Протјерани Срби и даље без права на имовину и пензије

Рјешење питања имовине и пензија протјераних Срба из Хрватске није на видику ни више од двије деценије од рата, јер у Загребу нема политичке воље.

Предсједник Удружења пензионера из Хрватске Јован Каблар рекао је да је Бечки поразум, који кроз два Анекса Г и Е третира ова питања, остао мртво слово на папиру и да у Хрватској не постоји политичка воља да се то питање ријеши.

„Када засједа мјешовити комитет и када дође на дневни ред питање својине, представник Хрватске напусти састанак и онемогући доношење закључка по том питању“, навео је Каблар.

Истакао је да је то питање по правилу требало ријешити прије него је Хрватска постала чланица ЕУ, а да је сада поново потребно заинтересовати органе у Србији и Хрватској, али и у међународној заједници.

Замјеник предсједника скупштинског Одбора за дијаспору Миодраг Линта нагласио је да је Србима у Хрватској одузето 40.000 станова, 800.000 катастарских парцела пољопривредног земљишта, док 50.000 пензионера потражује заостале неисплаћене пензије.

„Хиљаде људи потражује девизну штедњу, десетине хиљада људи има проблема са радним стажом. Срушено је више од 10.000 кућа које су биле ван подручја ратног дјеловања“, рекао је Линта.

Он каже да је још СРЈ урадила попис имовине само протјераних Срба из Хрватске и да те процјене говоре да вриједност износи око 30 милијарди долара.

„У Хрватској нема политичке воље да се пронађе правично и трајно рјешење ових проблема. Хрватска од завршетка рата води политику цементирања етничког чишћења, са циљем да се што мањи број Срба врати и оствари имовинска, стечена и друга права“, нагласио је Линта.

И академик Тибор Варади каже да су овакви скупови прилика да се покрену многа питања, као што су питање пензија, имовине и да фокусирање на одређене проблеме даје више шансе да се они ријеше.

Он је додао да ништа не зависи од тога шта по том питању кажу стручњаци, већ рјешење тих проблема зависи од политичке воље.

Предсједник хрватске Грађанске иницијативе Зоран Пусић сматра да Хрватска као чланица ЕУ мора више пажње да посвети међународним споразумима као што је Бечки споразум.

Хрватска би, наставља он, као правна држава морала да ријеши проблеме људи који трају двадесет и више година, а не да користи правне доскочице да заобиђе извршење.

Он није оптимиста да ће проблем бити ријешен јер, како каже, Хрватска не показује намјеру да се тај проблем ријеши.

Извор: Радио Телевизија Републике Српске

Везане вијести:

Хрватска: Отимачина од 78.000 прогнаних | Јадовно 1941.

Стразбур да реагује на пљачку имовине Срба | Јадовно 1941.

Зaтрпaвaњe нeчaснe прoшлoсти