Poslednje svedočenje (10): Novi svetski nered

Prema oceni Slobodana Miloševića, građanski rat u Jugoslaviji je iniciran kada je opstanak Jugoslavije bio očigledno suprotan strateškim interesima Sjedinjenih Američkih Država, katoličke crkve, Nemačke i drugih koji su imali slične interese i pretenzije na ovaj prostor. On smatra da na ovoj teritoriji nisu vođeni ratovi, nego samo jedan rat – rat protiv Jugoslavije.

– Taj rat – kaže on – podstican je i usmeravan od strane najvećih sila savremenog sveta sa osloncem na unutrašnje saveznike, nacionalističko-separatistička jezgra, uz dominantno prisustvo onih snaga koje su poražene u Drugom svetskom ratu. Taj rat je vođen svim sredstvima, medijskim, političkim, ekonomskim, vojnim. Taj rat je najpre vođen decenijskom medijskom kampanjom u kojoj je zloupotrebljen monopol na globalnim sredstvima informisanja, zatim spoljno-političkom intervencijom usmerenom na stvaranje nezavisnih država od jugoslovenskih republika, a zatim najsvirepijom višegodišnjom ekonomskom kampanjom i sankcijama protiv SR Jugoslavije, koje se jedino mogu kvalifikovati kao genocid, i konačno vojnom agresijom. I to 1995. godine protiv Republike Srpske i u „Oluji“, kao što smo videli uz učešće snaga NATO-a u najvećem etničkom čišćenju koje je zabeleženo, i 1999. protiv SR Jugoslavije.

Ogromna konfuzija

Ova velika medijska, politička, ekonomska i vojna kampanja na razbijanju Jugoslavije i interesnoj prekompoziciji Balkana, prepuna je manipulacija o navodnim genocidnim Srbima koje treba da budu krunisane ovom lažnom optužnicom sa velikim pretenzijama da ona obavi istorijski zadatak. Naime, jasno je da je osnovna sadržina ovog posla intervencija u istoriju, da se nekakvim, kako to treba da izgleda, sudskim procesom i naravno pravnim putem prevede laž i manipulacija u istinu. Milošević smatra da ovaj proces, koji je započeo rušenjem Berlinskog zida, još nije završen, da on još teče „uz ogromnu konfuziju u sferi prava, politike, istorije, filozofije“:

– Najavljeni novi svetski poredak se sve više iskazuje kao svetski nered, a ova prva posthladnoratovska faza završena je neuspešno, čak i po ocenama vrhunskih stručnjaka Zapada. U taj negativni rezultat svakako se uključuje razaranje Jugoslavije – veli Milošević, koji se posebno osvrće na tvrdnju američkog predsednika Klintona da su Srbi odgovorni za izazivanje dva svetska rata, kao primer bezočnog pokušaja prekrajanja istorije:

– To onda znači da Nemci nisu odgovorni ni za jedan, imaju moć falsifikovanja stvarnosti i sadašnjosti i prošlosti i prete da postanu model oblikovanja budućnosti. Ta poruka predsednika Amerike kao svetskog lidera – kad kažem svetskog lidera mislim na Ameriku, ne na Klintona – može se upotrebiti kao metafora za jednu čitavu decenijsku kampanju laži. Mislim da može samo da joj konkuriše ovo što smo čuli od druge strane jutros (misli na haške tužioce, napomena B.S) i ono što su oni priložili. A ona, ta poruka je pogotovo apsurdna i pogotovo nečasna kada se zna da su se upravo u ta dva rata za koja su po Klintonu odgovorni Srbi, upravo ti Srbi uz ogromne žrtve borili rame uz rame sa tom istom Amerikom koja je 50 godina kasnije ocenila da joj Jugoslavija, i posebno Srbi, stoje na putu ostvarivanja novih interesa. Da se u te interese ne uklapa slobodna i nezavisna Jugoslavija. Da je svojim uspešnim razvojem i slobodarskim duhom rđav primer za druge i da je zato moraju razbiti i pretvoriti u zemlju trećeg sveta, pa i dalje od toga – vratiti u kameno doba.

– Zato nema prečeg posla za Srbe i Srbiju, ali i za sve druge kojima je stalo do slobode, od borbe protiv laži. I ja mislim da ovaj vaš nelegalni sud potpuno suprotno zamisli njegovih kreatora i uprkos restrikcijama u emitovanju njegovog toka, iskrivljavanju informacija već postaje poprište rušenja, decenijske satanizacije Srba i ogledalo sramote za izvršioce zločina nad Jugoslavijom. Naizgled paradoksalno, ali u istorijskom smislu ovde se suprotno namerama njegovih kreatora utvrđuje upravo njihova krivica, a ne moja. Moju utvrđuje porota koju čini moj narod, i sav istinoljubiv svet. Odgovarajući na optužbe za navodnu agresiju i zločine u Bosni i Hrvatskoj, Milošević je kazao da je ta optužba lažna jer ni u Hrvatskoj ni u Bosni nije reč o agresiji već o građanskom ratu, jer je taj rat u oba slučaja za srpski narod i u Hrvatskoj i u Bosni, bio odbrambeni rat:

– Optužnica je apsurdna i u formalnom i u materijalnom smislu – dodao je on – jer se optužuju Srbija i ja kao njen predsednik za građanski rat u Hrvatskoj, za građanski rat u Bosni, a da pri tom Srbija nije bila u ratu, niti je Savezna Republika Jugoslavija bila u ratu ni sa Hrvatskom ni sa Bosnom i Hercegovinom. Upravo, predsednici Hrvatske i Bosne, Tuđman i Izetbegović, predsednik Predsedništva Jugoslavije u to vreme, Stjepan Mesić, započeli su rat protiv Jugoslavije, a time protiv Srba, građana Hrvatske i građana Bosne i Hercegovine, najpre nasilnim, protivustavnim aktom secesije tih republika, a odmah i oružanim nasiljem protiv srpskog stanovništva, s tim što je nasilje u Hrvatskoj počelo čak mnogo pre nego što je došlo do proglašavanja nezavisnosti.

Pri tom, da odmah kažem, nije sporno da je Srbija pomagala i Srbima u Bosni i Srbima u Hrvatskoj da opstanu i prežive. Apsurdno je to što je za vas logično da, na primer, Amerikanci, Nemci, Vatikan, Iranci, Saudi Arabija, Austrija, Turci, Avganistanci i tako dalje, pomažu Muslimanima i Hrvatima, ali nije logično da Srbi pomažu Srbima, da prežive na svom kućnom pragu.
Uz to, Milošević je naglasio da Srbi u Jugoslaviji nisu dovodili u pitanje pravo nijednog konstitutivnog naroda na samoopredeljenje, samo su smatrali, i danas to smatraju, da pravo na samoopredeljenje pripada i srpskom narodu, i da sve ono što mu je oduzeto i uskraćeno silom ili kršenjem tog prava nema nikakvu važnost po međunarodnom pravu i ne može biti priznato ni pod kakvim pritiscima:
– Ova lažna optužnica poriče Srbima sva ljudska prava pa čak i pravo na život, pravo na samoodbranu, jer u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, Srbi su branili prostore na kojima vekovima žive – utvrdio je Milošević, citirajući pri tom Čarlsa Bajda, zamenika komandanta američkih snaga za Evropu, koji je u oktobru 1995. godine, u „Foreign affairs“ napisao: „Slika ovog rata je slika stalne ekspanzije Srba. Većina onoga što Hrvati nazivaju ‘okupirana teritorija’ je zapravo zemlja na kojoj su Srbi živeli više od tri stoleća. Isto važi i za većinu srpskih teritorija u Bosni koje zapadnimediji nazivaju ’70 odsto bosanske teritorije koje su zauzeli srpski pobunjenici’. Ukratko rečeno, Srbi nisu pokušali zauzeti nove teritorije, već su nastojali jedino zadržati ono što je već bilo njihovo.“

Razorena po volji sila

Govoreći o razaranju Jugoslavije, Milošević je kazao i ovo:

– Razorena je jedna multietnička, multikulturalna, multikonfesionalna država koja je imala svoj istorijski i međunarodni legitimitet. Da bi na njenoj teritoriji – po diktatu Nemačke i Vatikana, potpomognutih Sjedinjenim Državama i Evropskom zajednicom – bile stvorene čiste nacionalne mini-države. Razorena je država priznata od svih univerzalnih međunarodnih organizacija…

Odbio ponudu muslimana – Meni lično Tuđman nikad nije prebacivao umešanost Srbije u rat u Hrvatskoj – rekao je Milošević. – Mi smo u Ženevi bili da pomognemo da tri strane u Bosni dođu do mira… A Tuđman je, takođe, znao za moj stav prema ponudi muslimanske strane koju je u njihovo ime došao u Beograd da mi prenese Adil Zulfikarpašić, Izetbegovićev sponzor i mentor, biznismen iz Ciriha. Predložili su da se Srbi i muslimani u Bosni i Hercegovini udruže protiv Hrvata… Moj odgovor je bio da se nikako dva naroda ne smeju udružiti protiv trećeg, da su za odnose na Balkanu od ogromne važnosti odnosi između Srba i Hrvata i da ja te odnose mogu da vidim u budućnosti samo kao odnose saradnje i prijateljstva…

Izvor: VESTI

Vezane vijesti:

Poslednje svedočenje (1): Dajte milijardu i vaš je

Poslednje svedočenje (2): Nisu mu dozvolili da kaže

Poslednje svedočenje (3): Tri laži ne daju istinu

Poslednje svedočenje (4): Počelo je jednom laži

Poslednje svedočenje (5): Ceo narod meta

Poslednje svedočenje (6): Kineski sindrom

Poslednje svedočenje (7): Spasao sam Rugovu

Poslednje svedočenje (8): Mezimci Bin Ladena

Poslednje svedočenje (9): Pero u službi zločina