Pop koji to nije

Hoće li Srbi sledećeg patrijarha Srpske pravoslavne crkve (SPC) dobiti na stranačkim izborima? Po principu, jedan čovek jedan glas.

Izađe, uzmimo, Demokratska stranka sa svojim kandidatom, a to može da bude, šta ja znam, vladika Grigorije; Srpska napredna stranka kandiduje, recimo, vladiku Atanasija Rakitu; Demokratska stranka Srbije, Voje Koštunice, istakne kandidaturu Amfilohija (Radovića); Ujedinjeni regioni Mlađana Dinkića stanu iza, pretpostavimo, episkopa Vasilija…

I krene predizborna kampanja, TV dueli, konferencije za novinare, stranačko opanjkavanje…

Ovo je, reći ćete, nemoguće. Nadam se. Ali, događaj od pre neki dan, zabeležen u Zemunu, pokrenuo je, bar u mojoj glavi, gore iznetu mogućnost.

U zemunskom Magistratu, prostorijama Srpske radikalne stranke, obeležena je stranačka slava, Sveta tri jerarha i tom prilikom, kao što nalažu običaji, sveštenik SPC presekao je slavski kolač. Ove godine to je uradio izvesni Branko Zelen, koji je tom prilikom umesto duhovni održao politički govor, nastupajući kao stranački aktivista.

Evo šta je sveštenik Zelen, kako ga citiraju neki beogradski mediji, uz ostalo rekao okupljenima u Magistratu.

– Mi u Srpskoj radikalnoj stranci trudimo se da našem narodu otvorimo oči da zna odakle vreba zla kob, a jedino naša Srpska radikalna stranka čuva pravoslavlje i srpstvo (…) Nad Srbijom se nadvilo zlo uništenja pravoslavlja, srpstva i svetinja, to zlo provodi dvoglava aždaja, Zapad i Amerika. U tome im ne smetaju Srbi poput Čede Jovanovića ili Čanka, jer su im takvi podobni, ali im smetaju oni Srbi kojima su na prvom mestu sveti Sava, Vasilije Ostroški, car Lazar…

Čak i da je sve ovo tačno, a nije tačno, zar je na popu da to govori? Šta je Branko Zelen? Stranački aktivista ili svešteno lice? Nadležna crkvena instanca još nije reagovala na ovaj skandal, a da je skandal – jeste.

Da li su svi sveštenici Srpske pravoslavne crkve članovi, simpatizeri, glasači (kako god hoćete) Srpske radikalne stranke. Nisu, čak ni po zakonu verovatnoće. Znam neke od njih koji su bliski demokratama (što Koštunici, što Tadiću), druge koji u Tomislavu Nikoliću vide spas i Srbije i srpstva, treće kojima su svi političari oličenje zla, ali o tome javno ne govore, ne učestvuju u stranačkim kampanjama. Ko je Zelenu dao pravo da bude stranački pop?

Kanoni SPC zabranjuju sveštenicima da se bave politikom, strančarenjem, političkim agitovanjem. Niko popovima u Srbiji ne brani, niti je branio, da glasaju na izborima, to je dozvoljeno, ali im njihova crkva brani stranačko i političko angažovanje. To je kršenje svetih načela vere.

Za sveštenika je svaki čovek isti, i heroj i izdajnik otadžbine. Sveštenik nije pozvan ni da sudi ni da presuđuje. Njegovo polje delovanja je ljudska duša. Branku Zelenu bi, ako je zaista na putu Isusa Hrista, jednako dragi trebalo da budu Vojislav Šešelj i Čeda Jovanović. Hristovo učenje mu čak nalaže da se više moli za Jovanovića nego za Šešelja, da tu „zalutalu ovcu“ vrati duhovnom stadu. Kao što je to radio Isus u čije učenje, valjda, veruje Branko Zelen.

Kako se Zelen ponaša kad u njegovoj parohiji umre čovek za koga se pouzdano zna da nije član Srpske radikalne stranke i da o Šešelju ne misli ništa dobro? Služi li opelo na toj sahrani ili traži zamenu? Ako služi da li je to samo zbog novca? U kojoj meri je to opelo iskreno „posredovanje“ između duše pokojnika i Svevišnjega? Gde je u svemu ovome duša sveštenika Branka Zelena?

Hoće li sutra neki demokrata ili naprednjak, u parohiji Branka Zelena, kad bude krstio dete, zvati popa radikala ili… Hoće li pop radikal, i sa kakvim duhovnim mirom u sebi, krstiti dete demokrate?

Bezbroj pitanja, a malo odgovora. Evo još dva: Kakva je budućnost SPC sa ovakvim sveštenicima? Čeka li Srbe, zaista, ona projekcija sa početka teksta?

Izvor: vesti