имовине уништене у рату и терористичким акцијама или правична новчана накнада, враћање насилно одузете покретне и непокретне имовине, поврат станарских права или исплата правичне накнаде за незаконито одузете станове, исплата штедње и заосталих пензија, као и право на реконвалидацију радног стажа. Међу захтјевима је и право на дионице подузећа или накнада за неучествовање у процесу приватизације, ревизија пресуда за ратне злочине донесених у одсуству окривљених, престанак етнички мотивираних суђења, те завршетак ексхумација и идентификација несталих.
За мишљење о петицији замолили смо потпредсједника Владе Слободана Узелца који ради на припремама за одржавање међународне донаторске конференције којом би се ријешили проблеми многих људи.
– Имам пуно разумијевање за невоље већине људи који потписују петицију. Нарочито разумијем људе који ево ни након 15 година немају свој кров над главом. Уосталом, све ове године настојимо макар умањити њихове невоље. У датој ситуацији, у којој, ми, нажалост, кажимо то отворено, немамо снаге, ни финанцијске ни политичке, за цјеловито рјешење свих проблема свих тих људи, радимо оно што можемо, а то значи да, корак по корак рјешавамо најугроженије. Тако смо до сада релативно успјешно ријешили неке категорије тих људи као што су повратници у Хрватску. Остало је најтеже рјешив проблем а то је проблем људи који се не намјеравају враћати. У ограниченим финанцијским увјетима припремамо донаторску конференцију како бисмо прикупили финанцијска средства да у тој категорији ријешимо проблеме што већег броја људи. Овисно о величини финанцијских средстава логично јер да ће и при томе приоритет имати људи који су заправо бескућници али потом и они, на примјер, који су ушли у кредит за какав-такав стан, а да не могу носити терет тога кредита због незапослености, болести… То су, међутим детаљи о критеријима које требају разрадити тијела, државна и међународна, која ће расподјељивати средства. Сада нам је главни посао сакупити што више средстава како би се имало што дијелити.
Како се представници Срба у Хрватској требају поставити према тој петицији?
– Треба се бавити рјешавањем проблема због којих су људи присиљени на петицију а не петицијом самом по себи.
Сматрате ли да би таква петиција могла правити неке сметње Хрватској на њеном путу у ЕУ или њеним односима са Србијом?
-Искрено, не бавим се тим питањем. Треба рјешавати људске проблема неовисно о томе колико и како то може бити корисно или штетно за било коју политичку идеју па макар било ријечи и о тако великој и доброј као што је идеја придруживања Европској унији или идеја о добрим односима међу сусједним државама. Човјек са својим елементарним људским потребама, а кров над главом је свакако таква потреба, мора бити испред сваког политичког пројекта. Уосталом, политички пројект који то не респектира није добар политички пројект.
Да ли веће сметње Хрватској могу правити реторика, поруке и захтјеви с бранитељских протеста?
-Такви захтјеви одавно наносе штету Хрватској али не зато што отежавају њен пут у ЕУ, што само по себи не би ни био проблем, јер зашто би ти људи морали бити за придруживање Унији, него зато што настоје рушити хрватске демократски успостављене институције и механизме. Они с улице руше предсједника Државе, предсједницу Владе, уставне законе и друге законе и сл. Тко то не види данас у Хрватској тај заиста слабо види. А о мотивима можда другом приликом. Ипак, не могу а да се при разговору о томе не присјетим повијесних двадесетих и тридесетих година прошлога стољећа.
Има ли неких нових информација око донаторске конференције?
– Радимо на томе да Конференција успије јер желимо да се одржи прије љета. Не смијемо губити вријеме. Искрено, бојим се да би, на примјер, неки нови избјеглички вал са сјевера Африке у Европу, могао бацити проблем наших људи у други план. О томе сам управо имао разговоре у Женеви гдје сам, међу осталим, организирао заједнички разговор с нашим и српским дипломатима у тамошњим сталним тијелима Уједињених народа. Успут, радује ме њихова добра сурадња на овоме послу.
Ненад Јовановић
Извор: СРПСКО НАРОДНО ВИЈЕЋЕ
