Покољ у Гређанима и Човцу

Пише: Јадовно 1941.

Да би прикрила злочин над Србима у западној Славонији, Хрватска је многим српским повратничким продицама за њихове убијене чланове 1991. године признала статус цивилне жртве рата, уз образложење да су их убили – „четници“, а не хрватске паравојне групе и војници?!

У селу Гређани код Окучана, у западној Славонији, 5. септембра 1991. године припадници хрватских паравојних формација „Тигрови“ извршили су стравичан злочин над десетинама српских цивила и српским територијалцима од којих се многи још воде као нестали.

Хрватска паравојска упала је у српска села Гређане и Човац након повлачења бивше ЈНА на почетне положаје на канал Струг.

У ноћи 5. на 6. септембар око 22.00 часа паравојна група „Тигрови“ из правца села Млака и Нови Варош прва је упала у село Гређане, разоружавши сеоску стражу, након чега је услиједио масакр над српским цивилима.

Као потписник ових редова лично сам био очевидац свих догађаја, о чему сам у два наврата дао писмену изјаву представницима Хашког трибунала у нади да ће правда кад тад стићи злочинце, јер је те ноћи у непознатом правцу одведен и мој отац Рајко Савић који до данас није пронађен.

Те ужасне ноћи кроз село се, на прекиде чула рафална паљба, запомагање и јауци рањених. Сутрадан је био видљив стравичан злочин – масакрирани стараоци и жене.

Хрватска паравојска убила је Симу Зјалића, Милка и Раду Гаћеша, Драгицу Чалић, Љубицу Зјалић, Остоју Миладиновића, Милана Кесера, Рајка Гљивицу, Рајка Савића и многе друге из сусједног села Човац.

Помагао сам мјештанима који су као и ја игром случаја преживјели масакр да збрину рањене и сахране мртве, као и побијену стоку у близини сеоских њива.

Припадници хрватских паравојних формација „Тигрови“ иза себе су оставили праву пустош, изрешетане куће, прозоре, разваљена врата, разбацане ствари, а на фасадама кућа спрејом исписане називе „Тигрови“ и слова „У“, те поруке „Вратићемо се опет“, који сами по себи доказују о којим Туђмановим бојовницима је била ријеч.

Најтужнија је судбина једног од убијених територијалаца чије име не желим да помињем због безбједности његове породице. Бојовници су га мучили, а након што су га убили његово тијело бацили су у сеоско гробље и прекрили вијенцима.

Након пада западне Славоније у руке хрватских оружаних снага у операцији „Бљесак“ 1995. године један од хрватских бојовника који је трагичне ноћи 5. септембра 1991. године био у Гређанима јавио се родитељима убијеног територијалца, хвалећи се да им је он лично убио сина и показујући при том као доказ личне документе убијеног.

До данас, за овај ужасни злочин нико нигдје није одговарао – ни пред хрватским судовима ни у Хагу.

Да би прикрила злочин над Србима у западној Славонији, Хрватска је многим српским повратничким породицама за њихове убијене чланове 1991. године признала статус цивилне жртве рата уз образожење да су их убили – „четници“, а не хрватске паравојне групе и војници?!

Старији мјештани западнославонских села причају да им се поновила иста судбина као и 1941. године када су их Павелићеве усташе, уз помоћ комшија, убијале на кућном прагу, те одводиле у логоре смрти Стара Градишка, Јасеновац и Млака.

Хашки трибунал никада није водио интензивну истрагу о злочинима почињеним над Србима 1991. и 1995. године у западној Славонији.

Након толико година, хрватско правосуђе и даље упорно ћути о овим стравичним злочинима.

Зато и оно мало Срба повратника у западну Славонију страхује да четврти пут у историји не дочека исту судбину од оних који су им поручивали: „Вратићемо се“.

Пише : Миломир САВИЋ

Извор: