Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Српска мајка. И бака-нана. Радојка Ристивојевић из села Кусадак, срез Јасенички, округ Смедеревски. У сутону живота. Са букетом цвећа у рукама. И осмехом на лицу.
Радојка Ристивојевић је у животу, погледом савременог човека, изгубила све у Великом рату, тачно сто година раније. Пре рата имала је пет синова. Прво јој је, на Мачковом камену, терајући Швабе, пао син Милош, 23 године стар. Па Марко, са 19 година, у повлачењу преко Албаније, да му се ни гроб не зна. Па муж Живота, отац двојице хероја, на Крфу 1916. Отишао био на некакав извор и наточио воде у чутуру, замотао дуван који је после дуго времена добио кроз следовање, сео на један степеник – и умро. Када су му другови пришли, још увек је горела цигарета у његовој руци… Трећи син – војник Радован, преживео је рат. Поживео у прескупо плаћеној слободи, али не дуго. Од болести и изнурености умро је 1929.
А Радојка, мучена, чувала је преостала два сина и обасипала их љубављу. Од. њих је дочекала унучад и праунучад. И била богата. Породица, црква, отаџбина – за њу су били светиња у коју се не дира. И није била жена у црном по занимању. Није се тужила на судбину, нити је псовала Бога. Крв њених најближих, проливену, нико јој није плаћао.
Пуно је таквих жена, скромних и вредних, са црним шамијама била Србија 1918. Оне су биле стубови кућа, и очеви и мајке. Оне су одњихале, заветима задојиле, и неке нове јунаке. Оне су део нашег кода, од ког не можемо и не смемо да побегнемо.
Аутор: Немања Девић
Извор: СРПСКИ ЛЕГАТ
Везане вијести:
Немања Девић: Прича ми пожутела фотографија | Јадовно 1941.
Немања Девић: Ја то бре волим, то је моје! | Јадовно 1941.
Немања Девић: Јесмо ли ово и данас ми? | Јадовно 1941.
Немања Девић: Бићемо свједоци чина у коме ће Република …
