Политичари и лингвисти заједно да чувају српски језик и идентитет

Српски jезик никада ниjе био у тежем положаjу него данас и он се мора очувати не због jезика самог, већ због опстанка Срба на различитим просторима, указао jе данас у Биjељини српски лингвиста Милош Ковачевић.

Ковачевић jе на научном скупу о српском jезику и ћирилици указао и да jе положаj jезика такав више због политике него због лингвистике, те да се лингвисти и политичари заjедно мораjу изборити за његово очување, а тиме и за очување српског идентитета.

„Данас се не зна шта jе то српски jезик, не зна се то шта jе лингвистички српски jезик према jезицима коjи су из њега изведени, и то само и jедино именом. Не постоjи никаква разлика између онога што други зову босанским, хрватским или црногорским jезиком. Ако се праве идентитетски критериjуми све jе то – српски jезик“, наглашава Ковачевић.

Ковачевић каже да га као лингвисту не интересуjе шта говоре Црногорци или Бошњаци о jезику, већ шта говори наука о jезику, те како убиjедити српску политичку елиту да мора стати иза националних проjеката коjи се тичу jезика.

„Научне чињенице и jезик као наука без помоћи оних коjи их пропагираjу никад не могу тако и дjеловати. Наjбитниjе jе како ће се српски политичари понашати. Не смиjу на jедан начин да се понашаjу они коjи су у Парламентарноj скупштини БиХ, а на други они коjи су у Народноj скупштини Републике Српске“, рекао jе Ковачевић.

Он jе нагласио да српски лингвисти никада нису били уjедињениjи у одбрани српског jезика и ћирилице као данас и они ће покренути питања о закону о jезику и писму у Републици Српскоj.

Ковачевић каже да ако неко жели да се понаша антинационално, онда то треба jавно да каже – jа нисам Србин по српским идентитетским националним критериjима, jа не прихватам да jе српски jезик или ћирилица критериjум моjе националне припадности.

Многи коjе плаћаjу стране државе настоjе данас да се направи унитарна Босна, а то не може. Једноставно, не може држава без босанског jезика, као обjедињаваjућег, а такав не постоjи, каже Ковачевић.

„Ако ми не очувамо српски jезик, и то као идентитетски критериjум, онда вjеруjте нема Срба у Републици Српскоj за 50 година, а можда и раниjе“, упозорава Ковачевић.

Сарадник Института за српски jезик САНУ Милорад Симић каже да положаj ћирилице данас jесте проблем, али не толики као статус jезика.

Он подсjећа да постоjи нешто што се зове службена и jавна употреба jезика и наглашава да jе у тим сегментима српски jезик веома угрожен.

„Ћирилица jе у многим срединама збрисана, а сад jе на дjелу растакање српског jезика – због одсуства изговорне норме и неписмених спикера, те реклама са говорним и писаним грешкама“, навео jе Симић.

Симић указуjе да постоjи општа jезичка криза, будући да ученици не уче jезик само у школи него и на телевизиjи и друштвеним мрежама гдjе има неколико милиона људи коjи у jезички саобраћаj уносе и знање и незнање.

„Одувиjек jе било неписмених људи, али ти људи нису имали могућност да кваре jезик као што данас на интернету чине“, рекао jе Симић.

Коментаришући покушаj да Хрвати данас ћирилицу узимаjу као своjе архаично писмо, Симић jе рекао да они „раде своj посао као што су чинили у протеклих 100-200 година – конституисали су националну државу и имаjу своj jезик“.

Симић наводи да не можемо очекивати да нам други чуваjу jезик ако то сами не чинимо, истичући да од сваког понаособ зависи коjим ће писмом писати.

„Све само од нас самих зависи и мало jе лицемjерно кад причамо како се у Вуковару лупаjу ћириличне табле, а не видимо шта се ради у Београду, како су исписани називи фирми, како се и шта пише по новинама“, рекао jе Симић.

Извор:

Везане виjести:

Сву енергиjу усмjерити на очување српског jезика | Јадовно 1941.

Неопходан закон о заштити ћирилице

ЋИРИЛИЦА ДИО ИДЕНТИТЕТА СРПСКОГ НАРОДА И КУЛТУРЕ