БРОД, (СРНА) – Удружење за тражење
заробљених бораца и несталих цивила из Брода оптужило jе Институт за тражење
несталих и Тужилаштво БиХ да скриваjу злочин коjи су над цивилима починили
припадници регуларне воjске из Хрватске у маjу 1992. године у близини Брода.
Предсjедник Удружења Марко Грабовац изjавио jе
Срни да jе риjеч о злочину коjи су припадници Хрватске воjске починили над
цивилима из Подриња коjи су се налазили у четири аутобуса. Аутобуси су код
Брода требали да пређу Саву и да пут наставе ка некоj од европских земаља.
„Заустављени су код Брода, одведени и
ликвидирани, jер jе са врха тадашње власти Хрватске стигла наредба да аутобуси
не смиjу прећи на хрватску териториjу“, подсjетио jе Грабовац, напомињући
да jе међу цивилима било наjвише жена и дjеце.
У четири аутобуса било jе око 220 цивила.
Њихова тиjела су сахрањена у масовне гробнице,а jедна таква, у коjоj су се
налазила тиjела 59 лица,међу коjима и скелети 22 дjеце млађе од 15 година,
налазила се у Сиjековцу на муслиманском гробљу.
Тиjела су ексхумирана и одвезена у Високо иако
су представници из Републике Српске захтиjевали да се посмртни остаци пренесу у
Бањалуку.
Грабовац истиче да су ови посмртни остаци били
предмет манипулациjе и да се данас не зна гдjе се она налазе.
„Наше удружење више пута jе захтиjевало
од Института за тражење несталих и Тужилаштва БиХ да се идентификуjу посмртни
остаци ексхумирани из масовне гробнице у Сиjековцу jош приjе седам година, али
су они то одбиjали. Нико не жели ни да каже гдjе се тренутно налазе ови посмртни
остаци.У Високом, сигуран сам, нису“,категоричан jе Грабовац.
Он истиче да би одговор на ово питање наjбоље
могли дати Ениса Адровић коjа jе у то вриjеме била тужилац Кантоналног суда у
Зеници и адвокат Душко Томић, али и Добоjско тужилаштво.
Према риjечима Грабовца, jош двиjе масовне
гробнице са подрињским жртвама из аутобуса налазе се у Дубочцу код Дервенте.
Представници Института за тражење несталих БиХ
прошле године су претраживали оваj терен, али су убрзо одустали.
За злочин над цивилима из Подриња терете се
Анто Пркачин коjи jе био командант ХОС-а и Ниjаз Чаушевић, звани Медо.
Извор: 