Председник СКД „Просвјета“ Синиша Љубојевић о очувању наше заједнице у Хрватској, судбини друштва на чијем је челу, враћеној имовини, капиталним пројектима…
ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА: ЗАГРЕБ
Када је „Просвјета“ након дугих година правне битке у Хрватској напокон добила поврат одузете зграде у самом центру Загреба, мало ко је могао да претпостави да ће за српско културно друштво тек почети проблеми. Иако је држава самим чином да врати имовину „Просвјети“ признала „грех“ одлуке о одузимању имовине, сада је затражила и плаћање пореза. И када је српска влада донела одлуку да за ту сврху обезбеди 150.000 евра, новац је отишао на рачун Српског народног већа, па још увек није искоришћен за плаћање пореза.
У разговору за „Новости“ Синиша Љубојевић, председник СКД „Просвјета“, каже да време истиче и да хитно треба наћи решење да се новац које је обезбедио Београд искористи за уплату пореза.
* Када је, и зашто, „Просвјета“ остала без своје имовине у Загребу?
– СКД „Просвјета“ у својем власништву до 1962. године имала је зграде у Загребу на адреси Прерадовићева улица 21 и 23. Након што је Друштво угашено 1971, а забрањено 1980. године, имовина је одузета и национализована. Обнова рада „Просвјете“ почела је 1992. године, а враћање имовине од Републике Хрватске затражено је 2001. године, те је покренут и судски спор. Над зградом у Прерадовићевој 21 „Просвјета“ се успешно уписује као власник, али Прерадовићеву 23 Влада Републике Хрватске враћа тек 2015. године Друштву.
* Како је уопште дошло до тога да треба платити порез?
– „Просвјета“ је одустала од судског спора за Прерадовићеву 23, према договору са политичким представницима Срба, да би Влада РХ могла „поклонити“ „Просвјети“ њену зграду. Тај поклон забележила је и Пореска управа, која доноси Решење о порезу на даровану имовину од пет одсто њене процењене вредности. Како је зграда у Прерадовићевој 23 процењена на 25 милиона куна или 3,3 милиона евра, „Просвјета“ је дужна да држави плати порез од око 170.000 евра за повраћај властите зграде.
* Због чега је Влада Србије средства предвиђена за плаћање пореза уплатила на рачун СНВ-а и каква је улога СНВ-а у свему томе?
– Влада Србије је, верујем, имала искрену намеру да помогне СКД „Просвјети“ као највећој и кровној институцији културе Срба у Хрватској, али тачан разлог уплате средстава на рачун СНВ-а могу само да нагађам. Како је нама рок за плаћање пореза истекао, биће тешко за „Просвјету“ и српску заједницу ако тај новац не послужи сврси. „Просвјетине“ зграде су велико богатство српске заједнице и многи их се желе дочепати. С тим некретнинама у функцији можемо финансирати школовање много српске деце и развијати значајне пројекте Срба у Хрватској.
* Преузели сте „Просвјету“ у временима која нису лагана за рад једне такве институције. Како данас делује „Просвјета“, који су јој приоритети?
– Осим наше издавачке делатности, делујемо кроз информисање у два часописа „Просвјета“ и „Бијела пчела“, затим је ту пројект Регистра културне баштине Срба, Централна библиотека, Центар за образовање, Ансамбл народних игара, те мноштво програма и секција културног аматеризма у 52 пододбора. Наслови које издајемо добијају потпору Савета за националне мањине, у склопу финансирања културне аутономије националних мањина. Наставићемо спроводити пројекте од значаја за очување културног, националног и језичког идентитета српске заједнице у Хрватској.
* Шта припремате од капиталних пројеката?
– Све што „Просвјета“ уради капитално је с обзиром на околности, те политички и економски положај српске заједнице у Хрватској. Важно је напоменути да је овог тренутка, уз све пројекте који имају свој континуитет, важно да се „Просвјета“ ослободи обавеза према Пореској управи. Са имовином Друштва, у сарадњи са осталим српским институцијама и Републиком Србијом, предложићу пројекат српског културног центра у Загребу, са привредним представништвом Србије и Амбасадом Србије у истом комплексу. Таквим поливалентним пројектом „српског центра“ оснажили бисмо српску заједницу у Хрватској, а СКД „Просвјета“ би, због своје величине, независног деловања и активности, постала једна од највећих културних институција у Хрватској.
* Колико Срби у Хрватској учествују у раду „Просвјете“, шта им она значи?
– Велики број активних чланова делује у „Просвјети“ и они су углавном ентузијасти у свом раду. „Просвјета“ понекад значи уточиште онима који не желе побећи од свог идентитета. Данас имамо више од 2.300 чланова, а спроводи се више од 300 програма годишње.
* Хоће ли са новом владом бити успостављена боља сарадња и шта у том смислу очекујете?
– Очекујем да Влада РХ да већи значај развоју културне аутономије Срба у Хрватској. Премијер Пленковић дуже је време боравио у Европском парламенту, па верујем да је стекао искуства у односу на националне мањине које многи у Хрватској немају. Надам се да ће се пронаћи више слуха за образовање српске деце на матерњем језику и писму, регистрацијом српских школа у источној Славонији, Барањи и западном Срему и развијању образовних програма за српску децу у остатку Хрватске.
УПЛИТАЊЕ ПОЛИТИКЕ
* ИЗАЗВАЛИ сте велику пажњу јавности када сте енергично тражили да се политика не меша у рад СКД „Просвјета“. Шта сте под тим желели да поручите?
– Српска заједница у Хрватској не може бити представљена кроз једног човека. Велики је број Срба интелектуалаца који не учествују у раду српских институција управо због уплитања појединих политичких представника Срба у све сфере заједнице. Ако желимо развијати српску заједницу, морамо бити плуралисти и демократе у сваком погледу. Немам ништа против тога да чланови свих тела Друштва буду чланови политичких партија, али одупрећу се спровођењу политичких налога у интересу било које политичке опције. Политици и аутократизму није место у „Просвјети“.
Аутор: Ј. Керблер
Извор: НОВОСТИ
Везане вијести:
Синиша Љубојевић нови предсједник СКД „Просвјета“ | Јадовно …
Синиша Љубојевић: Паљевине ресторана на Бјелоласици нису …
Љубојевић: Изасланик Божовић се само поставио заштитнички у …