Srpska majka. I baka-nana. Radojka Ristivojević iz sela Kusadak, srez Jasenički, okrug Smederevski. U sutonu života. Sa buketom cveća u rukama. I osmehom na licu.
Radojka Ristivojević je u životu, pogledom savremenog čoveka, izgubila sve u Velikom ratu, tačno sto godina ranije. Pre rata imala je pet sinova. Prvo joj je, na Mačkovom kamenu, terajući Švabe, pao sin Miloš, 23 godine star. Pa Marko, sa 19 godina, u povlačenju preko Albanije, da mu se ni grob ne zna. Pa muž Života, otac dvojice heroja, na Krfu 1916. Otišao bio na nekakav izvor i natočio vode u čuturu, zamotao duvan koji je posle dugo vremena dobio kroz sledovanje, seo na jedan stepenik – i umro. Kada su mu drugovi prišli, još uvek je gorela cigareta u njegovoj ruci… Treći sin – vojnik Radovan, preživeo je rat. Poživeo u preskupo plaćenoj slobodi, ali ne dugo. Od bolesti i iznurenosti umro je 1929.
A Radojka, mučena, čuvala je preostala dva sina i obasipala ih ljubavlju. Od. njih je dočekala unučad i praunučad. I bila bogata. Porodica, crkva, otadžbina – za nju su bili svetinja u koju se ne dira. I nije bila žena u crnom po zanimanju. Nije se tužila na sudbinu, niti je psovala Boga. Krv njenih najbližih, prolivenu, niko joj nije plaćao.
Puno je takvih žena, skromnih i vrednih, sa crnim šamijama bila Srbija 1918. One su bile stubovi kuća, i očevi i majke. One su odnjihale, zavetima zadojile, i neke nove junake. One su deo našeg koda, od kog ne možemo i ne smemo da pobegnemo.
Autor: Nemanja Dević
Izvor: SRPSKI LEGAT
Vezane vijesti:
Nemanja Dević: Priča mi požutela fotografija | Jadovno 1941.
Nemanja Dević: Ja to bre volim, to je moje! | Jadovno 1941.
Nemanja Dević: Jesmo li ovo i danas mi? | Jadovno 1941.