Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Привремена заштита некадашњег јеврејског логора на београдској Аутокоманди траје још само две године. Уколико се убрзо не донесе закон и ако не постане споменик културе, остаци стратишта ће нестати
Остаци некадашњег логора Топовске шупе, на београдској Аутокоманди, где је практично започео Холокауст у нашој земљи, могли би да буду срушени уколико не добију статус културног добра! Како је, за „Новости“, потврђено у Заводу за заштиту споменика културе Града Београда, ова локација налази се под претходном заштитом, која је само привремена.
Она се даје на три године, док се не прикупи документација неопходна да објекат „конкурише“ за заштићено културно добро. Претходна заштита за Топовске шупе већ је требало да истекне у мају прошле године, али ју је Завод продужио на још три. Када истекне и ово, судбина логора за Јевреје постаће неизвесна. Посебно с обзиром на то да је на тим плацевима планирана градња тржног центра и саобраћајнице.
– Простор на Аутокоманди између улица Табановачке, кружног тока Аутокоманда, Булевара ослобођења и Стефана Првовенчаног, на којем се налазио пролазни логор Топовске шупе, ужива статус добра под претходном заштитом – кажу у Заводу за заштиту споменика културе Београда. – Евиденциони картон непокретности која ужива претходну заштиту је из маја 2018.
Како објашњавају, од некадашњег логора остала су очувана два једноспратна објекта у којима су били смештени затвореници, као и простор између на којем су вршена мучења и вешања. У непосредној близини је 2005. подигнута спомен-плоча жртвама на зиду једног од логорских објеката:
– Приликом планирања будуће намене простора, посебну пажњу требало би усмерити на очување постојећих објеката логора и спомен-парка са спомен-плочом, као и да се израда идејног решења меморијала уради у складу са пројектним задатком Савеза јеврејских општина и Националног савета ромске мањине.
У Јеврејској општини Београд (ЈОБ) инсистирају да приликом изградње будућег тржног центра и кружног тока не остане сачуван само зид са спомен-плочом, већ и обе зграде логора.- Инсистирамо и да се коначно донесе Закон о Сајмишту, који би требало да обухвати Топовске шупе, јер жртве заслужују да се ово питање реши после више од 70 година. Мислимо да тај закон треба да буде „лекс специјалис“, и да иза њега стоји Влада, а не неко посебно министарство – каже Данило Mедић, председник ЈОБ.
Историчар Милан Кољанин објашњава да је логор настао на месту комплекса Југословенске војске „Логор краљевића Андреја“, који је уништен у априлском бомбардовању 1941. У неколико зграда Министарство социјалне политике је, почетком јуна 1941, уредило Избеглички логор за прихват српских избеглица и прогнаника из усташке НДХ. Други део, половином августа 1941, постаје логор за Јевреје из Баната, а касније и Београда. До почетка септембра логор је био препун, па је немачка полиција одвојила 200-300 заточеника за Бањицу.
РЕЗЕРВОАР ТАЛАЦА
Логор у Топовским шупама основали су немачка команда и Гестапо. Стражу је чувала српска жандармерија и фолксдојчери из Баната. Заточеници су одвођени на принудни рад.
– Немачки стражари су их током рада мучили и понижавали, наносећи им повреде опасне по живот – каже Кољанин. – Од октобра 1941. овај логор је постао главни резервоар талаца за масовна стрељања у одмаздама.
Аутор: В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ
Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ
