ПОМЕН НА МАСАКРИРАНИ КОНВОЈ СРПСКИХ ЦИВИЛА

У аутобусу jе 27. августа 1992. године страдало двоjе дjеце од по 12 година, убиjена jе старица од 86 година, а рањена су дjеца од по три, четири, пет и шест година, свjедочи возач Ранко Иконић.

Приредио: Бранко КУСМУК

У Кукавицама код Рогатице 1992. године догодио се страшан злочин, када су припадници муслиманских снага из засjеде убили 26 и ранили 80 српских цивила, коjи су аутобусима одлазили из Горажда.

Возач аутобуса коjи jе рањен у овоj колони Ранко Иконић каже за Срну да ни послиjе 23 године оваj злочин не може да застари. Он истиче да су превожени цивили – жене, дjеца и стариjи људи, те да ниjе било ниjедног воjника међу 120 путника.

Према Иконићевим риjечима, у аутобусу jе убиjено 14 путника, а рањено 60.

“Ја сам међу првима рањен у обjе ноге, али сам успио да аутобусом на фелгама дођем до Рогатице. То jе била тешка ситуациjа коjа се сада не може риjечима обjаснити”, истиче Иконић.

Он наглашава да jе у аутобусу тог 27. августа 1992. године страдало двоjе дjеце од по 12 година, да jе убиjена старица од 86, а рањена су дjеца од по три, четири, пет и шест година.

“То jе била катастрофа, класична `сачекуша` коjа jе одрађена професионално”, сjећа се Иконић.

Иконић jе на Суду БиХ изjавио да то не може бити случаjност. У колони jе горjело више аутомобила, а на коловозу jе било камења – што jе jедан од класичних знакова засjеде.

Мада адвокати оптужених сматраjу да jе то био “воjни циљ”, Иконић пита како jе могуће да су воjни циљ дjеца од пет и 12 година, као и старица од 86 година.

Један од преживjелих Срба из колоне Вељко Ласица каже да преживjели обиљежаваjу своj други рођендан, те да jе било врло тешко изаћи из тог пакла.

“На овим жртвама муслимански режисери градили су кариjере, снимали филмове и приказивали их као жртве коjе су побили Срби”, наводи Ласица.

Жртве су лежале више од мjесец дана на овом асфалту. Међународне хуманитарне организациjе и конвоjи су пролазили, нико их ниjе хтио склонити. Помjерили су их само толико колико jе довољно да би могли наставити пут према Горажду.

Напокон, послиjе дуго времена, породице погинулих, преживjели у колони и приjатељи одважили су се и нашли снаге да покупе мртве.

Свjедоци кажу да знаjу ко су нападачи и њихова имена и истичу да jе важно приказати злочине и њихове починиоце. Међутим, оваj злочин се минимизира, уз оправдање да се наводно радило о воjноj колони.

Миломиру Матовићу jе у колони у Кукавицама погинуо син Далибор, дjечак од 11 година.

“Остао сам у Горажду да браним огњиште од муслиманских џихадиста. Своjе диjете нашао сам на партизанском гробљу у близини jедне касарне – ниjе имао око, а ту сам видио и два трупа без главе”, свjедочи Матовић.

Драгиша Андрић, предсjедник Регионалног удружења логораша из Вишеграда, наводи да jе у Горажду и околним селима убиjено више од 250 српских цивила, а многи од њих прошли су кроз страшне муке у логорима.

У логору Муjовића Поље заробљено jе више од 50 Срба, од коjих су само двоjица преживjела. Ништа боље се ниjе десило ни у логору Штампариjа у Витковићима, као ни у бившоj згради ЗОИЛ-а и у затвору Полициjске станице.

Од 159 несталих српских цивила, њихове породице jош траже њих 90.

Због горажданских логора у коjима су страдали Срби, у Суду БиХ подигнута jе оптужница.

Извор:

Везане виjести:

Кукавице код Рогатице – Jadovno 1941.

КОНАЧНО ИСТРАГА У ПРЕДМЕТУ “КУКАВИЦЕ” – Jadovno 1941.

у кукавицама служен парастос за 26 убиjених српских цивила

Потврђена оптужница за злочин у Кукавицама: За инфо о …