Потресне приче преживелих: Рањеној Снежани су пуцали у главу!

Срби у Сребреници и Братунцу не заборављаjу зулуме муслимана под командом Насера Орића (2): Славка Матић: На кућном прагу су ми 1992. године убили ћерке Гордану (24) и Снежану (26) и супруга Радивоjа (55). Причам с фотографиjама. Како би било да сте ми жи

Славка Матић краj фотографиjа своjих ћерки / Фото Игор Маринковић

ОВДЕ, на прагу, затекла сам Гордану. Наjмлађе моjе дете. Савиjем се да jе подигнем, а она мртва. Спустим jе и не знам куда да кренем. Дозивам мужа… Другу кћерку. Гласа ниоткуд. Врата отворена, види се крв. Идем тим путем. У купатилу Снежана. Ћерко мила, вичем. Али, џаба. Ударам главом у довратник. Али џаба. После сам видела Радивоjа. Непомичан под jабуком. А, та се jабука, под коjом jе убиjен, осушила. Видиш, засадила сам другу.

лавка Матић, Бjеловац код Братунца, речи покидане у грлу, ударила киша и неки ветар. И хладно jе. Чини се као да су оваj сусрет и сећање на трагедиjу Матића призвали да и невреме, пре два дана, буде у потпуном сагласjу са оним невременом у зиму деведесет друге. Тада су Славки воjници под командом Насера Орића убили децу и мужа.

– Била сам у Братунцу, поранила да поспремим школу – говори, а све време стоjи. – Гордана jе тога дана (14. децембар) са Радивоjем имала посла око куће и живине. Снежана се спремала на посао, када су с брда удариле те несреће и зло направиле. Нису само моjу кућу у вечно црнило завиле. Нема куће у Бjеловцу да ниjе било жртава.

Снежана Славке Матић имала jе 26 година. Завршила вишу медицинску школу, смер за лаборанте. Добила jе посао у бањи Губер. Ниjе радила ни пола године… Гордана jе дипломирала у средњоj грађевинскоj. Надала се сталном запослењу. Радивоjе jе више од две децениjе радио у руднику „Сасе“. У руднику jе и пензионисан, jош пре почетка сукоба у БиХ.

ЈА САМ ИХ МРТВЕ ПОКУПИО – СЛАВКИ сам помагао да тела деце и мужа покупи по кући и дворишту. И достоjно их сахрани. Ја сам их мртве покупио – каже нам Крсто Ранчић (на слици) из Бjеловца. – То ми ниjе било први пут. А, у мени jе, као у гробници, остало шта сам све видео, какве унакажене српске жртве у Бjеловцу. Зашто сам то закључао у себе? Зато што желим да и њима и њиховим живима сачувам достоjанство.

– Рука му jе страдала у руднику, пензионисан jе као инвалид рада – каже Славка. – Тако ниjе ни могао да буде воjни обвезник. Нико га ниjе ни позивао. Тако… Никоме никада нисмо ни зло помислили, а камоли учинили. И, питам се: зашто су ми побили децу и мужа? И, питам се: зашто сам jа остала? Зашто, да никог више немам. Ни живота немам. Јер, ово што човек живи, као jа што живим, и ниjе живот. То jе да се вучеш као пребиjен. Желиш да умреш, а назор не можеш.

Повиjа се млада jабука под ветром. Подрхтаваjу младице од додира руке. Ни биљке овде више не веруjу.

– Не знам да ли jе тежа ноћ или jе теже jутро – каже Славка Матић. – Причам с фотографиjама. Како би било да сте ми живи, мили моjи. Како би било? И стално ми jе пред очима то што сам затекла. Снежана jе, jасно ми jе, погођена кад и Гордана, на вратима куће. Па се вукла до купатила. Ту су jе стигли и пуцали jоj у главу. Зашто, питам се.

Око нас, док Славка враћа слике ужаса, у дворишту породичне куће Матића играjу се jагањци.

– Занимам се, помало, лакше ми jе. А све ми се чини да ме ови jагањци више разумеjу, него… Да jе среће, да ми се по дворишту играjу унуци.

Прича нам, после, да jе сведочила у Хагу у поступку против Орића. А, недавно, и као сведок одбране на суђењу генералу Младићу.

– Говорила сам и као маjка и као човек коjи jош има мало наде да ће неко, некад одговарати за моjу мртву децу и мужа. Нисам од оних коjи кажу: све jе то, Славка без везе… Сведочење, доказивање, без везе. Ја jош веруjем, макар и после мене, да ће неко ову нашу неправду до неба, да исправи. Зато сам ишла да сведочим. Зато немам страх да о свему jавно говорим. И, кажем вам, сведочићу док сам жива. А, можда сам због тога и жива.

БОЛ МАЈКЕ

СВАКО има право да своjе жртве оплакуjе. Али нема право да их преувеличава, а туђе да унижава. Бол сваке маjке, била она Српкиња, Бошњакиња, Хрватица, исти jе. Али jа се не мирим и не пристаjем да било ко и било каква резолуциjа моjу, у рођеноj кући убиjену децу, скрнави. И да каже: то ниjе био злочин.

Сутра: Ни да преболим, ни да опростим

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

Злочини муслимана под Орићевом командом (1)

Злочини муслимана под Орићевом командом (3)

Злочини муслимана под Орићевом командом (4)

Злочини муслимана под Орићевом командом (5)

Злочини муслимана под Орићевом командом (6)

Злочини муслимана под Орићевом командом (7)

Злочини муслимана под Орићевом командом (8)

Подриње – Јадовно 1941.