Покар: Пресуда Готовини противна осећају за правду

„Не веруjем да jе правда задовољена кад се кривица утврђена пресудом – коjу првостепено веће ниjе олако донело о чему сведочи више од 1.300 страница анализе – jедним потезом преиначуjе у само неколико пасуса, без пажљивог разматрања списа и примереног обjашњења“, подвукао jе италиjански судиjа Покар у противном мишљењу коjе jе део коначне пресуде.

Већином гласова три према два, апелационо веће Трибунала jе jуче ослободило генерале Готовину и Младена Маркача кривице за прогон Срба из Книнске краjине и друге злочине током и после операциjе Олуjа у августу 1995.

Тиме jе поништена првостепена пресуда Трибунала коjом jе Готовина у априлу прошле године био проглашен кривим и осуђен на 24 године затвора, док jе Маркачу била изречена затворска казна од 18 година.

Оштро противљење пресуди изразио и судиjа Кармел Ађиjус

„Фундаментално се противим целоj жалбеноj пресуди, коjа jе противна било каквом осећаjу за правду“, написао jе судиjа Покар. Оштро противљење пресуди изразио jе jош jедан члан жалбеног већа, судиjа Кармел Ађиjус (Carmel Agius) са Малте.

Одлуку да пониште првостепену осуђуjућу пресуду и ослободе генерале Готовину и Маркача донеле су судиjе Теодор Мерон (Theodor) из САД, Патрик Робинсон (Patrick) с Јамаjке и Мехмет Гинеj (Guney) из Турске.

У противном мишљењу, судиjа Покар указао jе на „велики броj грешака и погрешних конструкциjа у резоновању већине судиjа“, оцењуjући да jе данашња правоснажна пресуда заснована на погрешноj интерпретациjи закључака првостепеног већа и кршењу судске праксе и стандарда у жалбеном поступку.

По ставу коjи деле судиjе Покар и Ађиjус, већина судиjа jе напречац занемарила и одбацила велики део обимног доказног материjала на коjем jе била заснована првостепена пресуда.

Према тим доказима, артиљериjски напади Хрватске воjске на Книн, Обровац, Грачац и Бенковац, 4. и 5. августа 1995. били су противправни и спроведени у оквиру удруженог злочиначког подухвата воjно-политичког вођства Хрватске, чиjи су Готовина и Маркач били протагонисти, у циљу траjног прогона српског становништва.

На челу удруженог злочиначког подухвата био jе Фрањо Туђман

На челу тог подухвата, по данас поништеноj пресуди, био jе тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман.

У подробноj анализи данашње пресуде, италиjански судиjа Покар наглашава и да се већина судиjа „претварала“ да jе разматрала сав доказни материjал, те да jе сама примењивала погрешне аршине у разматрању првостепене пресуде и жалбе одбране.

Погрешном интерпретациjом већине, Покар назива кључни закључак да jе „камен темељац“ првостепене осуђуjуће пресуде био налаз да jе гранатирање четири града у Краjини било незаконито искључиво зато што су гранате падале ван круга од 200 метара од претпостављених легитимних воjних циљева.

Проглашаваjући jедногласно „правило 200 метара“ неутемељеним у доказима, жалбено веће jе већином гласова у данашњоj пресуди утврдило да нема других доказа да су артиљериjски напади на градове у Краjини били противправни.

Већина судиjа, надаље jе, уз противљење Покара и Ађиjуса, утврдила да пошто напади нису били противправни, ниjе могло бити ни удруженог злочиначког подухвата коjи jе на њима утемељен.

Већина судиjа ниjе у обзир узела доказе попут транскрипата са састанка на Брионима

Покар jе прецизирао да већина судиjа, притом, ниjе у обзир узела доказе попут транскрипата са састанка воjно-политичког вођства Хрватске на Брионима, 31. jула 1995. на коjем су председник Туђман и генерал Готовина, планираjући операциjу Олуjа, „договорили о заjедничком плану да уклоне српске цивиле из Краjине“.

У оштром супротном мишљењу, Покар наглашава да већина ниjе узела у обзир ни Готовинино наређење од 2. августа 1995. да се „градови ставе под артиљериjску ватру“, као ни броjна сведочења очевидаца, воjника Унпрофора и експерата.

Судиjа Ађиjус, коjи се такође супротставио ослобађаjућоj пресуди, нагласио jе да не може бити игнорисана чињенице да jе на Книн пало 900 проjектила за дан и да, истовремено, о било каквом отпору из града не постоjе докази.

Ефекат одлуке већине, по судиjи Ађиjусу, jесте да све артиљериjске поготке проглашава потенциjално законитим, упркос jасним назнакама да то нису.

Резоновање већине судиjа „далеко од убедљивог“

„На основу свих фактора, jа сам закључио да jе напад на Книн био неселективан и самим тим противправан“, подвукао jе судиjа Ађиjус.

Противећи се коначноj пресуди да операциjа Олуjа ниjе представљала удружени злочиначки подухват, судиjа Покар jе назначио да jе такво резоновање већине „далеко од убедљивог“, због тога што jе засновано искључиво на оцени да артиљериjски напади на градове у Краjини нису били незаконити.

Већина jе искористила погрешно утврђено „правило 200 метара“ из првостепене пресуде да поништи све преостале налазе на коjим су се темељили незаконитост артиљериjских напада и удружени злочиначки подухват, нагласио jе судиjа Покар, примећуjући да jе и то учињено на основу погрешног тумачења прве пресуде.

Притом, пошто jе одбацила „правило 200 метара“, већина судиjа у жалбеном већу, по италиjанском судиjи, ниjе одредила и применила своj правни стандард за одређивање (не)законитости напада, а била jе обавезна да то учини, уз могућност да потом пресуду врати првостепеном већу на поновно одлучивање.

Као доказ о постоjању злочиначког удружења, првостепено веће утврдило jе, подсећа судиjа Покар, да jе, после брионског састанка – на коjем су „учесници говорили о важности да одлазак српског становништва буде део и резултат напада коjи ће уследити“ – уследила депортациjа „наjмање 20.000 људи“ коjи су артиљериjским атацима у Олуjи насилно били покренути из градова.

Занемарили и доказе о злочинима коjе су Хрватска воjска и специjална полициjа учинили после Олуjе

Утврђуjући да удруженог злочиначког подухвата ниjе било, већина судиjа jе, по судиjи Покару, занемарила и доказе о злочинима коjе су Хрватска воjска и специjална полициjа после Олуjе починиле над Србима коjи су остали у Краjини, као и дискриминаторне мере коjе су власти у Загребу увеле да би спречиле повратак српског становниства.

„У само три параграфа, већина закључуjе да брионски састанак, злочини почињени над преосталим Србима у августу и септембру 1995.

и дискриминаторна политика и имовински закон нису довољни за налаз првостепеног већа да jе постоjао удружени злочиначки подухват“, наглашава судиjа Покар.

„По мом уверењу, а и из наведених разлога, анализа већине у погледу удруженог злочиначког подухвата погрешно тумачи првостепену пресуду, нетачна jе и обмањуjућа“, додаjе Покар.

Осврћући се на налаз већине у жалбеном већу да би се могло разумно протумачити да су Туђман и Готовина на Брионима постигли „законити консензус да се цивилима помогне да привремено напусте подручjе сукоба из разлога легитимне воjне предности или смањивања жртава“, судиjа Покар jе назначио:

„У светлу пажљиве анализе и детаљног прегледа Брионских транскрипта, коjе jе обавило расправно веће, ове сугестиjе су jедноставно гротескне“.

Подсетио jе да jе првостепено веће утврдило да речи председника Туђмана да „Србима треба дати пута, све им тобож гарантуjући људска права“ не могу значити заштиту цивила, него само да им „треба дати пута“.

Туђман: Нису имали ни времена да покупе своjе прљаве паре и прљав веш

То jе потврђено и пар недеља после Олуjе, када jе Туђман српско становништво упоредио с „канцером коjи се шири“ и рекао: „Нису имали ни времена да покупе своjе прљаве паре и прљав веш“.

Већина jе пропустила да покаже како jе и где погрешило првостепено веће при утврђивању да jе удружени злочиначки подухват постоjао, назначио jе судиjа Покар.

„Ако jе већина желела да ослободи Готовину и Маркача, неко би се могао запитати шта jе желела да постигне поништавањем налаза да jе постоjао удружени злочиначки подухват, уместо да се концентрише на њихов допринос том подухвату. Остављам то питање отвореним“, закључио jе судиjа Покар у свом противном мишљењу.

Малтешки судиjа Ађиjус jе у сличном противном мишљењу приступ на коjем jе већина утемељила данашњу пресуду назвао „уским“, „вештачким“, „мањкавим“, „збуњуjућим и збуњеним“, и „проблематичним“, закључуjући да jе такав метод довео до „нетачних резултата“.