ПОВРАТАК СРБИСТИЦИ ЖИВОТНО ПИТАЊЕ

У Бањоj Луци одржан симпозиjум на тему Србистика и стране филологиjе

Србистика jе обновљена на научном плану и сада предстоjи да њена рjешења и идеjе продру у просвjету, културу и jавну свиjест, рекао jе професор бањалучког Филолошког факултета Душко Пеуља.

„Код свих треба да преовладава становиште да повратак србистици и одбрана српског jезика ниjе декларативна ствар, већ животно питање“, рекао jе Пеуља на симпозиjуму „Србистика и стране филологиjе“, коjи jе одржан данас у Бањалуци.

Он jе истакао да jе у свему томе научним институциjама неопходна подршка политичких институциjа.

„Ако не сачувамо jезик неће бити ни нас. Лоша искуства из прошлости нас уче да се према свему томе морамо другачиjе односити“, поручио jе Пеуља.

Он каже да се у србистици инсистира да сва рjешења мораjу бити утемељена на науци, jер у супротном чинимо више штете него користи.

Професор новосадског Универзитета у пензиjи Петар Милосављевић сматра да jе jе основа свих несрећа коjе су Срби доживjели у томе што су стварањем Југославиjе напустили своj филолошки, национални програм и прихватили туђе.

„Да би смо изашли из такве ситуациjе као народ треба да се вратимо своjоj филолошкоj традициjи, оноj коjа jе установљена у 19. веку, наjвише на ангажовање Вука Стефановића Караџића и европским принципима“, истакао jе Милосављевић.

Он каже да jе главни циљ обнова србистике и њено враћање у систем европских филологиjа, што ће за посљедицу имати враћање српског народа у систем других европских народа.

Професор београдског Филолошког факултета Радмило Мароjевић поручио jе да преименоване корекциjе правописа не би требало сматрати посебним jезицима, додаjући да jе садашњи такозвани хрватски књижевни jезик у суштини западна или загребачка вариjанта српског књижевног jезика.

„Они коjи хоће да користе те друге термине, нека их користе док буду могли, али ми никада не би требало да користимо другачиjи назив осим српски jезик“, рекао jе Мароjевић.

Он jе додао да jе српски jезик штокавски диjалект и да треба успоставити концепциjу Вука Стефановића Караџића, коjа jе научно утемељена и коjу нико у његово вриjеме ниjе оспоравао.

Када jе у питању писмо, каже Мароjевић, ствари су мало сложениjе, подсjетивши да су Словени, добиjањем нове ћирилометодиjевске писмености, имали два писма – наjприjе глагољицу, а потом и ћирилицу.

„Срби су стицаjем околности имали та два писма. Не треба заборавити да jе ћирилица духовна вертикала коjу Срби треба да његуjу и васпостављаjу шире, али да се не смиjе рећи да ниjе српско оно што jе написано латиницом. Треба знати да то ниjе никаква `гаjевица` или било какво хрватско писмо, већ српско“, рекао jе Мароjевић.

Професор на бањалучком Универзитету Мирjана Влаисављевић сматра да србистика ниjе аутохтоно српско учење, већ да jе настала као продукт србомрског хабзургизма, чиjе jе учење потписано под именом Вука Стефановића Караџића.

Декан бањалучког Филолошког факултета Младенко Саџак рекао jе да jе циљ симпозиjума да се „наука врати науци“.

Он каже да jе оваj скуп посвећен питањима у вези са научним принципима на коjима jе србистика заснована, на њен статус и перспективе.

Симпозиjуму су присуствовали предсjедник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић, помоћник министра за предшколско, основно и средње образовање Српске Радмила Коцић, те генерални конзул Србиjе у Бањалуци Владимир Николић.

Извор: 

Везане виjести:

Ћирилица – и као требињска посебност – Jadovno 1941.

ПРЕДЛОЖЕН ЗАКОН О ЗАШТИТИ ЋИРИЛИЦЕ – Jadovno 1941.

Др. Фаjгељ – Осам заблуда о ћирилици – Jadovno 1941.

Ћирилица – чир на дванаестопалачном цреву хрватских …

ДИСКРИМИНАЦИЈА ЋИРИЛИЦЕ – Jadovno 1941.