Ж | Ž
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on pinterest
Share on vk
Share on email

Podijelite vijest:

Prkosni ikonostas srpskih vojnika!

Kako je među žicama zloglasnog nacističkog logora “Buhenvald” nastao jedinstveni spomenik. U beogradskoj Crkvi rođenja Svetog Jovana Krstitelja čuva se remek-delo Grigorija Samojlova, našeg oficira ruskog porekla


HRISTOS-logoraš s pokidanim ropskim vezama oko ruku i Sveti velikomučenik Stefan u srpskom vojničkom koporanu stigli su pre tačno šezdeset godina u Beograd iz nacističkog konclogora “Buhenvald”. Reč je o ikonama sa prkosnog ikonostasa koji je uz pomoć sapatnika napravio srpski oficir, arhitekta i univerzitetski profesor Grigorije Samojlov. On je rođen kao kozak, Rus, a odabrao je da bude Srbin.
tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2015/Arhitekta_2.jpg

– Ikonostas za zarobljeničku kapelu nastao je u najtežim uslovima iz nesalomivog duha Samojlova koji je želeo da pokaže kakvu kulturu imaju Srbi – ističe protojerej Pavlović.

– Srpski vojnici su istrajno i nepokolebljivo kao ranohrišćanski mučenici u nacističkom logoru golim rukama vadili stare železničke pragove i nosili ih profesoru Samojlovu da pravi ikonostas. Oni su svoja sledovanja trampili za boje, a rezbarski alat su pravili od starih konjskih potkovica i metalnih otpadaka.

Profesor Grigorije Samojlov rođen je 1904. u Taganrogu na Azovskom moru, a krajem ruskog građanskog rata s ocem je poslednjim brodom sa Krima 1921. krenuo ka Srbiji. Kao pripadnik Kadetskog puka maturirao je u vojnoj gimnaziji u Bileći, a zatim je upisao studije arhitekture na Tehničkom fakultetu u Beogradu. Raskošan talenat učinio je da brzo postane tražen arhitekta i docent profesora Aleksandra Deroka. Čim je proglašena mobilizacija obukao je uniformu, a sa jedinicom je ostao odsečen kod Srebrenice, u neprijateljakom okruženju lokalnog stanovništva. Srpske vojnike su ubijali i naselja pustošili muslimani u ustaškim jedinicama. Samojlov je uspeo je da održi jedinicu do dolaska Nemaca, koji su posle predaje naglasili da u zarobljeništvo idu samo Srbi i da su svi ostali slobodni.

– Samojlov je sa svojim vojnicima otišao u logor “Bad Sulci”, gde su obavljali najteže poslove – kaže dr Milan Prosen, istoričar umetnosti, zahvaljujući čijim istraživanjima je sačuvana uspomena na Samojlova. – Doživeo je nesreću, šina mu je pala na nogu i slomila je. Posle toga je upućen u logor “Stalag 9-C” gde je napravio ikonostas.

Dr Prosen je otkrio Samojlovljeve zabeleške iz 1943. kad je logor posetio SS general Graf.

– On je prethodno obišao francuski i belgijski deo logora, gde je video njihove kapele, primitivno rađene od kartona i različitih jeftinih materijala, zakucanih na nerendisane čamove letve. Ne našavši kod nas kapelu, on je upitao logorskog oficira: “A gde je srpska kapela?” Kapetan Leman, koji je imao loše iskustvo sa srpskom vojskom na Solunskom frontu, prezrivo je odgovorio da smo mi Srbi Cigani i da nemamo svoju kulturu. Stajao sam blizu njih, dobro sam čuo, i to me je strašno uvredilo. Rešio sam da im dokažem suprotno i da izradim najlepšu kapelu, sa pravim ikonostasom u srpskovizantijskom stilu – zabeležio je Samojlov.

 

Profesor je preuzeo komandu i sa svojim vojnicima započeo neobičnu bitku za srpsku čast. Logoraši su se čudili Srbima koji su počeli da kupuju na crnom logoraškom tržištu stare potkovice i drugi čelični otpad, kao i sve moguće komade papira i boje. Nemci su se čudili zašto Srbi traže stare železničke pragove koje su i nacisti odbacili kao škart. Za to vreme Samojlov je neumorno crtao skice ikonostasa i ikona na svakom komadiću papira do koga je došao, a od belgijskih zarobljenika je kupovao slikarski materijal plaćajući ga sledovanjima.

tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2015/Arhitekta_4.jpgOnda je počeo primitivnim alatom da rezbari i iz tvrdih železničkih pragova počeli da se ukazuju takovski krstovi, grifoni nalik onima iz Studenice, krilati serafimi. Na ikoni se pojavio i arhanđeo s isturenim štitom, koji se vatrenim mačem sprema da uzvrati udarac.

– Arhangel Mihailo na severnim dverima je u ratničkom stavu daleko od mirnoće vizantijskog lica i naglašene produhovljenosti srednjovekovlja – kaže protojerej Pavlović. -Više je predstavljen kao borac za pravdu i osvetnik.

Pred prksonim porukama sa srpskog ikonostasa zanemeli su i logoraši i Nemci. Ipak, oni nisu uništili ikonostas koji je dočekao u srpskoj baraci-crkvi 11. april 1945, kad su trupe 83. pešadijske divizije Armije SAD ušle u u logor “Buhenvald” i zatekle 21.000 izgladnelih logoraša.

Nije zabeleženo kako je ikonostas vraćen u Srbiju, ali je praktično jedina mogućnost za to bila da ga srpski vojnici rastave, donesu sa sobom kroz gužvu vozova koji su logoraše vraćali u otadžbinu. Ikonostas je odnet u Patrijaršiju SPC, a zatim u kapelu Učiteljske škole kraljice Natalije u Beogradu, odakle su ga nove vlasti ubrzo izbacile. Neko vreme stajao je i u Crkvi Svetog Marka, odakle su ga komunistički komesari proterali jer im je izgledao suviše prkosno i buntovno.

Vraćen je u Patrijaršiju gde ga je čuvao protojerej Radoslav Grujić, profesor univerziteta i tvorac Muzeja SPC. Samojlovljev ikonostas je od 1953. postavljen u najneobičnijoj crkvi u Beogradu, parohijskom Hramu Svetog Jovana na Centralnom groblju. On je magnetski privlačio vernike koji su učinili da ovaj hram danas bude jedan od najlepših i najposećenijih u prestonici.

Sve što vidite u crkvi doslovno su darovali naši vernici – od živopisa

vitraža, do časne trpeze koja je stigla iz Rusije. Ipak, najveća dragocenost je ikonostas profesora Samojlova koji izražava istorijski trenutak u Arhitekta_3kome je nastao, ali i više od toga. Na njemu je Spasitelj prikazan sa rukama koje su pokidale konopac koji simbolizuje “okove, veze i ropstvo Srba i svih pravoslavnih hrišćana”. Neki istoričari umetnosti kažu da je ikonostas nema veću umetničku vrednost, osim porekla i uslova u kojima je nastao. A zar ima išta vrednije od svedočanstva o snazi koju je našim zarobljenim vojnicima dala vera u Boga i dobro poznata karakterna osobina Srba – inat, koji su u logoru zadivili i Nemce i ostale narode – zaključuje prota Pavlović.
SVETINjA NI IZ ČEGA

POŠTO posle rata komunističke vlasti nisu dozvoljavale da se gradi hram u kraju oko Centralnog groblja, koji se intenzivno urbanizovao, patrijarh German naložio je sveštenstvu da kao u ranohrišćanskim vremenima bogomolju zasnuje među grobovima.

– Arhitektonska istorija Crkve Svetog Jovana u kojoj se nalazi ikonostas profesora Samojlova, jedinstven u svetu, počela je iz mrtvačnice. Baš zbog toga na primeru ovog parohijskog hrama oseća se životvornost reči našeg Gospoda da će sazidati crkvu svoju i da je ni vrata pakla neće nadvladati. Od prostorijice iz 1948. namenjene pravoslavnima za ispraćanje na onaj svet do danas je čitava zgrada, iako nije bila prvobitno sazidana s kultnom namenom, postala prava i dostojna bogomolja – ispričao nam je prota Pavlović.

Izvor: NOVOSTI

 

Vezane vijesti:

obilježeno 70 godina od oslobođenja logora buhenvald

Krvavi oktobar ostao bez kazne – Jadovno 1941.

obilježeno 70 godina od oslobođenja dva nacistička logora

 

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on pinterest
Share on vk
Share on email

Podijelite vijest:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941. uplatom preko PayPal-a:

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani bez upozorenja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pratite nas na društvenim mrežama: