ПОПИС СТАНОВНИШТВА ЗА СРБЕ У ХРВАТСКОЈ – БИТИ ИЛИ НЕ БИТИ!

Приредио: Дарко Терзић

Предстоjећи попис становништва у Хрватскоj за Србе у тоj држави jе – бити или не бити! Хрватска ће сигурно учинити све да се Срби не попишу и тако ће бити у потпуности остварена политика Анте Павелића и Фрање Туђмана, у вриjеме „европског“ предсjедника Иве Јосиповића и уз активно учешће представника Срба као коалиционих партнера ХДЗ-а – упозорава предсjедник Асоциjациjе избjегличких и других удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир.

БЕОГРАД, 11. ЈАНУАРА /СРНА/ – Ако jе судити према резултатима пописа становништва у Хрватскоj, почевши од првог, одржаног 1948. године, па све до посљедњег 2001. године, може се закључити да се Срби у овоj бившоj jугословенскоj републици нису ни рађали!

„Укупан броj Срба и других припадника националних мањина, забиљежен пописом из 1991. године, идентичан jе ономе из 1948. године“, каже Будимир.

Према попису из 1991. године, Хрватска jе имала 4 784 265 становника, од тога броjа као Срби изjаснило се 581 663 становника или 12,15 одсто. Таj броj сигурно jе далеко већи, jер се више од 106 000 лица изjаснило као Југословени, а познато jе да су већину од тога броjа сачињавали Срби коjи су се у значаjном броjу налазили и у рубрици „остали“ у коjоj jе било уписано 316 736 становника. Тако се, према Будимировим риjечима, поуздано може тврдити да jе тада у Хрватскоj живjело више од 800 000 Срба.

„Затим jе већина Срба у два велика таласа напустила Хрватску. Први талас био jе 1991. године што jе представљало почетак политике коjу jе проводила Хрватска демократска заjедница и њен предсjедник Фрањо Туђман, а чиjи циљ jе био да се броj Срба у Хрватскоj сведе на три до четири одсто. Ово jе постигнуто послиjе другог таласа коjи jе био 1995. године, током операциjе `Бљесак` и `Олуjа` када jе готово сво становништо протjерано са подручjа Републике Српске Краjине. А евидентиран jе и трећи талас – то су они коjи нису жељели дочекати завршетак тзв. мирне реинтеграциjе источне Славониjе и Барање“, наводи Будимир.

Он закључуjе да ће српске организациjе морати да уложе посебан напор да анимираjу грађане српске националности да се изjасне као Срби, jер ће попис бити и индикатор тренда повратка српског становништва, а послужиће и као одговор на питање колико су Срби у данашњем хрватском друштву слободни да jавно искажу своjу националну припадност.

„Према Уставном закону, од резултата тог пописа зависиће заступљеност припадника мањина у органима регионалне и локалне самоуправе, равноправна употреба jезика и писма, те других права“, наводи Будимир.

Он указуjе да ће предстоjећи попис становништва у Хрватскоj за српску заjедницу имати много већи значаj од пуке статистике, будући да ће у наредних десет година представљати темељ за остваривање права из Уставног закона о правима националних мањина.

Уочаваjући изузетан значаj резултата пописа становништва, Српско културно друштво „Просвjета“ из Загреба покренуло jе инициjативу у коjоj се тражи да се у договору са Српском православном црквом /СПЦ/, Српским народним виjећем /СНВ/ и осталим српским институциjама у Хрватскоj донесе заjедничка платформа уочи предстоjећег пописа становништва.

У своjоj Божићноj посланици, епископ горњокарловачки Герасим позвао jе вjернике да се на предстоjећем попису становништва изjасне као Срби по националности, православни вjерници и припадници СПЦ, jер jе то, како jе поручио, за садашња и будућа покољења Срба од пресудне важности.
„Колико jе приликом пописа 2001. године у неким сегментима била лоша методологиjа показуjе то да у двиjе понуђене рубрике броj оних коjи су се изjаснили само као `припадницима православне цркве` износи 196 000, док jе броj оних коjи се сматраjу `припадницима Српске православне цркве` 40 400. Остаjе отворено питање да ли jе ово учињено случаjно или се и овдjе могу крити покушаjи стварања jош jедне православне цркве, оваj пут на простору Хрватске“, наглашава Будимир.

Тако jе у Карловачкоj жупаниjи, гдjе jе и сjедиште Епархиjе горњокарловачке, само 88 лица уписано да су припадници СПЦ, а чак њих 14 643 изjаснило се да „припада православноj вjери“. У поjединим општинама у коjима jе већинско становништво православне вjере, ова лажна статистика показуjе сљедеће: у Крњаку од укупно 1 306 православаца само њих 13 припада СПЦ, а у Плашком од 1 045 православних вjерника само четири становника забиљежена су у рубрици „СПЦ“. У граду Загребу од 15 634 оних коjи су се декларисали као припадници православне вjере, само их jе 129 пописано да су припадници СПЦ.

„У Вуковарско-сремскоj жупаниjи споразумиjевање између пописивача и грађана било jе мало успjешниjе – од 31 564 припадника православне цркве, 18 166 изjаснило се као припадници Српске православне цркве. Оваj примjер наjбоље показуjе шта све чека Србе приликом пописа и колико могу вjеровати онима коjи таj попис буду проводили“, обjашњава Будимир.

Према Закону о попису становништва, домаћинстава и станова у Републици Хрватскоj коjи jе Хрватски сабор, донио на сjедници 15. jула 2010. године, пописиваће се хрватски држављани, страни држављани и особе без држављанства коjе имаjу пребивалиште у Хрватскоj, без обзира налазе ли се у вриjеме пописа у Хрватскоj или у иностранству.

Пописом, коjи jе планиран од 1. до 28. априла ове године, неће бити обухваћене особе коjе имаjу пребивалиште у Републици Хрватскоj, али су одсутне дуже од jедне године. Неће бити обухваћени ни они коjи имаjу боравиште у Хрватскоj краће од jедне године и не намjераваjу дуже од тога остати, те студенти коjи студираjу у иностранству.

„Још у вриjеме доношења Закона, а и касниjе покушава се проблематизовати, истина не довољно гласно, законска одредба да се пописом обухваћаjу само особе коjе имаjу пребивалиште у Хрватскоj уз услов да годину дана нису биле одсутне из земље. Оправдање за ово Хрватска налази у уредбама Европске униjе у коjима се особе избjегле из земље не наводе као изнимка па се на њих примjењуjе критериjум одсутности од 12 мjесеци и биће укључени у укупан броj становника земље у коjоj се налазе“, каже Будимир.

Према његовим риjечима, таj критериjум, осим земаља Европске униjе, примjењиваће и земље у региjи, а тиме се осигурава да те особе буду укључене у укупан броj становника само jедне земље.

„То ће наниjети наjвећу штету, првенствено, српскоj мањинскоj групациjи коjа jе пред налетима рата, спашаваjући голи живот, морала напустити Хрватску“, констатуjе Будимир.

Иако Хрватски сабор jош ниjе усвоjио Приjедлог закона о измjенама и допунама Закона о пребивалишту и боравишту грађана, углавном jер би то могло имати посљедице за положаj и опстанак Хрвата у БиХ, посљедице ће бити погубне за избjегле и прогнане Србе из Хрватске.

„Тако ће углавном сви они бити сприjечени да се попишу, осим оних на коjе се односи Програм повратка и збрињавања прогнаника, избjеглица и расељених лица, Програм обнове или Програм стамбеног збрињавања или коjи jош увиjек имаjу статус избjеглице. Тако ће више од 100 000 оних коjима су одузета станарска права и коjи се не враћаjу по рестриктивним и дискриминаторским одредбама о стамбеном збрињавању бити брисани из евиденциjе пребивалишта у Хрватскоj“, истиче Будимир.

Коментаришући резултате пописа из 2001. године Жарко Пуховски из хрватског Хелсиншког одбора изjавио jе тада да „смањење jедне етничке групе у jедноj децениjи скоро за трећину не може бити резултат природних миграциjа, већ jе то одлазак под притиском, што се обично назива етничким чишћењем“.

„Већ сада сигурно можемо закључити да jе броj Срба сада мањи него за вриjеме тог пописа. Подручjа од посебне државне бриге /бивша РСК/ су и даље депопуларишућа. Њихова демографска структура великим диjелом jе поремећена ратним дешавањима. Нема виталне, потенциjалне аутохтоне демографске обнове. У дугорочноj перспективи, уколико не дође до радикалних имиграционих заокрета, ова ће подручjа великим диjелом опустjети и то не само рурални дио већ и градови коjима ова сеоска насеља гравитираjу“, наглашава Будимир.

Он подсjећа на риjечи политолога Јована Мирића да Хрватска „наставља политику етничког чишћења“, те да jе таква политика „нормална за хрватске демографе, коjи нису изразили чак ни жаљење што су многи хрватски краjеви опустjели и што су настали демографски губици“.

Према Мирићевом мишљењу, оно што ниjе направила политика, направиће биологиjа. Читави краjишки простори су опустjели, они коjи су остали као да их нема, jер немаjу комуникациjу са остатком свиjета, а са расељеном родбином покидане су им везе.

Извор: