Високи полициjски и општински званичници у Коњицу негираjу учешће у ратним злочинима над српским цивилима 1992. године на овом подручjу иако их за то оптужуjу свjедоци.
Бивши логораш Зоран Ђорђић рекао jе Срни да су, између осталих, данашњи комесар полициjе Херцеговачко-неретванског кантона Амир Бегић, начелник Полициjске управе Коњиц Мирсад Субашић и некадашња предсjедница општинске Комисиjе за размjену заробљеника Јасмина Џумхур, сада општинска службеница, знали и учествовали у ратним злочинима над коњичким Србима.
Ђорђић наводи да jе Бегић у вриjеме рата био начелник коњичке полициjе и да jе у подруму испод своjе канцелариjу држао четворо заточених Срба. „Ту су били заточени моj отац Милан Ђорђић, брачни пар доктор Петко Грубач и његова супруга Гордана и Душанка Милошевић“, наводи Ђорђић.
За Субашића тврди да jе био исљедник у логору Челебићи гдjе jе заточене Србе осуђивао на смртне казне. „Лично jе исљеђивао и моjу маjку, jер су обоjе из Челебића, па jе познавао“, каже Ђорђић, коjи jе предсjедник Савеза логораша Републике Српске за Америку и Канаду.Према његовим риjечима, Џумхурова jе узимала злато и новац од српских породица, али су многи, умjесто да буду размиjењени, остали заточени у муслиманским затворима. Он наводи примjер Ковиљке Ђорђић од коjе jе узела новац а ниjе размиjенила њене синове Видоjа и Дамjана, као и примjер породице Драганић.
„Уколико буду осуђени само извршиоци ратних злочина, а не и налогодавци, командуjући кадар коjи jе дозволио да се догоди таj злочин, правда неће бити задовољена“, поручио jе Ђорђић.
Начелник Полициjске управе Коњиц Мирсад Субашић потврдио jе Срни да jе током рата био крим инспектор у Коњицу и да jе узимао изjаве од заробљеника, као што су то чиниле и друге његове колеге и негирао било какво учешће у ратним злочинима. Коментар на наводе да jе заробљене Србе исљеђивао и осуђивао на смртну казну ниjе имао.
Комесар полициjе Херцеговачко-неретванског кантона Амир Бегић каже да „постоjе суд и тужилаштво коjи ће утврдити свачиjу одговорност“ и да нема даљи коментара на оптужбе да jе учествовао у ратним злочинима и незаконитом лишавању слободе српских цивила са подручjа општине Коњиц током 1992. године.
Они наводе да их о овом питању нико од истражних органа ниjе контактирао.
Јасмина Џумхур рекла jе Срни да jе посао предсjедника Комисиjе за размjену заробљеника општине Коњиц обављала у складу са мандатом и да су сви други наводи „инсинуациjе“, те да „постоjе истражни органи“.
Суђење Миралему Мацићу пред Судом БиХ покренуло jе причу о извршиоцима и налогодавцима ратних злочина над српским цивилима на подручjу општине Коњиц. Мацић у свом дневнику открива како су на подручjу Коњица наређивана и вршена убиства Срба и разоткрива ланац командне одговорности и саучесника у убиjању.
За злочине над Србима у Коњицу до сада су у Хагу осуђени Здравко Муцић, Хазим Делић и Есад Ланџо.
Центар jавне безбjедности Требиње jе 18. септембра 2006. године поднио Тужилаштву БиХ извjештаj против ратног начелника ЦЈБ Коњица Јасмина Гуске за почињени ратни злочин над Србима са тог подручjа. Гуска jе недавно преминуо.
Срна обjављуjе и фотографиjе припадника специjалне полициjске jединице „Лешинари“ коjом jе командовао Горан Блажевић звани Гаро.