Промовисана књига „Сарајево, туго моја“

У Требињу jе промовисана књига „Сараjево, туго моjа“ аутора Душана Зуровца, коjа говори о страдању Срба на том подручjу током посљедњег рата.

Страхиња Живак, коjи jе написао неколико књига о животу у Сараjеву, свjедочио jе и за књигу Душана Зуровца, истакавши да су српски логораши дио српске историjе. „Душан Зуровац, коjи jе био заточеник, могао jе наjбоље да разумиjе логораше, али jе и књижевник, па jе знао како да та свjедочења претвори у књигу“, рекао jе током синоћње промоциjе Живак, коjи jе био и рецезент књиге.

Он jе истакао да jе књига истинит документ, а не фикциjа невjештих квази писаца, високих чиновника, коjи никада нису били у логору или близу прве линиjе, па о претрпљеним страхотама пишу неистине за коjе послиjе добиjаjу награде.

Живак jе додао да Срби треба да истраjу свjедочећи истину о сопственом страдању, како у Сараjеву, тако и у другим мjестима.

Књигу „Сараjево туго моjа“ писали су српски логораши, коjи су вриjеме протеклог рата провели у Сараjеву и коjи су свом стану или неком од сараjевских казамата били изложени тортури. У корицама књиге налази се више од 600 свjедочења коjе jе Зуровац пажљиво слушао у протеклих 20 година, а како сам истиче, сва свjедочена су се чула и у Хагу, али на жалост за ове страхоте jош нико ниjе одговарао.

„То не значи да не треба свjедочити, већ напротив, увиjек и изнова треба свjедочити, jер сви смо дужни да кажемо шта знамо“, рекао jе Зуровац.

Организатор промоциjе у Народноj библиотеци била jе Књижевна заjедница „Јован Дучић“ из Требиња, а књигу „Сараjево, туго моjа“ обjавио jе Завод за уџбенике Источно Сараjево.

Извор: