У Загребу jе одржана промоциjа књиге Милана Басташића „Билогора и Грубишно Поље 1941-1991.“ Промоциjу, коjоj jе присуствовао већи броj људи, организовало jе Удружење потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941. из Бањалуке.
О књизи коjа говори о страдању Срба тог северозападног дела Хрватске у Другом светском и рату 1990-их говорили су председник Удружења Душан Басташић, историчар Ђуро Затезало, социолог Светозар Ливада и jедан од рецензената, бањалучки писац Василиjе Каран.
Пошто аутор ниjе могао да дође, приказан jе видео запис његове изjаве. Страдања Срба у том краjу где jе пре 1941. живело 8.000 Срба почела су у ноћи 26/27 априла 1941. кад jе 504 мушкараца покупљено по кућама, одведено на желеничку станицу и превезено у усташки логор Јадовно код Госпића у Лици.
Таj логор jе деловао од априла до августа 1941. и у њему jе побиjено више од 40.000 људи, међу коjима су скоро сви били Срба, а било jе jевреjа, Рома и припадника других националности.
Тих месеци, око 600 породица иселило се у Србиjу, а у септембру 1942. године усташе су на више локациjа на планини Билогори побили око 500 Срба, док су 3.000, међу њима и Милана Басташића као 11.годишњака отерали у Јасеновац из кога нико жив, осим њега ниjе изишао.
Милану Басташићу у Јадовном су страдали отац и 18.годишњи брат. „Ово jе књига споменик, књига о порушеним селима и побиjеним људима“, рекао jе Каран, додаjући да jе, с обзиром на порекло из тог краjа и лично страдање од усташа имао обавезу да напише рецензиjу књиге.
„Књига jе вредно сведочанство о оном шта се дешавало у НДХ, али jе то и документ о jедном народу и jедном простору“, рекао jе Ливада, додаjући да jе аутор у књизи верно пренео атмосферу у коjоj су се страдања дешавала.
Затезало, коjи jе више децениjа истраживао жртве усташких логора и коjи jе саставио поименични попис жртава, нагласио jе да jе пре устанка побиjено више од 60.000 Срба и да нису тачне тврдње неких хрватских историчара да не би било страдања да у лето 1941. ниjе дигнут устанак.
Књига, иако лични став аутора о догађаjима коjе jе преживео, обилуjе и вредним документима, као и сведочењима људи коjи су такође преживели стравичне догађаjе, како од 1941. до 1945, тако и у од 1991. до 1995, после чега у том краjу остаjе тек око 700 Срба.
Присутнима се обратио и архиjереjски намесник грубишнопољски протоjереj ставрофор Маринко Јуретић, евоциравши успомене на познанство с Миланом Басташићем и допринос у установљавању имена жртава из парохиjе Грубишно Поље, њих 600.
Душан Басташић говорио jе о раду Удружења, подсетивши да jе заjедно са Српским народном већем из Хрватске установљен 24. jун као дан сећања на жртве Јадовног и наjавивши за 26. jун комеморациjу и парастос коjи ће служити владика горњокарловачки Герасим с монаштвом и свештенством.
Наjпре ће комеморациjа и парастос бити одржани на Велебиту код Шаранове jаме у коjу jе, као и у jош 32, бачен велик броj жртава, а онда и у ували Слана на острву Пагу где су деловале испоставе логора Јадовно у коjима jе убиjен велики броj људи.
09. 06. 2010. 23:26h
Tanjug