Поход српским стратиштима

На дан Светих мученика jасеновачких, заjедничким молитвама у походу наjвећем српском стратишту Наjсветиjи су мученички ореоли! Стоjимо на светом тлу, толико светом за све Србе,  да би сваки Србин и православац овде требало да приступи босих ногу из поштовања према страдалачком месту, и jасеновачким мученицима

Овогодишњи поход Јасеновцу, Доњоj Градини, потом, мученичким српским селима, Дракулић, Драксенић, Биjели Поток, остаће упамћен по изузетноj посећености, али и посвећености монаштва, свештенства и православних верника Дану светих мученика jасеновачких. Памтиће се дуго поново оживљенa националнa туга посетом црном српском стратишту. Сећаћемо се молитвене и литургиjске атмосфере коjа jе била присутна од првог тренутка, када се „Ластрин” аутобус упутио према териториjи Хрватске, и БиХ, до момента повратка у српску престоницу.

Часни Крст предводио jе поклоничко и молитвено путовање према Јасеновцу. Наjвише путника чинили су млади Срби, што буди наду да ће традициjа и потреба за  jасеновачком молитвеном службом бити пренета на достоjан начин генарациjама коjе долазе. На пут у Хрватску кренуло jе броjно свештенсво са верницима …

Подсећамо, Јасеновачко гротло прогутало jе цео jедан огроман град, или покраjину, недужних Срба са териториjа тадашње НДХ, и великог дела БиХ.    Према наjновиjим подацима коjи су изнети на Петоj међународноj конференциjи о Јасеновцу, маjа 2011. године, али и на основу  научних доказа чувеног антрополога проф. др Србољуба Живановића, у jасеновачким логорима убиjено jе (на преко 40 начина) више од 700 хиљада Срба, 32 хиљаде Јевреjа, 80 хиљада Рома. Масакрирали су припадници усташке НДХ око 42. хиљаде српске деце, клали, давили, гушили у крематориjуму. Никада се неће сазнати броj страдале деце са Козаре и поткозарjа, нити броj несрећних малишана православаца коjе jе прогутало  оближње Јастебарско, jедини конентрациони логор за децу на свету!

Лила jе без престанка киша у Хрватскоj током целог путовања. Ипак, наjхладниjе и наjветровитиjе било jе у самом Јасеновцу. На подручjу Спомен комплекса „ Јасеновац” налет ледене кише и ветра као да jе хтео да каже да нас су стопу прате сузе мученичке и jезива студен, коjа леди срца од мржње зликовачке. И заборава!!! Хладноћа се просто увлачила у кости за време помена jасеновачким жртвама, коjи су канонизовани у Свете jесеновачке мученике1989. године, а према одлуци Светог Синода СПЦ. На  обали Саве, уз ветар, потмуло сивило и кишу, сабласно jе и пусто. Са десне стране, испод брдашцади и броjних насипа препуних српских костиjу, стоjала jе импровизована композициjа од три вагончића. Нигде  остатака ниjедне  бараке смрти,  нигде  ни наjмањег трага од  бодљиваких жица, нигде  знака крематориjума, нигде  макар обележjа „сапуњаре” … нигде ничега што на геноцид, на страшно страдање и мучеништво  српско – подсећа! Све jе сатрто, у траву претворено!

Упутили смо се према Споменику jесеновачком – немом и безличном бетонском цвету  титоистичких времена. Испод споменика свештеници су одржали помен пострадалим jесеновачким жртвама, мученицима. И … светом Вукашину jасеновачком, оном страцу, Србину, коjи jе  попут  свих своjих сународника, невиних људи, жене, деце, стараца – страдалника, пошао у смрт као jагње, са хришћансмом спознаjом о  црном и страшном људском злу, али и са надом у велику Божанску љубав коjа освећуjе. Испод споменика „Цвета” корачала jе нема колона. Одслужили су парастос jасеновачким жртвама пристигли свештеници и монаштво са своjим народом. Гореле су свеће у рукама Срба походника. Падала jе киша од суза мученичких. Урликао jе ветар… Подрхтавали су гласови наши… Јецало jе време прошло… и садашње…

У  Музеjу жртава Јасеновца, дочекао нас jе кустос коjи се трудио да исприча што више поjединости из историjе геноцида над српским народном у НДХ. Гледали смо у скромну наменску вишеугаону лавиринт просториjу Музеjа са савременом опремом, пригушеним осветљењем, коjа сада комjутерски не-приказуjе оно што jе одавно постало свето и пред Богом и пред историjом.  Ништа овде не говори да jе у jамама, насипима, керематориjуму, логорима убиjан jедан народ. Сатирана младост и будућност! И без обзира на вишедецениjско затирање постоjања овог монструозног усташког концентрациног логора, на тенденциозно маскирање ужасног jасеновачког мучилишта у непрегледне травнате површине, сенке мученика jаче су од  свих лажи, злих времена, људи, црних режима и њихових намера.

Сада Спомен комлпекс у Доњоj Градини заузима око 117 хектара, казуjе нам Деjан Мотл, кустос Комплекса у Доњоj Градини, а током Другог светског рата од 1941-1945.  оваj логор смрти заузимао jе седам пута већу површину. Окружен Савом, Уном и мочварним тереном ниjе омогућавао жртвама да нађу спас у бекству.

–До сада jе на овом подручjу ископано 105 масовних гробница, а у правцу велике шуме налази се, како стручњаци тврде, jош наjмање 20 масовних гробница. Доња Градина у коjоj jе погубљено преко 350 хиљада Срба, била jе повезана са супротном jасеновачком страном,  и другом обалом Саве, скелом на коjу jе могло да стане око наjвише 200 људи. Званични подаци кажу да jе монструозни усташки логор смрти радио до 22. априла 1945. године – обjашњава нам Мотл.

Киша нас jе пратила и на свакоj стопи на путу према манастиру Јасеновац у истоименом месту, коjе jе пре Другог светског рата било чисто српско, а потом jе у усташкоj НДХ скоро сатрто. Данас у селу Јасеновац има свега 90 српских кућа. У  центру села jе православни манастир посвећен рођењу светог Јована Крститеља. У манастирскоj цркви препуноj народа и свештенства владика Јован, епископ липљански, служио jе свету литиргиjу у спомен jасеновчанким мученицима. Саслуживало jе двадесет свештеника и монаха на челу  са домаћином, владиком славонским, господином Савом.

Црква на Дан светих мученика jасеновачких препуна jе Срба из Србиjе, Републике Српске, и оно мало наших сународника што jе преостало из оближњих места, након недавног несрећног рата у Хрватскоj. Атмосфера у манастиру, литургиjско поjање, сама архиjереjска служба, били су величанствени тренуци. Као да се „део неба спустио на земљу”…

За свето мучеништво православно, за велику српску несрећу, за Глоготу jасеновачку ниjе потребно много речи.

Тако jе, након одслужене литургиjе, светог причешћа и резања колача, у краткоj беседи рекао владика Јован Ћулибрк: „Ми стоjимо данас на светом тлу, српском мученичком. Толико светом за све Србе,  да би сваки Србин и православац, овде, требало да приступи изувених ципела –  босим ногама из поштовања према овом  страдалачком месту.”

Молили смо се за наше, jасеновачке мученике, а у исто време упућивали Њима  у Небескоj Србиjи молитве за нас, Србе – у земаљскоj Србиjи. Један од незаборавних тернутака био jе чудесан склад у поjању свештенослужитеља и народа, тренутак када jе „засветлела” небеска симфониjа од гласова молитвених, светосавске љубави и хришћанског праштања. У цркви-топло! А напољу jе беснео ветар, лила jе киша, ковитлала студен, опасана потмулом тишином злочина …

Часни Крст донет из Јерусалима, аманет  jе блаженопочившег патриjарха Павла, да се Срби у наjвећоj невољи Часним Крстом и Христовом љубављу везjу и повезуjу, ма где они били. Часни Крст jе постављен у срцу манастирске цркве у Јасеновцу.

Владика Сава благословио jе народ коjи jе тог дана пристигао у Јасеновац из свих српских земаља.

–Узвишено jе осећање, када да су ово свето место и наша jасеновачка црква препуни верника и свештенства. После дуго година, дочекали смо таj тренутак – поручио jе владика Сава. Он jе захвалио епископу Јовану, свештеницима и монасима, као и поклоницима из Бањалуке коjи редовно обилазе Славонску епархиjу. Овог пута дошли су у организациjи Светосавске омладине Бањалучке епархиjе, Удружења логораша и њихових потомака и Удружења Биjели Поток. Нагласио jе да jе веома драгоцено што из Београда у последњих годину дана трећи пут долазе поклоници. Архимандрит Пантелеjмон jе напоменуо да у Јоханесбургу редовно служе свету Литургиjу на оваj Дан, као и да се део моштиjу Светих мученика налази у престолу храма Светог Томе у Јоханесбургу.

Након трпезе љубави, заjедничког обеда, коjи jе због кише био под шаторима, пут нас jе даље водио према Републици Српскоj.

Посета селу Дракулић, надомак Бањалуке jе нешто што се никада не заборавља. У монументалноj цркви  посвећеноj Св. великомученику Георгиjу у Дракулићима, са обе стане од олтара, на високим плочама од црног нермера угравирано jе на стотине, хиљаде имена пострадалих Срба у Другом светском рату у поменутом месту и околини. Ово jе градитељски и хришћански пример како се истински чува и поштуjе историjско сећање на наше страдалне сународнике. Владика Јефрем бањалучки и његово свештенсво сваком страдалном месту, храму, посвећуjу дужну хришћанску пажњу.Они уче  друге како се истински воли и чува успомена на ужасна страдања српског народа у Другом светском рату у БиХ и НДХ. На мучеништво народа, свештенства, владика, монаха…. У посебном делу светиње, изгарађена jе импозантна заjедничка гробница за пострадале.

Подсећамо, село Драклићи у историjи страдања српског народа остао jе записан црним словима.У том смислу, цитирамо ужасаваjући извештаj хрватске надзорне службе броj 69/42, у НДХ. Јединствен jе усвету!

„ РАДИОГРАМ

Одпремљен 11. вељаче 1942.

ЗАПОВЈЕДНИШТВУ УСТАШКЕ НАДЗОРНЕ СЛУЖБЕ

На руке госп. Еугена Кватерника, Загреб

У вези В.Т. од 9 овог извjештавам. Једна сатниjа усташке боjне под заповjедништвом надпоручника Јосипа Мишлова у пратњи жупника фра. Вjекослава Филиповића дана 7 вељаче у 4 сата уjутро запосjела рудник Раковац и поубиjала крампом 37 радника гркоисточњака ( Срба). Наставила са убиjањем крампом и сjекиром мушкараца, жена и дjеце у селима Мотике, где jе убиjено око 750, Дракулић и Шарговац где jе убиjено око 1.500 особа. Убиjање jе завршено истог дана око 14 сати. Од тада па све до данас усташе превозе храну, стоку и покућство, из кућа побиjених у своjа складишта. Опширан извjештаj слиjеди Велики жупан пуковник Алеман.”

Истине ради, коjа jе и Богу мила, подсећамо, такође, на црни дан у Дракулићима. Тог 7. фебруара 1942. у учионицу школе у Дракулићима упао jе фратар Томислав Филиповић са своjих 12 усташа, коjе jе, звао „своjим апостолима”. Замолио jе учитељицу Добрилу Мартиновић да из клупе изведе jедно српско дете. Не знаjући због чега, она jе  прозвала наjбољег ђака, малену Радоjку, ћерку Ђуре Гламочанина, угледног Србина. Када jе мала Радоjка дошла до катедре, фратар jу jе подигао, извадио наож и заклао jе пред децом и учитељицом. Потом се смирено окренуо и рекао усташама:„ Усташе, ово jе у име Бога, покрштавам ове изроде и ви, слиjедите моj пут, jа први примам сав гриjех на моjу душу, а вас ћу исповиjедити и риjешити свих гриjехова”.

Учитељицама jе, потом, наредио да у двориште изведу сву српску децу.  По цичи зими, деци jе наредио да трче у круг, а на одређена растоjања jе поставио 12 усташа. Ужаснута деца су трчала, вриштала и дозивала своjе родитеље, док су им усташе одсецале делове тела, уво, нос,  руку, вадили очи! Онда су их зверски исекли на комаде. У наjтужниjем школском дневнику остало jе записано да су 7. вељаче 1942.  Радоjка Гламочанин и сви ђаци Срби из Дракулића – jедноставно „УМРЛИ”!!! Учитељица Добрила jе преживела рат и касниjе jе све подробно испричала.

Обишли смо и место где jе мученички, поред реке Врбање, пострадао св. Платон Бањалучки. У непосредноj близини налази се и Спомен обележjе Биjели Поток, где су усташе из суседног села Дебељаци, за само jедан дан, сатрли цело српско село. Мештани и потомци пострадалих, приредили су дирљив дочек. Девоjчице и дечаци у народним ношњама овог краjа, пемом су пркосили ветру и киши…

Наше походничко путовање наставили смо посетом светињама бањаликим, цркви Христа Спаситеља у коjоj се чуваjу мошти 52 светитеља,  и храму Свете Троjице, где почиваjу мученичке мошти светог Платона бањалучког… Вечерњом службом у бањалучком храму завршило се путовање у спомен светим српским мученицима страдалим у: Јасеновцу, Јастебарском, Доњоj Градини, Јадовну, Метаjни, Даници, Тењи код Осиjека, Дубици, Сиску, Вировитици, Винковцима…( укупно  22 логора) од усташке каме у злочиначкоj НДХ током Другог светког рата. 

Походничко свештенство и монаштво

Свету архиjереjску литургиjу у манастирскоj цркви рођења св. Јована Крститеља у Јасеновцу служио jе епископ липљански Јован, координатор Одбора за Јасеновац св. архиjереjског Сабора СПЦ. Са благословом епископа славонског господина Саве саслуживали су свештеници из броjних епархиjа: архимандрити Пантелеjмон, старешина храма Светог Томе у Јоханесбургу; и Стефан, игуман манастира Велика Ремета на Фрушкоj Гори; протоjереjи-ставрофори: Радивоjе Панић, старешина храма Светог Саве на Врачару; Миљко Корићанин, старешина храма Светог Георгиjа на Новом Београду и Богдан Васиљевић из истог храма; Милорад Јовчић, из Адеалиде у Аустралиjи; Влатко Голић, парох из Петровца на Млави; jереjи Драгослав Тополац, старешина храма Светог Апостола Томе на Новом бежаниjском гробљу и секретар Одбора за Јасеновац; Јован Лучић из храма Свете Петке на Чукарици; ђакони Драган Неђић, из храма Светог Саве и Владимир Руменић из цркве Свете Петке. Саслуживали су протонамесник Ђорђе Теодоровић, секретар ЕУО Славонске епархиjе и протонамесник Драган Гаћеша, парох храма Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима. Међу ходочасницима из Србиjе била jе и игуманиjа Таисиjа из манастира Покрова Пресвете Богородице у Лешjу код Параћина.

Благослов

По благослову, патриjарха српског господина Иринеjа, Одбор за Јасеновац Светог архиjереjског сабора СПЦ организовао jе поход сенима наjвећег српског стратишта свих времена – Јасеновца 13. септембра, а на дан, коjи се по календару Српске православне цркве, обележава као Дан св етих мученика jасеновачких.

Записала Биљана Живковић

Везане виjести:

Joш један 22. април

Литургиjска прослава Новомученика Јасеновачких

СВЕТИ СРПСКИ НОВОМУЧЕНИЦИ ЈАСЕНОВАЧКИ МОЛИТЕ БОГА ЗА НАС