ПРВИ СВЕТСКИ РАТ: Како су Срби третирали 40.000 заробљених аустроугарских војника?

Српска воjска jе током прве две године Великог рата заробила око 40.000 неприjатељских воjника. Све до повлачења преко Албаниjе, краjем 1915. године, они су били распоређени у 12 логора. Какав су третман заточени Аустроугари имали, званично jе забележио Чарлс Вопицка, амерички амбасадор у Србиjи, Бугарскоj и Румуниjи у периоду од 1913. до 1920. године, а касниjе и обjавио у своjим мемоарима „Таjне Балкана“, у Чикагу 1921.
Вопицка jе током 1914. и 1915. године био на челу међународне комисиjе коjа jе на захтев Беча формирана како би се провериле гласине да Срби малтретираjу ратне заробљенике. Први пут Ниш jе посетио у децембру 1914. године, а потом jе прошао целу Србиjу, свих 12 логора, где jе лично разговарао са 23.900 заробљених. Стигао jе са пуковником Солом шпанским официром и капетаном Биландом из Шваjцарске армиjе. Сачекао их jе потпуковник Шапинац испред Српске воjске.
Ратни заробљеници били су распоређени у 12 логора укључуjући и центар за официре – записао jе Вопицка. –Постоjали су прописи и правила по коjима су заробљеници морали да буду третирани и сваки камандант логора jе био одговоран за њихово спровођење. Наша комисиjа jе са Шапинцем посетила читаву Србиjу и део Македониjе. Комисиjа jе завршила рад 27. jула 1915. године.
У Нишу су затекли око 740 заробљених официра. Били су смештени у старим турским касарнама са двориштем величине 1.500 квадрата.
Унутар jе било посађено дрвеће коjе jе пружало хладовину – описуjе амбасадор. – Виши официр су смештени по двоjица, или по четворица у jедноj соби. Остали у спаваоницама за десет до 15 људи. Сваки човек jе имао кревет са мадрацем, чаршав, jастук и ћебе. Постељина jе мењана недељно.
На бродове спаса пре жена и деце Преко Албаниjе jе у маршевском поретку са нашом воjском прешло 23.000 ратних заробљеника. Они су први укрцани у италиjанске бродове пристигле до лука у Албаниjи децембра 1915. године. После заробљеника Срби су укрцавали жене и децу, а воjска се борила код Елбасана да заштити укрцавање.
Вопицка прецизира да су имали четири кухиње. У jедноj се спремала храна за Словене, у другоj за Мађаре и Хрвате, трећоj за Немце, а у четвртоj за Чехе и Словаке. На дан ненаjављене посете Вопицке, аустроугарски jеловник jе био: доручак – хлеб и кафа; ручак – супа, розбиф и салата; вечера – макароне са сланином.
Амерички амбасадор jе записао и да суофицири сами бирали храну, jер су добиjали плату од три динара дневно. Лоша ствар су били „клозети“. Официри су се жалили на недостатак кафе.
Посебан део у логору чинио jе затвор за официре коjи су кажњени.
Мала соба са добрим и чистим креветом – описуjе председник Међународне комисиjе услове у казамату. –Кажњени официрима jе дозвољено да дневно имаjу три шетње.
Он затим наводи да су четири официра покушала да побегну и да су због тога у време његовог боравка у Нишу били кажњени сви у официрском логору. Звучи невероватно, али Вопицка казну описуjе на следећи начин:
Забрањено им jе да се проводе и излазе у град. Морали су да буду на спавању у касарни у 19.
Вопицка бележи и да jе на њихово инсиситирање успео да им поврати све привилегиjе.
– Имаjући у виду тешке услове и велику беду у Србиjи, било jе jасно да су аустроугарски официри у заробљеништву живели боље од већине, чак и виших слоjева српског друштва – закључуjе амерички амбасадор.
Он jе навео и два примера лошег третмана заробљеника у логорима. У jедном су наишли на официра коjи jе заробљеницима уместо давао jедан, уместо два оброка.
У другом примеру забележено jе да командант логора ниjе адекватно лечио заробљенике коjи су имали гангрену. Због тога jе Вопицка од председника Владе Николе Пашића тражио да се ови официри изведу пред преки суд.
Обични заробљени воjници имали су радне обавезе, а неки су били запослени у фабрикама, на пример, у шећерани у Ћуприjи. Добиjали су плату.
После посла, слободно време су користили како жале. Излазили су у град, а у девет увече морали би назад у логор. Храна се састоjала од хлеба и чорбе, а месо су имали два пута недељно. Међутим, уколико би имали радну обавезу, месо, кромпир, пиринач, маст, сир и сланина били су редовно на мениjу.
Како су они поступали према Србима Како су према Србима поступали у аустроугарским и бугарским казаматима написано jе (и потом сакривено у две Југославиjе) у многим књигама између два рата и после.
– Срби коjе су Бугари заробили и интернирали завршавали су и као робови на изградњи Багдадске железнице у Месопотамиjи – написао jе академик Владимир Стоjанчевић. Остало jе забележено да су Бугари чак 8.000 жена интернираних са истока Србиjе продали у бело робље на Блиском истоку. Већина се никада ниjе вратила.
Хтели су Србе немилосрдно да уклоне Дивљење према нашем народу Чарлс Вопицка ниjе крио ни у уводу своjих мемоара. О Великом рату jе написао:
Светски рат jе започео на Балкану, али његове праве корене треба тражити у намерама бескрупулозних аутократа, чиjе сурове амбициjе нису признавале ни правду ни ограничења. Оних коjи су рачунали да jе покоравање слободних народа само први корак у игри за остваривање економске и политичке супремациjе и, на краjу краjева, за успостављање доминациjе у свету. Срби су били само „ударна игла“ на овом обарачу и требало jе да буду немилосрдно уклоњени као прва препрека на путу осваjања света.

Извор: Интермагазин