Један од најбестијалнијих усташких злочина

Наjвећи кољачи били су Андриjа Буљан, Иван Јовановић Црни, Мирко Арар Ранковић, Мате Иванковић, Андриjа Шего, Јозо Јерковић, Јозо Остоjић, Божо Турудић, Јозо Прусац, Јаков, Мате Иван и Јозо Васиљ, коjи су у jедном дану у jаму бацили 470 српских жртава – 237 дjеце и 233 жене.

Приредио: Огњен БЕГОВИЋ

У jаму Голубинку код Шурманаца 6. августа 1941. године од 7.30 до 14.30 часова усташки злочинци су бацили око 500 српске неjачи из Пребиловаца – наводи књижевник из Источног Сараjева Душан Зуровац.

„То jе jе jедан од наjгнусниjих усташких злочина над српским женама, дjецом и старцима“, каже Зуровац за Срну и напомиње да се о овом злочину ни данас не зна много.

Он наводи да су Пребиловци херцеговачко село источно од Чапљине, у коjем jе некада било 119 кућа, од тога 116 српских и три муслиманске, са око 1.000 житеља, од чега 994 српске националности.

„Злочин jе заборавити злочин, па се човjек с правом пита да ли су саучесници и они коjи су га заборавили – они коjи су више од 50 година ћутали и jош забетонирали херцеговачке и велебитске jаме `армираним бетоном заборава`, све у име братства и jединства“, истиче Зуровац.

Он, као риjетке примjере, наводи професора Владимира Ћоровића коjи jе написао „црну књигу „о аустроугарским злочинима у Првом свjетском рату, коjа jе била утамничена осамдесетих година, као и књижевника Мирослава Тохоља, коjи jе 2002. године обjавио своjу црну књигу о злочинима над српским цивилима у посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату.

И хрватски професор Виктор Новак написао jе 1948. године књигу под називом `Магнум кримен – Велики злочин` коjа говори о злочинима католичког клера над Србима, али та књига, наводи Зуровац, завршила jе на ломачи jер jе католички клер откупио циjело издање и запалио га по угледу на Гебелса.

„Нажалост, ни данас се поуздано не зна колико су сви ти Гутићи, Маjсторовићи, Лубурићи, Фригановићи (коjи jе за ноћ клао више од хиљаду Срба и Рома у Јасеновцу), али и Ђиласи, Драпшини, Ковачевићи, Ранковићи, Шегрти, Капичићи и други побили своjе jеднородне браће.

Намjерно ова имена усташа и комуниста стављам у jедну реченицу jер су и jедни и други криви за смрт на хиљаде српских невиних жртава“, наглашава Зуровац.

Он наводи да се, на основу изjава свjедока и на основу пресуда коjе су злочинцима изречене на Окружном суду у Мостару 1957. године, у потпуности може реконструисати сва бестиjалност усташких кољача током августа 1941. године.

За оваj крвави пир над Србима, усташки логорници и таборници окупили су око три хиљаде кољача и повели их у Пребиловце, гдjе су затекли само неjач jер су одрасли Срби побjегли и склонили се у шевар Хутовог блата и херцеговачке пећине.

На почетку претреса побиjено jе ипак 12 Срба, а пошто се остали нису одазивали на позиве усташа да се могу слободно вратити у своjе село, разjарене усташе су кренуле у покољ.

„Учитељицу Стану Арнаут jавно су силовали њени ученици из Габеле, а кћерке су усташе силовале пред очима њихових маjки. Таква звjерства могу чинити само умоболници и они коjи патолошки мрзе“, наводи Зуровац.

Усташе су чак тjерали дjечаке да сексуално опште са своjим сестрама и маjкама.

Увече, 4. августа дуга измучена колона, у коjоj су неке маjке носиле и своjу мртву дjецу у наручjу, кретала се према мосту на Брегави, а успут jе убиjена деведесетдвогодишња старица Сава Медан jер више ниjе могла да пjешачи.

Сви су затворени у злогласни силос код Тасовчића, гдjе су усташе наставиле са своjим бестиjалностима. Сутрадан jе несрећна српска неjач камионима пребачена на жељезничку станицу у Чапљину, гдjе jе око њих 500 натрпано у шест сточних вагона.

Ту их jе обишао чапљински усташки логорник Фрањо Вего са наjвећим усташким крволоком Андриjом Буљаном. Они су одамах наредили да се из масе издвоjи десетак наjљепших српских дjевоjака, коjе су одведене у усташку станицу гдjе су их силовали и над њима се иживљавали око 15 дана, након чега су све побиjене и закопане на непознатоj локациjи.

„Нажалост, сличан сценарио и злочин над Србима поновио се и током 1992. године у злогласном логору Дретељ“, констатуjе Зуровац.

Он подсjећа да су 6. августа српски заточеници пребачени у Шурмановце према jами Голубинка. Кад су стигли на локациjу Вранац близу те jаме, они су прво опљачкани. Зуровац истиче да се 1990. године са спелеолозима спуштао у ту jаму на дубину од око 80 метара да би вадили кости страдалих.

Наjвећи кољачи били су Андриjа Буљан, Иван Јовановић Црни, Мирко Арар Ранковић, Мате Иванковић, Андриjа Шего, Јозо Јерковић, Јозо Остоjић, Божо Турудић, Јозо Прусац, Јаков, Мате Иван и Јозо Васиљ, те Иван Соче и Лудвиг Ивановић, коjи су тог црног дана у jаму бацили 470 српских жртава, 237 дjеце и 233 жене.

Подjећања ради, истиче Зуровац, у Сребреници су у догађаjима 1995. године страдале само четири жене.

Након бацања српских жртава у jаму, усташе су набацали камење по њиховим тиjелима, а Јовановић jе лично убацио и три бомбе у отвор jаме.

„Послиjе овог злочина усташе су у празне и опљачкане српске куће уселиле своjе породице држећи у таjности таj злочин. Они су покушавали да одбjегле Србе, око њих стотињак, лажима и обманама убиjеде да се врате у село и да ће им предати живе и здраве чланове њихових породица. Какав цинизам!“, примjећуjе Зуровац.

Он подсjећа да jе приликом вађења српских костиjу из Шурманачке jаме, половином новембра 1990. године, извађено око триста дjечиjих лобања.

Сви извjештаjи комисиjа о злочинима над Србима били су повучени и „закапиjани“ далеко од очиjу jавности.

На основу записника са суђења у Мостару 1957. године, jасно се види сва монструозност злочина над Пребиловчанима. Крволоци су вадили живу дjецу из маjки, клали их и тако преклане поново враћали маjкама у распорену утробу.

„Дон Илиjа Томас у име католичког клера био jе jедан од главних инспиратора и организатора овог злочина у Шурманачкоj jами безданици.

Не смиjемо ћутати због 24 звjерски убиjена Панђура, 27 Брњашића, 167 Булута, 98 Драгичевића, 86 Екмечића, 28 Ждракановића, 10 Кеса, четири Крунића, 32 Медана, девет Медића, 19 Надаждина, 28 Сухића, 42 Трифковића, 21 Ћирића, 13 Ћукова, 40 Шарића и свих осталих побиjених Срба“, поручуjе Зуровац.

Од трагичне смрти, наставља он, нису умакли ни многи Арнаути, Зецовићи, Ратковићи, Гачићи, Остоjићи, Зеленовићи – било да се радило о двадесетогодишњацима или о дjеци старости мjесец, два или три.

Према његовим риjечима, ове стравичне злочине у Херцеговини чиниле су у наjвећоj мjери усташе из Чапљине, Гњилишта, Чељева, Клепаца, Лознице, Вишића, Габеле, Драчева, Крушева, Бурмуза, Горњег и Доњег Бjелоjевића, Хутова, Храсна, Кошћеле, Свитаве.

Злочинци су долази и из Хотња, Почитеља, Рjечице, Стоца, Домановића, Прења, Црнића, Локава, Бивољег брда, Љубушког, Имотског, Шурманаца, Биjаковића, Међугорjа, Звировића и Широког бриjега.

Извор:

Везане виjести:

СУТРА ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ „ПРЕБИЛОВЦИ“

Бранко Станковић: Крио сам од РТС-а да снимам емисиjу о Пребиловцима!

НЕ ЗНА СЕ ШТА ЈЕ НЕЧОВЈЕЧНИЈЕ – ИСТРАГА ЖИВИХ ИЛИ МРТВИХ

Пребиловци – Јадовно 1941.