ПРЕБИЛОВАЧКИ НОВОМУЧЕНИЦИ СЛАВЕ СЕ КАО СВЕТИ

Свети архиjереjски сабор Српске православне цркве /СПЦ/ канонизовао jе и озваничио Свете новомученике пребиловачке, потврдио њихову светост и мучеништво и од ове године први пут ће се славити као свети, потврдио jе Срни парох мостарски Радивоjе Круљ.

„Од ове године им не служимо парастос, већ се молимо Светим новомученицима пребиловачким да се они Богу моле за нас и да буду наши заступници“, обjаснио jе Круљ.

Указуjући да су Пребиловци, уз село Ладице у Чешкоj, мjесто потпуног страдања, Круљ jе истакао да ће почетком августа бити организован величанствен, свеправославни догађаj – прво прослављање Светих новомученика пребиловачких и да ће се тога дана ова два села побратимити не само из разлога заjедничке патње већ из хришћанског поимања живота и љубави.

Иако су усташе покушале да га „затру“, малоброjни преживjели са подручjа Пребиловца и њихови потомци пале варницу живота, почињу да обнављаjу до темеља порушене куће и распируjу ватру на већ одавно угаслим огњиштима, поручуjући да jе ово село Голгота, али и храм Васкресења, да ће изградња храма дониjети исцjељење потребно њиховим душама, али да неће заборавити ово мjесто и њихове мученике.

Круљ подсjећа да jе, захваљуjући ангажовању предсjедника Републике Српске Милорада Додика, Владе Српске, Епархиjе захумско-херцеговачке и приморске, црквене општине Чапљина, те вjеруjућег народа, у Пребиловцима прошле године почела обнова храма коjи ће бити подигнут на рушевинама спомен-крипте пребиловачких мученика. Он истиче да су радови тренутно интензивирани.

„Већ су урађени темељи и крипта, а сада се врше груби радови на цркви“, каже Круљ и додаjе да се настоjе завршити основни радови да би се у августу у крипту могли похранити мошти Светих мученика пребиловачких, страдалих у Другом свjетском рату.

Он jе рекао да jе градња овог храма од посебног значаjа, jер су Пребиловци мjесто српске истине као што jе, како jер истакао, Јерусалим град и Голгота сваког хришћанина, мjесто и епицентар његовог живота.

„Може се рећи да су Пребиловци симбол сваког села нашег и наш други Врачар, jер су новомученици два пута страдали, као мошти Светог Саве на Врачару, то jе епицентар не само хришћана, нас у Херцеговини, српског народ, него уопште“, рекао jе Круљ.

Он jе навео да се из Гроба на Голготи родио живот, а смрт jе побиjеђена, нагласивши да су новомученици страдали само зато што су били хришћани и
Христови сљедбеници, али да за то сада васкрсаваjу.

„И ми са њима сада васкрсавамо и то jе смисао тоj радости за нас“, рекао jе Круљ, истичући да народ има душу и да уз вjеру у Бога обнавља своjе њиве и
куће и Пребиловце, у чему им велику подршку даjе парох чапљински jереj Данило Боро.

Он jе истакао да се храмови обнављаjу, захваљуjући прво умировљеном владики Атанасиjу, а сада и владики Григориjу, коjи таj пут наставља, и то тако да се не обнављаjу храмови као споменици културе, већ да се враћа живот.

„Шта ће нам црква у Мостару као црква – ништа, а ни Пребиловци као црква ништа не значе, али сасвим jе другачиjе ако ће се обновити животи, рађати дjеца у Херцеговини.

Ниjе случаjно владика Григориjе благословио да се Фондациjа за помоћ родитељим са троjе и више дjеце назвала именом Светог Вукашина клепачког
и пребиловачког и херцеговачког и баш да jе основана на 70-тогодишњицу страдања пребиловачких и херцеговачких жртава“, рекао jе Круљ.

Он jе поручио да се, обнављаjући Пребиловце и храмове, обнавља живот и то треба да буде подстицаj за нове животе.

„Христос вакрсе из мртвих, смрћу смрт уништ и свима, и нама и онима коjи су у гробовима, живот дарова! То jе смисао свега“, нагласио jе Круљ.

У Пребиловцима jе у Другом свjетском рату од 1.000 становника убиjено њих 826, а до краjа рата броj погинулих повећан jе на 850. Од тога, њих 600
су жене и дjеца, наjвише пострадали у Шурманачкоj jами у коjу су живи, у дубину од 66 метара, гурнути 6. августа 1941. године. Из 57 породица нико ниjе преживио.

Tоком отаџбинског рата 1992. године у Пребиловцима jе разорено и сеоско гробље, спаљене кости многих покоjника у гробницама, а миниране су и сравњене са земљом и недовршена црква и крипта, гдjе су 1991. године сахрањени посмртни остаци жртава претходно извађени из Шурманачке и других jама у Херцеговини.

Извор: